NOVA LICA EVROPE - Šta nam donosi nova Evropska komisija?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i njena „geopolitička“, ali i rodno izbalansirana komisija počela je sa radom 1. decembra i njen mandat će trajati do 31. oktobra 2024. godine. Nakon procesa odobravanja u Evropskom parlamentu, tokom kojeg su tri kandidata odbijena od strane nadležnih odbora Evropskog parlamenta, i nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo odbilo da imenuje svog kandidata, Komisija fon der Lajenove koja broji 27 članova je stupila na dužnost.

Nova Evropska komisija za period 2019-2024 ima tri izvršna potpredsednika - Frans Timermans, Margret Vestager i Valdis Dobrovskis, koji će takođe, pored potpredsedničkih pozicija, biti zaduženi za određene oblasti. Pored tri izvršna potpredsednika, nova Komisija ima i pet „redovnih“ potpredsednika i to: Žozepa Borela, Veru Jourovu, Margaritisa Šinasa, Maroša Šefčoviča i Dubravku Šuica.

Predstavljamo vam kratak pregled novih članova Evropske komisije za period 2019-2024:

Ursula fon der Lajen (Nemačka), predsednica Evropske komisije

Hrišćanski demokrata (CDU), koju je kancelarka Angela Merkel 2005. godine uvela na berlinsku političku scenu, otpočela je svoj rad na čelu Evropske komisije 1. decembra 2019. godine čime je postala prva žena, predsednik Evropske komisije.

Ursula fon der Lajen je rođena u Briselu gde je i pohađala Evropsku školu, diplomirajući dve godine pre nego što se Boris Džonson pridružio istoj ustanovi.

Po profesiji je lekarka, koja se upustila u političke vode i služila kao ministarka u nemačkim Vladama od 2005. godine, kada je Angela Merkel postala kancelarka. Ursula fon der Lajen je pristupila Hrišćansko-demokratskoj uniji 1990. godine, ali sve do 2004. godine nije bila aktivna na saveznom nivou. Te godine je, na opšte iznenađenje, izabrana u savezno predsedništvo ove partije, a godinu dana kasnije postala je ministarka za porodicu, starije osobe i omladinu u prvoj vladi Angele Merkel.

Na saveznim izborima 2009. godine izabrana je u nemački Bundestag, da bi zatim u drugom kabinetu Angele Merkel prvo položila zakletvu kao ministarka za porodicu, a zatim preuzela resor rada i socijalnih pitanja. U decembru 2013. godine postala je prva žena koja je u Nemačkoj preuzela dužnost ministra odbrane, a taj resor joj je poveren i u četvrtoj vladi Angele Merkel u martu 2018. godine. Fon der Lajen je od 2010. godine zamenica saveznog predsednika Hrišćansko-demokratske unije, i važi za blisku saradnicu i osobu od poverenja Angele Merkel.

Na čelu kabineta nove predsednice Evropske komisije biće: Bjoren Seibert i uz to će biti zadužen za međuinstitucionalna pitanja i stratešku politiku. Pored njega, ključni ljudi u kabinetu su Jens Flosdorf kao izvršni savetnik za komunikaciju, Jivka Petrova, kao direktorka za koordinaciju i administraciju, Peteris Ustubs, kao diplomatski savetnik, i Kurt Vandenberg kao glavni savetnik za pitanja Evropskog zelenog sporazuma (Green Deal), dok će  Antoni Velan biti u ulozi savetnika za digitalna pitanja.

Frans Timermans (Holandija), izvršni potpredsednik – Evropski zeleni sporazum i klimatska pitanja

Timermans je bivši holandski ministar spoljnih poslova i, u prethodnom sazivu Komisije, važio je za desnu ruku Žan Klod Junkera. Iako nije bio oduševljen što je prepustio poziciju predsednika koleginici Ursuli fon der Lajen, Timermansu je obećana uloga izvršnog (višeg) potpredsednika, slično njegovom trenutnom poslu. Holanđanin će nositi dva šešira, nadgledajući sve poverenike koji su odgovorni za pitanja Evropskog zelenog sporazuma i baviće se klimatskom politikom. Od njega se očekuje da predloži novi zakon o klimi u roku od prvih 100 dana od početka rada nove Komisije, uključujući nerešeni cilj emisije za 2050. godinu. Pored toga valja istaći da je i otac četvoro dece, poliglota i feminista i neko ko nije popularan kod poljskih, kao i mađarskih lidera.

Margaret Vestager (Danska), izvršna potpredsednica - Digitalno doba i konkurencija

Za Margaret Vestager se često ističe da je ona buduća zamenica „kraljice Evrope“, tj. zamenica Merkelove, a u svojoj domovini je poznata i kao marljiv ministar finansija. Vestagerova nije uspela u svom nastojanju da postane predsednica Komisije, ali je preuzela mesto višeg potpredsednika u administraciji fon der Lajenove i trenutno je šefica antitrustovskog bloka. U Komisiji fon der Lajenove baviće se digitalizacijom, što je predsednica istakla kao jedan od glavnih ciljeva: u tom smislu, naglasila je da će materijali za sastanke Komisije od sada biti dostupni samo u digitalnom obliku. Njene nove dužnosti uključivaće i rad na novoj Strategiji o veštačkoj inteligenciji, industrijskom planu i planu za mala i srednja preduzeća, kao i na novom digitalnom porezu.

Valdis Dombrovskis (Letonija), izvršni potpredsednik - Ekonomija koja radi za ljude i finansijske usluge

Letonac je bio je premijer skoro pola decenije, pošto je vlada bila primorana da smanji plate i potrošnju pod međunarodnom intervencijom (pomoći). Povukao se nakon što je 54 ljudi umrlo kada se trgovački centar srušio. Bivši poslanik u Evropskom parlamentu je stigavši u Brisel postavljen za potpredsednika za evro i socijalni dijalog. Njegove nove dužnosti uključuju integrisanje ciljeva održivog razvoja u Evropski Semestar i sprovođenje Evropskog stuba socijalnih prava. Letonac će takođe biti glavna veza između Komisije i Evropske investicione banke koja ima za cilj da polovinu svog finansiranja usmeri na ulaganja u klimu do 2025.

Žozep Borel (Španija), potpredsednik za Jaču Evropu u svetu - Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku

Novi visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku je inženjer vazduhoplovstva i student Stanforda. Ima više od četiri decenije radnog iskustva u španskoj i politici EU. Predstavljao je Španiju na Evropskoj konvenciji o budućnosti Evrope 2002. godine i bivši je predsednik Evropskog parlamenta u vreme kada predsednici parlamenta nisu bili baš vidljivi. Iako Katalonac, otvoren je protivnik katalonske nezavisnosti i jedan od prvih koji je priznao Huana Guaida za privremenog predsednika Venecuele. Žozep Borel će predsedavati Grupom za spoljnu koordinaciju i uz to će predsedavati i jednom od šest „Komesarskih grupa[1]“, čiji se prioritet naziva „Snažnijom Evropom u svetu“, i promoviše Evropu koja je strateški bolje pozicionirana, upornija i ujedinjenija.  Njegova uloga će biti  da radi na osiguravanju bržeg donošenja odluka, kao i boljoj povezanosti unutrašnjih i spoljašnjih aspekata svih politika Evropske unije.

Vera Jurova (Češka), potpredsednica za Vrednosti i transparentnost

Vera Jurova je u Junkerovoj Komisiji bila komesarka za pravdu, potrošače i ravnopravnost polova  U fon der Lajenovoj Komisiji unapređena je u potpredsednicu, ali neće biti odgovorna za vladavinu prava, kao što se ranije nagađalo. Umesto toga, ona će pomoći u popravljanju mostova između Evropskog saveta i Evropskog parlamenta pretraživanjem transnacionalnih lista i ojačavanjem sistema vodećih kandidata tokom izbora za Evropski parlament. Jurova će takođe raditi na pluralizmu medija i pristupu Povelji EU o ljudskim pravima.

Margaritis Šinas (Grčka), potpredsednik za Promociju evropskog načina života

Donedavno glavni portparol Evropske komisije, sada postaje viši funkcioner Komisije. Bio je član Evropskog parlamenta za grčku desničarsku Novu demokratiju između 2007. i 2009.godine. Inicijalni naslov radne pozicije Grka je izazvao kontroverze zbog čega su poslanici pisali fon der Lajenovoj pozivajući je da promeni formulaciju naziva pozicije, iako je, predsedavajući političke grupe Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu, Manfred Veber, dao punu podršku predloženom imenu a to je bila „zaštita evropskog načina života“. Iako je Šinas dobio odobrenje tokom saslušanja 3. oktobra, evropski poslanici koji nisu članovi Evropske narodne partije (EPP) ostali su nepokolebljivi da se naziv radnog mesto mora promeniti. Komisija je 13. novembra pristala da promeni naziv iz „zaštita“ u „promocija“ evropskog načina života. Njegove dužnosti obuhvataće poslove u oblasti migracije, kulture i sporta.

Maroš Šefčovič (Slovačka), potpredsednik za Međuinstitucionalne odnose i planiranje

Šefčovič je ove godine izgubio kampanju za predsednika Slovačke i kandidata levog centra za predsednika Evropske komisije. Kao i komesaru iz Austrije, Johanesu Hanu i njemu je ovo treći mandat u Briselu. Šefčoviču je poveren portfelj sličan onom za koji je bio zadužen od 2009. do 2014: međunistitucionalni odnosi i planiranje. Šef je, kako ga često nazivaju, proveo poslednjih pet godina pokušavajući da posreduje u vezi s isporukom gasa između Rusije i Ukrajine. Njegov strastveni projekat, Evropski savez za baterije, ostaće pod njegovim nadzorom.

Dubravka Šuica (Hrvatska), potpredsednica za Demokratiju i demografiju

Šuica je bila gradonačelnica Dubrovnika, ali je napustila tu funkciju pre nego što je grad stekao još veću slavu kao Kraljevo sletanje u „Igri prestola“. Provela je poslednjih šest godina kao poslanica u Evropskom parlamentu, da bi u julu postala prva potpredsednica Evropske narodne partije. Šuica će biti zadužena za demokratiju i demografiju, a njen zadatak će, između ostalog, biti sazivanje Konferencije o budućnosti Evrope koja će početi 2020. godine.

Johanes Han (Austrija), Budžet i administracija

Han je prvi put mandat u Evropskoj komisiji služio u Komisiji Hozea Manuela Barosa kao komesar za regionalnu politiku, dok se u komisiji Žan Klod Junkera bavio pregovorima o proširenju i politikom susedstva. Han će u trećem mandatu biti zadužen za budžet i odgovaraće direktno fon der Lajenovoj, a biće i glavni za obezbedi da Komisija bude uravnotežena po polu i u potpunosti digitalna. Han će takođe ostati odgovoran za odnose sa Švajcarskom.

Didije Rejnders (Belgija), Pravda

Didije Rejnders je poznat kao blagi govornik, advokat iz belgijske Frankofonske liberalne stranke, Reformistički pokret (MR). Služio je kao ministar finansija od 1999. do 2011. godine i spoljnih poslova od 2011. do 2019. godine. Kao belgijski ministar spoljnih poslova kandidovao se za komesara pod Žan Klod Junkerom, ali je ova kandidatura bila neuspešna zato što je na toj poziciji predsednik Komisije želeo žensku kandidatkinju. Tu poziciju je na kraju zauzela Marijana Tisen. Rejnders će preuzeti posao koji se odnosi na vladavinu prava. Njegovi glavni zadaci biće predvođenje rada na sveobuhvatnom evropskom mehanizmu vladavine prava i uspostavljanje i pokretanje novog evropskog javnog tužilaštva.

Marija Gabrijel (Bugarska), Inovacije, istraživanje, obrazovanje, kultura i mladi

Marija Gabrijel je funkciju Junkerovog digitalnog komesara preuzela od Kristaline Georgieve 2016. godine i od tada je uradila dovoljno da ubedi premijera Bojka Borisova da zaslužuje još jedan mandat. U prethodnih pet godina bila zadužena za digitalnu ekonomiju i društvo, a na Zapadnom Balkanu bila je uključena u kreiranje Digitalne agende i Sporazuma o smanjenju cene rominga.

Njene nove dužnosti uključivaće jačanje programa razmene studenata Erazmus i zaključivanje rada na sporazumu Horizont Evropa. Njen portfelj dobio je prošireni naziv (inicijalno je glasio: Inovacije i mladi) malo pre nego što su poslanici glasali za celu Komisiju.

Stela Kiriakides (Kipar), Zdravlje i bezbednost hrane

Karijerna političarka, kao potpredsednica stranke Demokratski skup od 2013. godine, ona je bila desna ruka predsednika Nikosa Anastasiadesa. U Evropi je poznata po svom mestu predsednice Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (telo koje ima zadatak da drži 47 evropskih vlada da odgovaraju na pitanja ljudskih prava i vladavine zakona). Njeni zadaci se tiču promocije i unapređenja javnog zdravlja, ali i uključuju pitanja koja se tiču standardan u oblasti bezbednosti hrane.

Kadri Simson (Estonija), Energetika

Simsonova je opisana kao „uvek pripremljena“ i „nasmejana“. U Talinu je poznata po tome što je bila vrlo odana svojoj CENTAR partiji. Prvobitno je trebalo da preuzme funkciju privremenog komesara nakon što je Andrus Ansip zauzeo poslaničko mesto u novom sazivu Evropskog parlamenta. Estonska vlada je 9. septembra odlučila da ne insistira na tome da ima predstavnika u Junkerovoj odlazećoj izvršnoj vlasti. Umesto toga, iskoristila je vreme da se pripremi za svoje dužnosti pod fon der Lajenovom. Njena zaduženja će se odnositi na jačanje obnovljivih izvora energije, mera energetske efikasnosti i sl.

Juta Urpilainen (Finska), Međunarodno partnerstvo

Njena nominacija ugušila je sve glasine o tome da je neuspeli kandidat za predsednika Komisije Aleksandar Stub mogao da bude predlog Finske. Bivša ministarka finansija koja je ujedno proglašena za četvrtog najboljeg ministra finansija Evrope u 2012. godini je uz to i bivša liderka socijaldemokrata koja je radila i kao specijalni izaslanik u Etiopiji, i sad prva žena komesarka Finske. Njene nove dužnosti će uključivati i rad na sveobuhvatnoj strategiji za Afriku.

Tjeri Breton (Francuska), Unutrašnje tržište

Nakon što prvobitno imenovana kandidatkinja Francuske, Silvija Gular, nije prošla saslušanje u Evropskom parlamentu, Francuska je za kandidata za komesara imenovala Tjerija Bretona, koji je od 2005 do 2007. godine bio ministar ekonomije, finansija i industrije u Vladi Žaka Širaka. Tjeri Breton će u narednom periodu raditi na unapređenju tehnološkog suvereniteta Evrope, kao i na digitalizaciji u ekonomiji i u društvu. On će takođe predvoditi rad na koordinisanom Evropskom pristupu pitanju veštačke inteligencije. Od njega se očekuje i da doprinese radu na sveobuhvatnoj dugoročnoj strategiji za industrijsku budućnost Evrope. Baviće se i pitanjima koja se tiču odbrambene industrije i istraživanja svemira.

Oliver Varhelji (Mađarska), Politika susedstva i proširenja

Nakon što prvi izbor Mađarske nije prošao inicijalni odbor Evropskog parlamenta, Mađarska je kao zamenu imenovala tadašnjeg ambasadora pri EU Olivera Varheljija. Varhelji je advokat po profesiji, uz to i karijerni diplomata i bivši službenik Komisije pre nego što je postao mađarski ambasador u EU. Evropski poslanici nisu ostali impresionirani mađarskom ponudom, već su tražili odgovore na dodatna pisana pitanja. To se pokazalo dovoljnim i on je postao poslednji deo slagalice 18. novembra. Ističući da je budućnost Unije oblikovana i vezana za budućnost njenih suseda i partnera, njegova zaduženja će odnositi na obezbeđivanje kredibilne EU perspektive država Zapadnog Balkana, održavanje kredibilne perspektive za buduća proširenja, i radiće na ubrzanju strukturalnih i institucionalnih reformi, sa fokusom na vladavinu prava, ekonomski razvoj i reformu javne uprave, uz podržavanje napora u borbi protiv korupcije i poboljšavanju dobrosusedskih odnosa i rešavanje bilateralnih sporova. Blisko će sarađivati sa Visokim predstavnikom Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku u odnosima sa Turskom. Kada je u pitanju Istočno partnerstvo, istočna dimenzija politike susedstva, nastojaće da dodatno unapredi odnose sa 6 država obuhvaćenih ovim partnerstvom. Što se tiče Južnog susedstva, njegovo zaduženje će biti da revidira politiku prema južnim susedima i shodno tome postavi nove prioritete.

Fil Hogan (Irska), Trgovina

Doskorašnji komesar za poljoprivredu, Fil Hogan, je sada unapređen u komesara za trgovinu, što se smatra snažnom simboličkom porukom.  Kao komesar zadužen za trgovinu, imaće za cilj da okonča pregovore koji su u toku, reformu Svetske trgovinske organizacije (STO). Oštro je kritikovao Bregzit i Borisa Džonsona, a zavisno od konačnog zaključka sage o Bregzitu, biće nadležan za buduće trgovinske sporazume sa Velikom Britanijom, nakon uspešnih trgovinskih sporazuma koje je vodio sa Japanom i Latinskom Amerikom.  

Paolo Đentiloni (Italija), Ekonomija

Potomak grofa Đentilonija Silverija i bivši premijer, Paolo Đentiloni je aristokratski krajnje levi aktivista. U dvadesetim godinama postao je predsednik Demokratske stranke, bivši je novinar i bivši ministar spoljnih poslova i komunikacija. Đentiloni, koji je na mestu premijera bio od 2016. do 2018. godine, poslednji je komesar koga je predložila država članca EU, nakon promene vladajuće većine u Italiji. Prelazak u Brisel je bio savršen način da se povuče iz nacionalne politike. Njegovi glavni zadaci uključivaće praćenje sprovođenja Pakta o stabilnosti i rastu i rad na velikom broju fiskalnih mera poput pregleda poreza na energiju i dr. U saslušanju 3. oktobra rekao je da Italija neće imati poseban tretman pod njegovim nadzorom. Komisija je 13. novembra najavila da će Đentiloni takođe nadgledati Ciljeve održivog razvoja.

Virginijus Sinkevičius (Litvanija), Životna sredina, ribarstvo i okeani

Sinkevičius je član partije Farmeri i Zeleni, koja nije dovoljno zelena za ostale Zelene. Ušao je u politiku 2016. godine. Litvanski 28-godišnji ministar ekonomije je najmlađi komesar koji je ikada preuzeo funkciju, i tek drugi predstavnik zelenih. Poznat je po tome što je u svojoj kancelariji držao kapu Donalda Trumpa "Učinite Ameriku ponovo velikom" (Make America Great Again). Studirao u Velikoj Britaniji i Holandiji i kao naslednik Karmena Vele sa Malte, očekuje se da će izraditi Strategiju biodiverziteta za 2030. i novi plan kružne ekonomije. 13. novembra u njegov portfelj je dodato i „ribarstvo“.

Nikolas Šmit (Luksemburg), Radna mesta i socijalna prava

Dugogodišnji ministar rada u koalicionim vladama na čelu sa Žan Klod Junkerom i Ksavierom Betelom i socijalista sa međunarodnim ambicijama. Bio je u suprotnosti sa fon der Lajenovom kada je bila ministarka rada u Nemačkoj. Šest godina je služio kao ambasador Luksemburga i stalni predstavnik u EU, te s toga nije stranac u Briselu. Prema najnovijem istraživanju one je 18. najpopularniji luksemburški političar, a njegova nominacija je rešena dogovorom vlade postignutim nakon opštih izbora 2018. godine i pokazuje koliko Veliko vojvodstvo ozbiljno uzima imenovanja za komesara. Zadatak mu je da ispuni obećanja fon der Lajenove da će osigurati da svi građani EU imaju pristup pravednoj minimalnoj plati. Od 13. novembra u njegovo radno zvanje dodato je „socijalno pravo“.

Helena Dali (Malta), ravnopravnost

Helena Dali je prva žena iz Malte nominovana za komesarku u sazivu Komisije, ali i prva takmičarka takmičenja za lepotu i filmska zvezda koja je postala komesarka. Dali je svoj politički život posvetila ravnopravnosti, radeći kao ministarka za socijalni dijalog, zaštitu potrošača i građanske slobode, a takođe i kao ministarka za evropske poslove i ravnopravnost. U Komisiji fon der Lajenove će biti zadužena za pitanje ravnopravnosti i od nje se očekuje da predloži Evropsku strategiju za rodnu ravnopravnost. Suočila se sa evropskim poslanicima 2. oktobra i dobila je zeleno svetlo, iako su postojale „rezerve“.

Januš Vojćehovski (Poljska), Poljoprivreda

Prvobitni poljski kandidat Kristof Ščerski se povukao iz razmatranja nakon što je fon der Lajenova predložila da zemlja dobije portfelj poljoprivrede, sektor u kojem nema mnogo iskustva. Vlada je istog dana potvrdila bivšeg poslanika Januša Vojćevskog kao svog novog kandidata. Vojćehovski je imao jednu od složenijih političkih karijera. Bio je član, a zatim vođa Poljske narodne partije (PSL), član Evropske narodne stranke, Evrope nacija i sloboda i Evropskih konzervativaca i reformista i poljski član Evropskog revizorskog suda. Poslanici Evropskog parlamenta nisu bili oduševljeni njegovim nastupom na raspravi održanoj 1. oktobra, te su 7. oktobra odlučili da zakažu još jedno saslušanje kandidata. Vojćehovski je tada izabrao da govori na svom maternjem jeziku i njegova dodatna posvećenost detaljima na kraju mu je izdejstvovala odobrenje.

Eliza Fereira (Portugal), Koheziona politika i reforme

Uvažavajući zahtev fon der Lajnove za jedno muško i jedno žensko ime, premijer Antonio Kosta prvobitno je predložio aktuelnog poslanika Pedra Markuesa i bivšu poslanicu Elizu Fereiru. Kosta je potvrdio 27. avgusta da je Fereira jedini izbor Portugala. Zamenica guvernera Banke Portugala, tri mandata je bila poslanica u političkoj grupi okupljenoj oko Socijalista i demokrata (S&D). Vodila je rad Evropskog parlamenta na jednom od glavnih elemenata Bankarske unije. Prva Portugalka koja je predložena za komesarku je ujedno bila i deo S&D „alternativne trojke“ upućene Grčkoj da razmotri načine za podsticanje ekonomije. U ovom sazivu Evropske komisije ona će biti zadužena za osmišljavanje i predlaganje novog Fonda pravedne tranzicije koji će pomoći siromašnijim regijama da se prilagode na energetsku tranziciju.

Adina Valean (Rumunija), Transport

Adina Valean se pojavila kao zamena za Rovanu Plumb, koju su poslanci Evropskog parlamenta odbili nakon saslušanja u Evropskom parlamentu. Jedna od najstarijih poslanica u Rumuniji se pridružila Evropskom parlamentu kao posmatrač 2006. godine, pre nego što je Rumunija postala članica EU i nastavila svoj mandat naredne godine kao poslanica. Prethodno je bila nacionalna ministarka životne sredine i klimatskih promena, ministarka rada, ministarka evropskih fondova, ministarka obrazovanja i ministarka transporta. U Komisiji fon der Lajenove će biti zadužena za resor koji se odnosi na transportnu politiku.

Janez Lenarčič (Slovenija), Upravljanje krizama

Lenarčič je karijerni diplomata i bivši ambasador Slovenije pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). On je ujedno bio direktor Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a, sekretar stalne misije Slovenije u Sjedinjenim Američkim Državama i desna ruka bivšeg premijera Janeza Drnovšeka na polju međunarodnih odnosa. On će koordinisati rad na poboljšanju odgovora Evropske unije na prirodne katastrofe i vanredne situacije.

Ilva Johanson (Švedska), Unutrašnji poslovi

Ministarka zapošljavanja od 2014. godine je "neko ko može obaviti posao", kako kaže fon der Lajenova. Ušla je u politiku kao komunista, a zatim prešla na socijaldemokrate. Radila je kao ministar u pet različitih vlada Švedske pod tri premijera. Bivša nastavnica matematike, fizike i hemije je opisana kao „levo krilo socijaldemokrata“. Njen glavni zadatak biće da pokrene rad na reformi politike azila i osigura postojanje legalnih puteva migracije ka EU..

*Ujedinjeno Kraljevstvo

Insistiranje premijera Borisa Džonsona da će Ujedinjenog Kraljevstva sigurno napustiti EU značilo je da na stolu neće biti imena, uprkos prethodnoj pretpostavci da će dotadašnji komesar ispred Ujedinjenog Kraljevstva Džulian King ostati na ovoj poziciji. Komisija je zapretila da će pokrenuti postupak za kršenje zakona protiv Ujedinjenog Kraljevstva zbog neimenovanja kandidata. UK je ipak, uprkos insistiranju Brisela, odbilo je da imenuje svog kandidata za komesara pozivajući se na vanredne parlamentarne izbore koje će se održati 12. decembra. Ovim je potvrđeno da će nova Evropska komisija na čelu sa Ursulom fon der Lajen biti sastavljena od 27 komesara.