EU I ZAPADNI BALKAN: (Re)Forme politike proširenja

Pre skoro dvadeset godina zemlje Zapadnog Balkana izrazile su želju, ali i spremnost da postanu članice Evropske unije. Njihova evropska perspektiva je podržana, nedugo posle i potvrđena, od strane Evropske unije, sa jasnim kriterijumima i uslovima u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja, a potom i pregovora o pristupanju.

Od zemalja Zapadnog Balkana, samo je Hrvatska 2013. godine postala članica Evropske unije, dok trenutno samo dve – Srbija i Crna Gora – vode pregovore o pristupanju sa Evropskom unijom.

Francusko „ne“ u oktobru mesecu je ovaj proces još više usporilo za Severnu Makedoniju i Albaniju koje, i pored podrške, postignutih rezultata i dogovora, još uvek čekaju neko bolje vreme i još jednu šansu da konačno sednu za pregovarački sto i započnu novu fazu u svojim odnosima sa Evropskom unijom.

Iako Srbija i Crna Gora „prednjače“ u procesu, nije da postoje posebni rezultati kojima bi mogli da se pohvale. Srbija je tokom ove godine otvorila dva poglavlja, Crna Gora bez naznaka kada će biti otvoreno poslednje poglavlje – politika konkurencije (poglavlje 8). Tokom 2019. godine ove dve zemlje nisu zatvorile nijedno pregovaračko poglavlje.

Sve veća potreba za unapređenjem standarda i sprovođenjem reformi u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, unapređenja ljudski prava i slobode medija su postali vidljiviji i glasniji tokom ove godine.

Sve glasnija je postala i potreba da se proces pristupanja reformiše. I pored glasova koji su tokom prethodnog perioda stizali iz akademske i stručne javnosti, ipak je najviše pažnje (i prašine. prim. aut.) izazvao neobavezujući u formi non-paper-a, dosta kratak predlog države koja je pre dva meseca zaustavila dalje pregovore o proširenju.

Francuske.

Oktobarsko „ne“ francuskog predsednika Makrona sadržalo je objašnjenje koje kaže da pregovori o pristupanju sa zemljama kandidatima ne mogu da započnu pre nego što sama Evropska unija reformiše proces pristupanja, ali i dok EU ne sprovede sopstvenu duboku reformu, nijedna zemlja neće postati njena nova država članica.

Za prvu, potrebnu reformu, Francuska je za sastanak ministara spoljnih poslova EU u novembru mesecu već pripremila kratak predlog u kome je bar jedna stvar potpuno jasna: nedvosmislena i jasna podrška evropskoj perspektivi regiona, koji istorijski, kulturološki i geografski pripada – Evropi.

Ipak, reforma procesa pristupanja je neophodna, jer i posle dvadeset godina njegovog trajanja napredak je spor, a konkretne koristi za građane ovih zemalja su nedovoljne.

Šta kaže predlog?

Reformisani pristup procesu pristupanja trebalo bi da počiva na četiri osnovna principa:

-          Postepenom pristupanju

-          Strožijim uslovima

-          Jasnijim koristima i

-          Mogućem nazadovanju odnosno prekidu pristupnih pregovora.

Postepeno pristupanje znači da bi se sadašnjih 35 pregovaračkih poglavlja „preslikalo“ u sedam različitih faza pregovaračkog procesa u kome bi svaka faza odslikavala određenu oblast politike. Tako bi prva faza i dalje obuhvatala one politike koje u današnjem procesu pristupanja nazivamo „osnovama“ (Fundamentals first) – vladavinu prava, osnovna prava, pravdu i bezbednost. U drugoj fazi naglasak je stavljen na politikama koje se odnose na  obrazovanje, istraživanje i svemir, mlade, kulturu, sport, zaštitu životne sredine, transport, telekomunikacije i energetiku. U okvir treće faze obuhvaćene su politike koje se odnose na zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravlje i zaštitu potrošača, konkurenciju, dok su u četvrtoj fazi politike koje se odnose na ekonomska i socijalna pitanja.

Unutrašnje tržište, poljoprivreda i ribarstvo su politike koje se nalaze u okviru pete faze, dok se u pretposlednjoj, šestoj fazi procesa pristupanja naglasak stavlja na spoljne poslove. Sedma, poslednja faza, kako je predstavljena u okviru francuskog predloga odnosi se na ostala pitanja.

Pošto zemlja kandidat završi i zatvori određenu fazu u procesu pregovora njoj bi bila otvorena mogućnost učestvovanja u određenim programima Evropske unije, ali i u određenim sektorskim politikama, gde bi postojala mogućnost za dodatne, ciljane izvore finansiranja. Kako bi zemlja mogle da zatvore određenu fazu u pregovorima, one moraju da poštuju određene kriterijume, koje doprinose tome da pravni okvir u određenim oblastima bude usvojena, ali i sproveden.

Kao što je to uslov i sadašnjeg pregovaračkog okvira i francuski predlog ističe napredak u oblastima vladavine prava i ljudskih prava, kao ključan uslov za napredak u svim drugim delovima pregovaračkog procesa.

Kada je reč o drugom principu i tome šta podrazumevaju stroži uslovi – ostalo je da bude jasno definisano, u skladu sa jasnim i lako proverljivim indikatorima – vrlo sličnim onima koji su već razvijeni u različitim mehanizmima u okviru Saveta Evrope (Venecijanska komisija, GRECO..), Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Dakle, ostaje nam da definišemo.

Kako bi građani mogli da vide jasnije koristi od procesa pristupanja i napredovanja ka članstvu u Evropskoj uniji – potrebno je obezbediti veću finansijsku podršku, kaže treći princip francuskog predloga, koja može da bude kroz povećane iznose u okviru pred-pristupnih fondova, ali i mogućnost da se ispunjavanjem određenih reformi i prelaskom iz faze u fazu procesa kvalifikuju za udeo iz strukturnih fondova EU.

Kao četvrti princip francuski predlog ističe nazadovanje zemalja u procesu ukoliko zemlja kandidat više ne ispunjava određene kriterijume ili je prestala da ispunjava obaveze koje je preuzela.

Kako bi sve bilo moguće i kako bi proces bio održiv, mora da se uspostavi jasan sistem za njegovo praćenje i upravljanje – sa strane Evropske unije – svakako veliku ulogu bi imala Evropska komisija, Savet EU, ali i države članice, dok se ističe i potreba da se organizuju godišnji sastanci Evropskog saveta na kome bi učestvovali predsednici ili premijeri zemalja Zapadnog Balkana, na kojima bi se razgovaralo o pitanjima od zajedničkog interesa.

Iako ne postoji jasan vremenski okvir za sprovođenje ovog reformskog procesa u francuskom predlogu, on u svom završnom delu poziva Evropsku komisiju da, na osnovu iznetih predloga, definiše novu metodologiju pristupnih pregovora do januara 2020. godine.

Imajući u vidu, da u trenutku iznošenja predloga Komisija još nije bila formirana, jer joj je zapravo hvalio baš komesar za proširenje, nismo sigurni – i pored podrške država članica ovom predlogu – koliko je ova zamisao baš izvodljiva.

Ipak, kada je početkom decembra Evropska komisija stupila na dužnost, novi komesar za susedsku politiku i proširenje, Oliver Varhelji je kao jedan od prioriteta rada ovog portfolia Komisije istakao unapređenje Strategije proširenja iz 2018. godine.

Komesar kaže – početkom 2020. godine.

Mi kažemo – pratimo.

Jelena Babić Barnes, Beogradska otvorena škola

Novi predlog od strane devet država članica EU