Zaključci Evropskog saveta

Ovog oktobra šefovi država i vlada država članica Evropske unije, okupljeni u Evropskom savetu, još jednom su se sastali kako bi razgovarali o brojnim važnim izazovima koji su pred EU, među kojima su: Bregzit, politika proširenja, odnos prema Turskoj, klimatske promene, dugoročni budžet EU i postavljanje prioriteta u narednih pet godina.

Evropski savet se sastaje najmanje dva puta godišnje, na svakih šest meseci. Sastancima predsedava predsednik Evropskog saveta, koji takođe može sazvati i vanredne sastanke po potrebi. Pored šefova država i vlada, i predstavnici EU institucija mogu prisustvovati sastancima u zavisnosti od tema o kojima se na sastanku razgovara.

Ovo zasedanje Evropskog saveta bilo je iščekivano s nestrpljenjem na Zapadnom Balkanu, imajući u vidu planirani razgovor lidera sa Albanijom i Severnom Makedonijom o otvaranju pregovora o pristupanju. U junu 2019. godine, Savet EU se saglasio da se vrati pitanju otvaranja pregovora o pristupanju ove dve zemlje, sa ciljem da se što pre donese jasna i sadržajna odluka, a najkasnije do oktobra 2019. Ove zaključke je tada takođe usvojio i Evropski savet. Međutim, neprijatno iznenađenje je usledilo jer pregovori ipak nisu bili otvoreni.

Izveštaji Evropske komisije bili su jasni: obe države su uradile ono što su od njih traženo, uz dostignuće usvajanja Prespanskog sporazuma, što je vredno hvale, ali otvaranje pregovora se ne može dogoditi dok za to ne budu spremne sve države članice EU. To ovoga puta nije bio slučaj, iako je velika većina želela da otvori pregovore o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je u svom obraćanju istakao da smatra da je odluka o neotvaranju pregovora greška, ali u Zaključcima Evropskog saveta je u vezi sa ovim pitanjem napisana samo konstatacija: „Evropski savet će se vratiti na pitanje proširenja pre samita EU-Zapadni Balkan u Zagrebu u maju 2020. godine.”

Jedan od zaključaka sastanka Evropskog saveta tiče se i budućeg odnosa EU i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske. Evropski savet je odobrio političku deklaraciju kojom se postavlja okvir za budući odnos između Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva i podržao stav EU da u budućnosti bude što bliže partnerstvu sa Ujedinjenim Kraljevstvom, u skladu s političkom deklaracijom. Pristup EU i dalje će biti definisan stavovima i principima utvrđenim u ranije dogovorenim smernicama Evropskog saveta, kao i u izjavama i deklaracijama, posebno onim od 25. novembra 2018.[1]

U pogledu odnosa s Turskom, lideri EU su razgovarali i o odnosima sa ovom zemljom imajući u vidu vojne akcije Turske na severoistoku Sirije. Osudili su jednostranu vojnu akciju koja je izazivala neprihvatljivu ljudsku patnju, podrila borbu protiv Islamske države i time ugrozila evropsku bezbednost. Nakon zaključaka Saveta EU od 14. oktobra 2019. godine, Evropski savet podseća se da su države članice odlučile da obustave licenciranje za dalji izvoz oružja u Tursku. Evropski savet je ponovo pozvao Tursku da okonča vojnu akciju, povuče svoje snage i poštuje međunarodno humanitarno pravo. Takođe, potvrđeno je da Evropska unija ostaje angažovana u naporima na efikasnom suočavanju sa ozbiljnom humanitarnom i izbegličkom krizom, uključujući pružanje podrške onim državama članicama koje se suočavaju s najozbiljnijim izazovima u pogledu migracijskih tokova u istočnom Mediteranu.

Jedan deo sastanka je bio posvećen i klimatskim promenama, te je u Zaljučcima Evropski savet odlučan da će EU nastaviti put ka društveno pravednoj zelenoj tranziciji u toku sprovođenja Pariskog sporazuma, u skladu sa svojim zaključcima iz juna 2019. godine. Evropski savet i podseća da će na decembarskom sastanku dovršiti svoje smernice o dugoročnoj strategiji EU o klimatskim promenama.

U ostalim tačkama Zaključka Evropskog saveta, razmatran je i višegodišnji finansijski okvir, izražena je solidarnost s Kiprom i osuđene su ilegalne aktivnosti eksploatacije nafte od strane Turske u eksluzivnoj ekonomskoj zoni Kipra. Takođe je izražena podrška da se uspostavi istina, pravda i utvrdi odgovornost za obaranje aviona MH17 iznad Ukrajine i sve države su pozvane da sarađuju u istrazi na ovom slučaju u skladu s rezolucijom UN 2166.

Milica Mijatović, Beogradska otvorena škola