Drugi stub, cirkularna ili kružna ekonomija - Borba za život
Arhiva: Analize

Drugi stub, cirkularna ili kružna ekonomija - Borba za život

U prirodi sve ima svoju namenu i ništa nije otpad − sve se iskoristi u potpunosti. Kako bi formirala samoodrživu celinu, živa bića unutar ekosistema stupaju u interakcije jedni s drugima, kao i s neživim okruženjem. Ponekad je proces obnove postepen i umeren. Ponekad je nasilan i uništavajući. Stoga, ekosistemi poseduju mogućnost da se sami regenerišu. Za razliku od prirodne ekonomije, u našem društvu dominantan je linearan princip proizvodnje i potrošnje. Resurse uzimamo iz prirode, pretvaramo ih u proizvode, nakon upotrebe ih bacamo na deponije, tamo postaju otpad i opasnost po zdravlje.

Posledice takvog ekonomskog modela i upravljanja otpadom vidimo širom Balkana – po rekama plutaju ostrva plastike, njive i šume su postala divlja smetlišta, deponija gore sve češće i izazivaju ozbiljno zagađenje vazduha, poput požara u Vinči prošlog leta.

Skupo kaskanje za Evropom Drugi stub Zelene agende je kružna ili cirkularna ekonomija, kojom nastojimo da budemo štedljivi i pažljivi s resursima koje uzimamo iz prirode. Kružna ekonomija podrazumeva da ono što iz prirode uzmemo kao sirovinu ostane što duže u upotrebi, kao i da se nakon upotrebe iskoristi za druge namene, reciklira ili, kao poslednje rešenje, ostavi na deponiji kao otpad. To znači, kada planiramo neki proizvod, razmišljamo o celom njegovom životnom ciklusu i na osnovu toga pravimo računicu: koliko nam je potrebno sirovina za proizvod, koliko energije i vode trošimo za proizvodnju, koliko otpada pravimo tokom proizvodnje i šta ćemo s tim otpadom uraditi. Moramo obratiti pažnju na činjenicu da proizvod potencijalno može da se obnovi kroz popravku ili da se njegovi sastavni delovi mogu iskoristiti u novom krugu proizvodnje. Takođe, potrebno je da unapred planiramo kako ćemo upotrebiti sirovine već u idejnoj fazi proizvoda, odnosno na koji način se takve sirovine mogu iskoristiti u drugačije svrhe, recimo u proizvodnji energije. Ono što ne možemo da upotrebimo ponovo – završiće na deponiji.

Da bismo mogli da imamo kružnu ekonomiju, potrebno nam je moderno upravljanje otpadom (izdvajanje papira, metala, plastike, stakla i biootpada). U pogledu reciklaže Srbija znatno zaostaje za prosekom EU, budući da prosečan stanovnik naše zemlje reciklira manje od 3% proizvoda s kojim dođe u dodir , dok je evropski prosek čak 44%. Na primer, stanovnici Slovenije recikliraju čak 42,5% proizvoda koje koriste. Kružna ekonomija tretira otpad kao resurs. To ima brojne prednosti, kako za prirodu tako i za ljude. Najpre, sprečava nastajanje otpada koji vidimo svuda oko sebe. Zatim, omogućava stvaranje novih poslova, npr. u sektoru popravki i reciklaže, a i pospešuje korišćenje lokalno dostupnih sirovina. Dalji razvoj zasnovan na principima kružne ekonomije ima veliki potencijal za zemlje Zapadnog Balkana. Uz nove poslove, kroz primenu principa cirkularne ekonomije, privreda našeg regiona postaće i produktivnija. Trenutno dosta zaostajemo za evropskim prosekom, budući da za istu količinu upotrebljenih prirodnih resursa proizvedemo i do sedam puta manju ekonomsku vrednost.

Regionalni problemi

Lakši pristup informacijama o zagađenju vazduha preko mobilnih aplikacija omogućio nam je da u realnom vremenu, u svakom trenutku, možemo proveriti kakav je kvalitet vazduha. Građani Zapadnog Balkana izloženi su zagađenju vazduha znatno više nego građani ostalih delova Evrope. Preko 30.000 ljudi u regionu godišnje prevremeno izgubi život usled visokih koncentracija suspendovanih čestica u vazduhu. Postavlja se pitanje: kako da budemo sigurni da dobijamo tačne podatke? Zelena agenda predviđa uspostavljanje pouzdanih i modernih sistema za praćenje kvaliteta vazduha, njihovo usklađivanje sa evropskim standardima, kao i ozvaničenje regionalne saradnje o praćenju zagađujućih materija. Ona nam daje podršku da smanjimo emisije zagađujućih materija u vazduhu, da primenimo standarde koji štite životnu sredinu i zdravlje građana. Međutim, sem tehnologije, standarda i propisa, Zelena agenda insistira na političkoj posvećenosti vlada država regiona, kao i regionalnoj saradnji. Princip regionalne saradnje i monitoringa moramo primeniti i na vode i zemljište.

Bacanje otpada u reke, kao i izlivanje otpadnih voda direktno u rečne tokove, problemi su koji su prisutni u celom regionu, te predstavljaju primer kako se neodgovornim upravljanjem vodotokovima stvaraju prekogranične posledice. Neophodni korak u normalizaciji života na ovim prostorima jeste razvijanje tehnologije prečišćavanja otpadnih i kanalizacionih voda, koje bi doprinele da reke celim tokom budu zaštićene, a stanovništvo ima pristup pijaćoj vodi. U ovom slučaju od velikog značaja je i regionalna saradnja država kroz koje protiče određena reka, da zajedničkim projektima i rešenjima održavaju kvalitet vodotoka. S druge strane, zemljište se erozijom razara mnogostruko brže nego što se prirodnim procesom regeneriše. Srbija, Crna Gora i Albanija su posebno pogođene erozijom. Albanija gubi oko 45 hektara zemlje godišnje, dok je u Srbiji ugroženo 80% poljoprivrednog zemljišta. Najzad, u Crnoj Gori je ugrožen čak i Bokokotorski zaliv zbog različitih uticaja koje izaziva čovekova delatnost. Zelena agenda ukazuje na značaj pošumljavanja kao jedan od načina borbe protiv procesa erozije. Šume regulišu oticanje vode, njeno upijanje i konačno njeno trajno zadržavanje. Zdravo zemljište i čista voda su osnova za razvoj poljoprivrede, koja predstavlja jednu od glavnih delatnosti zemalja regiona Zapadnog Balkana, pa je čitav stub Zelene agende posvećen zaštiti poljoprivredne proizvodnje.

Proizvodnja zdrave hrane

Poljoprivreda je, zajedno sa stočarstvom, šumarstvom i ribolovom, istorijski veoma značajan deo života ljudi na ovim prostorima, kako za proizvođače tako i za potrošače. Na Zapadnom Balkanu mali proizvođači su i dalje zaslužni za veliki procenat hrane koji se proizvede, a poljoprivreda doprinosi sa oko 10% bruto društvenom proizvodu regiona. Primenom Zelene agende teži se proizvodnji hrane boljeg kvaliteta, na način koji ne šteti životnoj sredini i uz primenu tehnoloških inovacija. Tako bi, na primer, poljoprivrednici iz našeg regiona mogli unaprediti produktivnost svoje proizvodnje praćenjem podataka o potencijalnim vremenskim nepogodama, dobijenih putem satelitskih snimaka, a koji bi im omogućili da pravovremeno zaštite svoje useve. S druge strane, detaljna analiza klimatskih uslova zemalja Zapadnog Balkana, kao i analiza biljnog i životinjskog sveta i prisustva određenih štetočina, može pomoći poljoprivrednicima u izboru kulture koja bi najuspešnije rasla na njihovim njivama. Ovakav princip bi doprineo i smanjenju korišćenja pesticida, đubriva i drugih sredstava, čime bi se sprečilo zagađenje zemljišta, ali i vode, a smanjio bi se negativan uticaj poljoprivrede na okolinu. Tako bi se povećao kvalitet hrane koju jedemo, dok bi korišćenje inovacija u tehnologiji pomoglo da prerađeni poljoprivredni proizvodi budu boljeg kvaliteta. Takođe, preradu hrane bi pratilo unapređenje u transparentnom označavanju sadržaja proizvoda, što bi omogućilo bolju informisanost potrošača.

Zaštita i obnova prirode i ekosistema

Regulisanjem upotrebe pesticida mnogi insekti biće manje ugroženi, što je bitno i za peti stub Zelene agende, odnosno zaštitu i obnovu biodiverziteta i ekosistema. Priroda nam omogućava život: obezbeđuje nam vodu, hranu, čist vazduh, lekovite materije, štiti nas od različitih nepogoda, kao što su poplave ili oluje, reguliše smenu godišnjih doba i klimatske uslove od kojih zavisimo. Biodiverzitet je, u stvari, raznolikost biljnog i životinjskog sveta koji nas okružuje. A što je raznolikost veća, priroda je otpornija na požare, poplave, pojave bolesti i promene klime. Tako, na primer, bogate i raznolike priobalne šume sprečavaju poplave ili smanjuju njihovu jačinu. Veća raznolikost insekata oprašivača može doprineti uspešnijem oprašivanju voća i drugih biljaka koje uzgajamo, a samim tim i povećava prinose. Zapadni Balkan se može pohvaliti bogatstvom staništa i vrsta, a u ovom delu Evrope mogu se pronaći i mnoge endemske vrste. Sve su one neophodne kako bi se resursi ekosistema od kojih zavisimo održali. Peti stub Zelene agende teži da zaustavi gubitak biodiverziteta, dalje nestajanje šuma i gubitak zemljišta i omogući obnavljanje ekosistema i biodiverziteta na teritoriji Zapadnog Balkana. Kako bi se to postiglo, potrebno je da države našeg regiona zajedno izrade strateške planove za zaštitu prirode i biodiverziteta i zajednički ih sprovode. Potrebno je da zajedno napravimo i planove obnove šumskih predela, kao i sprečavanja seče šuma, što trenutno predstavlja veliki problem u nekim zemljama. Da bi se očuvanje biodiverziteta i ekosistema dodatno poboljšalo, Zelena agenda će podsticati saradnju među državama, a posebno saradnju između institucija koje se bave zaštitom prirode i istraživanjem, sa ciljem da se uspostavi zajednički Informativni centar za biodiverzitet Zapadnog Balkana. Cilj uspostavljanja zajedničkog informativnog centra je da se istraže mogućnosti i načini očuvanja biodiverziteta, kao i da se razviju rešenja zasnovana na prirodi koja će smanjiti uticaj klimatskih promena.

Saradnja kao nužnost

Ukoliko se sadašnji tempo devastacije životne sredine nastavi, države Zapadnog Balkana suočiće se sa ekološkom katastrofom, a njihovi građani biće u opasnosti od dugoročnih zdravstvenih problema, povezanih sa ekstremnim zagađenjem. Stoga, pozivamo vlade u regionu da zajedno rade na implementaciji Zelene Agende, da iskoriste mogućnosti koje proističu iz regionalne saradnje i podrške Evropske unije. Jedino temeljan, zajednički i koordinisani pristup može obezbediti promene u načinu na koji se ophodimo prema životnoj sredini i osigurati budućnost narednim generacijama.

foto: freepik

Mirjana Jovanović, Ognjan Pantić, Lazar Jovčić,  Tatjana Avramović, Marko Pajović,

Beogradska otvorena škola

Tekst je urađen u saradnji sa Evropskim fondom za Balkan i u sklopu kampanje „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”. Prvi deo je objavljen u 80/81 dvobroju biltena Pregovori o pregovorima.

Najnovije