Kristin Lagard na čelu Evropske centralne banke - Novo vođstvo, stara politika?

Čini se da niske kamatne stope ne daju željene rezultate u podsticanju privrede i da postoje različita viđenja unutar Evropske monetarne unije kakvu fiskalnu politku treba voditi. I da ne misle svi da ECB treba da ulazi u domen politike prilikom utvrđivanja pravca svog delovanja. Izazovi su mnogobrojni, očekivanja različita, a jasan odgovor nove predsednice sigurno neće izostati.

Kada je u julu najavljeno da će Kristin Lagard naslediti Maria Dragija na čelu Evropske centralne banke (ECB), odmah su krenula nagađanja o tome da li će Kristin Lagard nastaviti stopama Dragija ili će možda doći do pomeranja u monetarnoj politici glavne finansijske institucije Evrozone. A onda je bivša izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i francuska ministarka finansija, neposredno pre preuzimanja vodeće uloge na čelu ECB-a, odobrila nastavak Dragijevih monetarnih mera. Mnogima je tada postalo jasno da do odstupanja od Dragijeve politike neće doći, bar ne u narednom periodu. Ipak, kako bi umirila kritičke glasove, koji uglavnom dolaze iz redova nemačkog bankarskog sektora, Kristin Lagard je izjavila da će obratiti pažnju na efekte negativnih kamatnih stopa na profitabilnost banaka. Nova predsednica ECB-a je ovim potezom pokazala da će tokom svog osmogodišnjeg mandata raditi na balansiranju između različitih aktera i pronalaženju rešenja za mere koje izazivaju nezadovoljstvo u određenim bankarskim krugovima.

Politika Maria Dragija

„ECB će učiniti sve što je neophodno kako bi se očuvao evro“, izjavio je Mario Dragi jula 2012. godine i time jasno stavio do znanja kakva će biti uloga ECB-a tokom svetske finansijske krize. Odmah je usledila mesečna kupovina državnih obveznica u vrednosti do 80 milijardi evra kako bi se smanjilo prekomerno zaduživanje. U tom trenutku Grčka je bila pred bankrotom, a situacija nije bila baš dobra ni u Italiji, Španiji i Francuskoj. Ovu meru pratilo je i spuštanje referentnih kamatnih stopa na nulu i uvođenje negativnih kamatnih stopa za poslovne banke, kako bi se stimulisale da odobravaju više kredita privredi.

Odmah su usledile kritike na račun Dragija da time što finansira države koje se suočavaju s velikim dugovima ide izvan mandata ECB-a. On nije krio da povoljnim kreditima i kupovinom državnih obveznica pokušava da pomogne prezaduženim državama Evrozone. I pored tih kritika, zahvaljujući ovakvoj politici ECB-a, Evrozona je nesumnjivo spašena.

Dragi je tokom celog svog mandata bio odlučan u kom smeru treba da se kreće politika ECB-a. Tako i njegove poslednje odluke, koje je progurao uz dosta otpora, ne iznenađuju. Od niskih kamatnih stopa se ne odstupa, a ECB će ponovo krenuti s mesečnim otkupom obveznica u vrednosti od 20 milijardi evra. Kako bi sprečili realizaciju kupovine obeznica, kritičari ove mere podneli su tužbu nemačkom Ustavnom sudu. Bez uspeha.

Odgovarajući na kritike o negativnim posledicama niskih kamatnih stopa, Mario Dragi je pozvao vlade zemalja članica Evrozone da više troše i tako pomognu ECB u povećanju kamatnih stopa. Ta izjava je najviše bila upućena Nemačkoj, u kojoj ekonomija stagnira dok se ostvaruje budžetsku suficit. Ovakvi pozivi su stizali i ranije sa čela ECB-a, ali pozitivni odgovori zemalja članica Evrozone su izostali.

Mario Dragi verovatno nije bio zadovoljan saradnjom između država i ECB-a, i stepenom usklađenosti fiskalnih politika, ali je zato bio zadovoljan što je, od 2013. godine i vrhunca nezaposlenosti, otvoreno oko 11 miliona radnih mesta. A tu činjenicu je pripisivao uspešnosti politika ECB-a tokom globalne finansijske krize, kada je ECB zajedno sa Evropskom komisijom i Međunarodnim monetarnim fondom činio trojku koja upravlja izlaskom iz dužničke krize.

Najave Kristin Lagard

Kada je u septembru saslušana pred Odborom za ekonomsku i monetarnu politiku Evropskog parlamenta, Kristin Lagard je izjavila da se zalaže za ekspanzivnu monetarnu politiku s niskim ili negativnim kamatnim stopama, nisku inflaciju i stabilnost cena. Takođe je najavila rad na jačanju evra i jedinstvenog tržišta, kao i uključivanje u borbu protiv klimatskih promena. Sve ove najave ukazuju da će Lagardova nastaviti stopama Maria Dragog, što znači da je čeka borba unutar svojih redova u ECB-u i umirivanje nezadovoljnih glasova. Kao neko ko je već dugo u finansijskom svetu i ko dolazi s jakih institucionalnih čelnih mesta, čini se da će Lagardova dobro plivati u ovim vodama i iskoristiti svoje političke veštine da omogući kreiranje fiskalnih politika kako bi oživela evropsku ekonomiju koja trpi posledice neizvesnosti trgovinskog rata SAD i Kine, kao i izlaska Velike Britanije iz EU.

Međutim, čini se da niske kamatne stope ne daju željene rezultate u podsticanju privrede. I da postoje različita viđenja unutar Evropske monetarne unije kakvu fiskalnu politku treba voditi. I da ne misle svi da Evropska centralna banka treba da ulazi u domen politike prilikom utvrđivanja pravca svog delovanja.

Kristin Lagard je prvog novembra stupila na svoju novu dužnost. Izazovi su mnogobrojni, očekivanja različita, a jasan odgovor Kristin Lagard sigurno neće izostati.

Marija Todorović, Beogradska otvorena škola