Uloga medija u procesu reformi u poglavljima 23 i 24 – pomoć ili prepreka?

Na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, ispunjavanje uslova zadatih u poglavljima 23 i 24 koji se tiču pravosuđa, osnovnih prava, kao i pravde, slobode i bezbednosti, pokazalo se kao težak zadatak za odgovorne, sudeći po dosadašnjim rezultatima. Kako date reforme direktno utiču na svakodnevni život građana, ali i od njih zavise, oni moraju biti objektivno i istinito informisani – što takođe predstavlja jednu od vrednosti Evropske unije. Da su mediji i te kako važan akter u procesu reformi, složili su se naši sagovornici i objasnili u čemu je njihov značaj.

Uloga medija je upravo da ukažu na to gde i zašto javne vlasti zaostaju sa nekim zadacima, smatra pravnica i sekretarka Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić. Mandić ističe da mediji vrlo jasno treba da stave do znanja kada se dešava izbegavanje sprovođenja obaveza.

„U procesu evrointegracija postoji taj paradoks – vlasti same sebe treba da zauzdaju, učine odgovornijim i otvorenijim ka javnosti. Naravno, to često ne ide glatko i mediji bi trebalo da budu oni koji alarmiraju javnost i to čim se pojave prvi znaci da se tako nešto dešava”, rekla je Mandić.

Međutim, da to nije slučaj u većini domaćih medija, objašnjava Milan Antonijević, koordinator radne grupe za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, na primeru izveštavanja o promeni Ustava. Antonijević kaže da nije siguran da li bi u bilo kojoj zemlji Evropske unije tema pravosuđa i promene ustava naišla na tako malo pažnje kao u našim medijima, a značaj te teme oličen je u reformi pravosuđa i mnogim drugim oblastima koje se tiču prava, državnog uređenja i decentralizacije.

„Za razliku od nas, u Rumuniji se izveštaj Evropske komisije o napretku dočekivao kao Nova godina. Građani su na televizorima čekali trenutak kad će se objaviti izveštaj Evropske komisije za Rumuniju da bi videli kako je ocenjena situacija, koliko je još stvari potrebno uraditi i da li su učinili sve što se moglo u Poglavlju 23. Ovakva slika je neuporediva sa tim kako je u Srbiji pojašnjeno šta je sve zamereno u izveštaju Evropske komisije o Srbiji“, izjavio je Antonijević i dodao da kada pogledate kako je izgledao proces u protekle tri godine i izveštavanje o toj temi, naravno da imamo ovakve rezultate gde se država neće previše pomučiti da te izmene Ustava budu na stolu.

On navodi da je potpuno jasno kako se mogu predstaviti napredak ili odsustvo napretka Srbije u oblasti pravosuđa, otvarati teme i reakcije tužilaštva na određena pitanja i mnogo hrabrije istraživati i videti koji su podaci dostupni u ovom trenutku, a koji nisu.

„Međutim, u tabloidima nemate adekvatnu pokrivenost ovih tema, a oni su ti koji predstavljaju ogroman deo medijskog tržišta. Veoma je bitan uticaj na građane, koji preko takvog neadekvatnog informisanja dobijaju iskrivljenu sliku o tome šta znače evropske integracije, šta znači reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i tu negde leži problem. Pogledajte koliko prostora ima za one koji otvoreno govore o nekim problemima i pitanjima. Ono o čemu treba govoriti jeste praksa medija koji na jedan drugačiji način kreiraju javno mnjenje i zloupotrebljavaju taj medijski prostor, kako njih motivisati da otvoreno govore o poglavljima 23 i 24“, kaže Antonijević i dodaje da postoji namera da se ceo proces reformi zamagli u medijima.

Sa tim se slaže i Mandić, te navodi da mediji imaju tendenciju da o poglavljima 23 i 24 izveštavaju kao o tehničkim procesima u koje je bolje detaljnije ne zalaziti, jer ih nećemo razumeti. Prema njenim rečima, to predstavlja diskurs koji nameću vlasti, ali on zapravo nije tačan.

„Na domaćem planu smo zaokupljeni nečim što bi se moglo nazvati permanentnom izbornom kampanjom i tu nema mesta za nekakva ozbiljna promišljanja, diskusije o pravosuđu ili o bilo kojoj drugoj temi. Čak i kada se govori o pravosuđu, govori se kroz predizborni i partijski filter – a ne odgovorno i otvoreno, onako kako bi to trebalo da bude u jednoj zajednici koja teži da uspostavi pravila koja su dobra i pravična za sve. Zahtevi upućeni Srbiji su vrlo jasni i mogu se jednostavno objasniti – mi moramo izgraditi podelu vlasti, zaštititi slobode i pojedince od kršenja prava, obezbediti zaštitu manjina, sankcionisati zloupotrebu javnih funkcija i resursa. Mislim da građanima to nije teško da razumeju i da u svom svakodnevnom životu vrlo lako mogu da procene da li mi na tom polju napredujemo ili ne”, objašnjava Mandić.

Kome trebaju neinformisani građani?

Upravo informisanje građana o reformama i njihovom toku jeste mesto gde su domaći mediji zakazali. U nedavnom istraživanju o izveštavanju medija sa nacionalnom frekvencijom o EU, SAD i Rusiji “Svet u medijima” koje je sproveo Biro za društvena istraživanja (BIRODI) navodi se da stepen prisutnosti aktera iz EU i onih koji se bave EU procesom u centralnim informativnim emisijama govori da se na polju evropskih integracija malo ili nimalo radi, odnosno da ono što se radi nije od interesa urednika dnevnika na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

U skladu sa tim, Đorđo Cvijović iz Evropskog pokreta u Srbiji kaže da iskustvo EPuS-a takođe pokazuje da građani nisu dovoljno informisani. Kao primer navodi da građani u velikom broju ne znaju da je proces ustavnih promena u toku, dok oni koji su čuli za promenu Ustava često nisu upoznati sa sadržajem predloženih amandmana i celo pitanje svode na pitanje preambule i Kosova.

„Ovakvo stanje ne treba da začudi, imajući u vidu da tokom celog procesa, koji je započeo još 2016. godine, nijedna debata ili diskusija nije održana na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Vesti koje su s vremena na vreme dostupne građanima uglavnom sadrže nejasne informacije, često su izvučene iz konteksta, a senzacionalističkim naslovima i sadržajem stvaraju konfuziju i negativno utiču na njihovu percepciju o samom procesu i obavezama koje Srbija treba da ispuni. Objektivne i nepristrasne informacije o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i osnovnim pravima građana, kao i one koje se kritički odnose prema kašnjenju sa procesom reformi, praktično ne postoje”, objašnjava Cvijović.

Posrednici između vlasti i građana

Mediji predstavljaju sponu između vlasti i građana, te su u jedinstvenoj poziciji da sa jedne strane svojim izveštavanjem o toku i napretku reformi ‘vrše pritisak’ na vlast da se one sprovedu delotvornije. Sa druge strane, mediji su ti koji bi svojim izveštavanjem trebalo da upoznaju građane sa uticajem datih reformi na njihov život, sa dobitima i posledicama. Međutim, da li se to zaista i dešava?

Mandić smatra da neki mediji datu poziciju koriste odlično, ali da su oni nažalost u ozbiljnoj manjini i dodaje da većina medija, naročito televizijskih programa sa nacionalnom frekvencijom, uključujući tu i javne medijske servise, rade upravo suprotno.

„Oni ubeđuju građane da žive u zemlji koju ne možemo da vidimo kada izađemo na ulicu. Evropsku uniju predstavljaju kao nužno spoljnopolitičko zlo, a ne zajednicu u kojoj možemo bolje živeti u budućnosti. Promena pristupa medija ovoj temi će se desiti onda kada se nabolje promeni stanje u medijima na širem planu, odnosno kada medijima bude omogućeno da izveštavaju profesionalno i u javnom interesu”, kaže Mandić.

Da samo jedan deo medija u Srbiji svoj posao radi profesionalno, kaže i novinar srpske redakcije Dojče velea Nemanja Rujević.

„Drugi deo uopšte i nisu pravi mediji. Upravo oni su deo urušavanja pravne države, demokratije, zakona, svega što je inače definisano poglavljima 23 i 24”, ističe Rujević.

Postavlja se pitanje u kojoj meri medijima nedostaje novinara sa kapacitetom za izveštavanje o EU, a u kojoj meri nedostatak razumljivih, objektivnih i kritičkih vesti predstavlja uređivačku politiku medija.

Antonijević podseća na narativ koji se konstruiše poslednjih 20 godina i koliko je energije potrebno da bi se ovaj narativ promenio.

„Oni koji su u medijskom prostoru, oni kreiraju javnost. Pristajanje medija na pogrešnu predstavu stvarnosti građanima koji se od njih informišu je zaista neko saučesništvo u izigravanju građana Srbije i njihovih interesa. Mediji moraju da preuzmu aktivnu ulogu u društvu, ali na izgradnji društva, ne na njegovoj dekonstrukciji. To je najbitnija poruka ka novinarima bilo da oni rade u tabloidima ili medijima koji imaju ozbiljnije redakcije i temeljnije pokrivaju neke teme“, kaže Antonijević.

Sa druge strane, Rujević kaže da je protiv aktivističke, a pogotovo političke uloge medija i da nemaju razloga da prizivaju i apeluju da se poštuju standardi koji su definisani poglavljima 23 i 24.

„Nije važno da mediji formalno izveštavaju o tome da je to deo nekog određenog pregovaračkog poglavlja sa Evropskom unijom jer su to stvari koje bi trebalo da su univerzalno prihvatljive bez obzira da li Srbija ide u Evropsku uniju ili ne ide, bez obzira na to da li se to nalazi u ovom ili onom poglavlju. Drugim rečima, manje je bitno da li će Srbija zatvoriti ta poglavlja, a mnogo je bitnije da poštuje te standarde jer su to civilizacijski standardi. Samim svojim profesionalnim radom, izveštavanjem o temama od javnog značaja, ukazivanjem na kršenje zakona i nečijih prava, malim pričama i malim ljudima koji su deprivisani od svojih prava mediji rade najveći posao ako su profesionalni”, navodi Rujević.

Na kome je odgovornost?

Međutim, nije samo profesionalnost medija dovedena u pitanje, nego i profesionalnost zvaničnika. Zabrinjavajuća su zapažanja u nedavno objavljenom Izveštaju Evropske komisije o stanju u poglavljima 23 i 24 u Srbiji, odnosno non-pejperu. Kako RTS navodi, jedna od stavki koju Evropska komisija ističe jeste da zvaničnici nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage i sudske procese, ali i pojedinačne sudije i tužioce, a mediji nastavljaju sa prenošenjem takvih izjava.

Mandić navodi da je prvo neophodno da medijski radnici sami dobro prouče i shvate šta Srbija treba da uradi na polju vladavine prava i zašto je potrebno da se određene promene dese, kako bi o tome mogli profesionalno da izveštavaju.

„Kada to medijima bude jasno [o čemu izveštavaju], onda će oni to moći da ‘prevedu’ građanima na jezik i situacije koje su njima razumljive. Jasno je da je za takvu specijalizaciju novinara potrebno daleko bolje stanje u medijima – pre svega finansijsko stanje, a onda i nekakvo redovno stanje u kojem neće svakodnevno biti nekoliko tema koje se pojavljuju vanredno i koje se hitno moraju obraditi. Loša finansijska situacija i to stalno vanredno stanje nikako ne doprinose ozbiljnijem bavljenju strateškim temama, pa ni evropskim integracijama”, ističe Mandić.

Odgovornost leži i na javnim servisima, stoga Antonijević podseća da je Akcionim planom za Poglavlje 23 definisana obaveza javnih servisa da kvalitetno i temeljno izveštavanju o evropskim integracijama, međutim upitno je na koji način i koliko su pažnje posvetili tom pitanju.

„Postavlja se pitanje da li su na adekvatan način informisali građane, ne zbunjujući ih i stavljajući ih pred ’benčmarkove’, akcione planove, strategije i neke druge reči koje niti želim da prevodim niti da ih preterano koristim“, zaključuje Antonijević.

Izvor: European Western Balkans