Srbija i zajednička spoljna i bezbednosna politika Evropske unije: od prilike do neprilike
Arhiva: Analize

Srbija i zajednička spoljna i bezbednosna politika Evropske unije: od prilike do neprilike

„Evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji su nacionalni interes i strateško opredeljenje, dok su vrednosti Evropske unije upravo one vrednosti koje Republika Srbija podržava i želi dalje da neguje” - jasno je objašnjeno na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, u delu koji pokriva političke odnose Srbije i Evropske unije. U istom dokumentu jasno piše da će ishod pregovaračkog procesa „rezultirati potpunim usaglašavanjem sa sistemom, vrednostima i zakonodavstvom Evropske unije”.

Usaglašavanje sa sistemom, vrednostima i zakonodavstvom je proces koji traje, u slučaju Srbije možda duže nego uobičajeno. Čini se da je kada se „usaglašenost” i „Unija” nađu u istoj rečenici samo jedna stvar na pameti onih koji tu rečenicu čitaju ili slušaju - spoljna politika. Usaglašenost srpske i evropske spoljne poltike (spoljne politike Evropske unije) se izdiže u prvi plan uglavnom u kriznim međunarodnim situacijama, te se moglo pretpostaviti da će upravo to biti jedno od tema u domaćoj, regionalnoj i evropskoj javnosti prilikom eskalacije krize u Ukrajini.

Usaglašenost spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije

Ukoliko za vremensku odrednicu uzememo godinu za nama, godinu 2021. videćemo da je Republika Srbija procentualno napredovala u odnosu na prethodnu godinu, usaglašivši se sa 52, od ukupno izdatih 85 spoljnopolitičkih deklaracija Evropske unije. Prema analizi Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Srbija je svoj procenat usaglašenosti povećala sa 56% 2020. godine, na 61% 2021. godine. Poređenja radi, najniži procenat usaglašenosti Srbije bio je 2017. godine - 46%, dok je najviši bio 2015. - 66% prema istoj analizi. Kada su ove brojke u pitanju treba imati u vidu spoljnopolitičke aktuelnosti i međunarodna previranja.  

Mnogo značajnije od procentualnih vrednosti usaglašenosti jesu deklaracije sa kojima se Srbija nije usaglasila, odnosno oblasti koje one pokrivaju. Oblast u kojoj Srbija ima najmanji procenat usaglašenosti odnosi se na uvođenje, dopune i obnavljanje restriktivnih mera prema državama kojima je Unija uvela takvu vrstu mera, tu se pre svega misli na Rusiju, a onda i Kinu, Venecuelu, Belorusiju. Zbog svoje specifične pozicije u međunarodnim odnosima, nerešenim problemom Kosova i Metohije i podrškom koju dobija od Rusije i Kine u rešavanju tog spora, a onda i zavisnosti od ruskih energenata, Srbija je opreznija, ne uvodi mere, te zbog toga njen procenat usaglašenosti trpi.

Od zemalja kandidatkinja za članstvo Srbija sa 61% se nalazi na četvrtom mestu usaglašenosti. Ispred Srbije su Albanija i Crna Gora sa 100% i Severna Makedonija sa 93%. Iza Srbije su Bosna i Hercegovina sa 35% i Turska sa 14%, mada proces integracije Srbije sa BiH i Turskom nije zahvalno porediti.

Zanimljivo je uporediti srpski procenat usaglašenosti sa procentom država iz programa Istočno partnerstvo za 2021. godinu. Nešto slabiji procenat od Srbije imaju Moldavija (59%) i Gruzija (52%), dok znatno viši procenat usaglašenosti ima Ukrajina, čak 76%. 

Eskalacijom krize u Ukrajini, otpočinjanjem specijalne operacije ruske vojske 24. februara novi talas evropskih sankcija je usmeren ka Rusiji, što je srpsku spoljnopolitičku poziciju (ponovo) stavilo u nezgodnu situaciju. 

Nakon uvođenja i pojačavanja političkih i ekonomskih sankcija Evropske unije usmerenih ka ruskim bankama, oligarsima, tehnologiji, energetici, ekonomiji i zabrani letova, čekalo se više od 36 sati da Republika Srbija usvoji Zaključak Saveta za nacionalnu bezbednosti, u čijoj tački osam jasno piše: „Polazeći od toga da je njena osnovna dužnost da sve svoje snage posveti očuvanju mira i blagostanja svojih građana, Republika Srbije će se prilikom razmatranja potrebe da se eventualno donesu restriktivne mere ili sankcije protiv bilo koje države, uključujući Rusku Federaciju, rukovoditi isključivo zaštitom svojih vitalnih ekonomskih i političkih interesa. Kao država koja je u bliskoj prošlosti iskusila sankcije Zapada i čiji sunarodnici u Republici Srpskoj danas trpe sankcije, Republika Srbija smatra da nije njen vitalni politički i ekonomski interes da u ovom trenutku uvodi sankcije bilo kojoj državi, pa ni njenim predstavnicima ili privrednim subjektima”. 

Očekivano je da posledično legitimnom stavu Republike Srbije procenat usaglašenosti za prvu polovinu, ali verovatno i celu 2022. godinu bude značajno umanjen, no kao što je pomenuto ranije, u zavisnosti od međunarodnih previranja i shodno specifičnosti srpske pozicije taj procenat će rasti i opadati sve vreme trajanja pregovora. 

Šta to znači za proces integracije Srbije? 

Nakon objavljivanja usvojenog Zaključka, burne reakcije iz regiona i Evrope bile su usmerene ka Srbiji. Najoštriji i najglasniji bio je kopredsedavajući Evropskog saveta za spoljne odnose Karl Bilt, koji je na svom tviter nalogu napisao: „Ovim stavom, Srbija se de fakto diskvalifikovala iz procesa pristupanja EU”, a nešto umerenijeg tona bio je šef diplomatije EU Žozep Borelj pozvavši Uniju da prati uticaj Rusije na zemlje Zapadnog Balkana.

Ovakve reakcije zvaničnika EU će sigurno imati reperkusije na pregovarački proces Srbije, konkretnije po i dalje neotvoreni, klaster 6 - „Spoljni odnosi”. Ukoliko za kriterijum veličine i važnosti klastera uzmemo broj poglavlja, klaster 6 je najmanje obiman jer ga čine samo dva poglavlja - poglavlje 30 „Ekonomski odnosi sa inostranstvom” (spoljni odnosi) i poglavlje 31 „Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika”. Poglavlje 30 je otvoreno decembra 2017, dok poglavlje 31 čeka svoj izveštaj sa skrininga, koji je urađen oktobra 2014. godine. 

Očigledno izostaje napredak u usklađivanju spoljne politike Srbije i Evropske unije. Međutim, suprotno očekivanju, aktuelna kriza je na svojevrsan način ubrzala proces integracije Ukrajine, Gruzije i Moldavije ili ga makar podigla na agendi Evropske unije. Teško je očekivati da će zemlje iz Istočnog partnerstva ući preko reda, ali je isto tako teško očekivati da će Srbija uplivati na ovom talasu po cenu zanemarivanja drugih nacionalnih interesa. Zbog toga je potrebno još mnogo vremena, napora i odgovornosti za „usaglašavanje sa sistemom, vrednostima i zakonodavstvom Evropske unije”.

Foto: europa.rs

Branislav Cvetković

Beogradska otvorena škola


Najnovije