foto: Avij

Evropska unija ulaže sve više napora da poveže ekonomije Zapadnog Balkana sa Jedinstvenim tržištem EU, ne samo politički, već i kroz konkretne investicione podsticaje. Među ključnim instrumentima tog povezivanja nalaze se razrađeni sistemi i fondovi usmereni na podsticanje privatnih investicija. U fokusu su zelena i digitalna tranzicija, razvoj infrastrukture, jačanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća (MSP), kao i integracija u evropske lance snabdevanja i proizvodnje.

Nije reč samo o investicijama, već o transformaciji

Ove inicijative dobile su dodatnu pažnju na nedavno održanom ESG Adria Samitu 2025. u Tivtu, gde je Evropska unija pozvala kompanije iz Evropskog ekonomskog prostora i Zapadnog Balkana da do 21. maja prijave svoje investicione projekte. Ideja nije samo ulaganje, već – kako je istakla evropska komesarka za susedstvo i proširenje Marta Kos – „transformacija“. EU želi da podrži projekte koji će pokrenuti inovacije i doneti suštinske promene regionu, smanjujući ekonomsku razliku između Balkana i ostatka Unije.

Poziv upućen kompanijama odnosi se pre svega na projekte čija je vrednost veća od 10 miliona evra, uz minimalno 15% sopstvenog učešća. Projekti moraju biti usmereni na neke od prioritetnih oblasti: zelenu tranziciju, digitalizaciju, održivi transport, kritične sirovine, turizam, ljudski kapital, ali i socijalno odgovorno finansiranje.

Uloga EU ne završava se samo na grantovima. Evropska komisija, Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i druge institucije nude kombinaciju tehničke pomoći, povoljnih kredita, garancija i javno-privatnih partnerstava. EU fondovi, u saradnji sa lokalnim bankama i partnerima, omogućavaju i lakši pristup kapitalu, posebno za MSP sektor.

Ključni programi i fondovi

Jedan od najvažnijih instrumenata za razvoj MSP, WB EDIF – Program za razvoj preduzeća i inovacije Zapadnog Balkana okuplja preko 145 miliona evra početnog kapitala i može mobilisati do 300 miliona evra. U okviru fonda postoje različiti instrumenti, uključujući garantne šeme i ulaganja u inovativne firme. Implementaciju vodi Evropski investicioni fond (EIF), uz podršku EBRD i EIB. Kroz Program su uspostavljena četiri komplementarna mehanizma finansijske podrške za MSP.

Prvi je Fond za inovativna preduzeća (Enterprise Innovation Fund ENIF) koji predstavlja fond preduzetnog kapitala za finansiranje inovatnih MSP u početnoj fazi razvoja. Sledeći mehanizam WB EDIF je Fond za razvoj preduzeća (Enterprise Expansion Fund ENEF). Nakon što se ENEF 1 pokazao uspešan, Evropska banka za obnovu i razvoj pokreće ENEF 2. Cilj ovog fonda je pružanje kapitala za rastuće kompanije u regionu. Sa početnim kapitalom od 71 milion evra, ENEF 2 podržava male i srednje firme kroz vlasnički kapital (eng. equity) i kvazi-equity ulaganja, ali i savetovanje u vezi sa ESG standardima (životna sredina, društvena odgovornost, upravljanje). Fond vodi EBRD, a uključuje i privatne investitore poput Banke Inteze. Treća komponenta je Kreditna linija za garantovanje kreditiranja (Guarantee Facility), kojom upravlja Evropski investicioni fond, a čiji je cilj poboljšanje mogućnosti pristupa MSP finansiranju od strane banaka, kao i potencijalno smanjenje troškova zaduživanja putem osiguranja kreditnog portfolija finansijskim posrednicima. Četvrti koncept je Tehnička podrška (TA Facility), čiji je cilj da unapredi regulatorni okvir od značaja za inovativna MSP sa visokim potencijalom rasta, kroz podršku državama učesnicama ovog programa pri sprovođenju prioritetnih reformi.

Pored navedenih, postoji i specijalno kreirana garantna šema pod nazivom WB EDIF Guarantee for SME Resilience, koja u vrednosti do 60 miliona evra ima za cilj poboljšanje pristupa povoljnim kreditima za mikro i mala preduzeća. Prednosti uključuju niže kamatne stope, smanjene zahteve za kolateralom i produžene rokove otplate.

Vredno je pomenuti i Innovation and Green Transformation Facility. Ovaj fond od 363,7 miliona evra, uključujući 23,7 miliona iz WBIF-a, pomaže MSP u oblastima istraživanja, razvoja i zelene tranzicije. Nudi kombinaciju finansijskih sredstava, subvencija i tehničke pomoći. Takođe, Go Digital Program je sistem vredan 177,6 miliona evra, uz EU grantove od 27,6 miliona, pomaže firmama da uvedu digitalne tehnologije i automatizuju poslovanje. Poseban akcenat stavljen je na zelene tehnologije (minimum 50% sredstava) i ulaganja van glavnih gradova (minimum 30%). Firmama su na raspolaganju subvencije do 15% za implementaciju naprednih rešenja.

Pored navedenih, sa investicionim portfeljem od 480 miliona evra, Green for Growth Fund podržava energetski efikasne i obnovljive projekte, kako za kompanije, tako i za domaćinstva. Pored finansiranja, fond nudi tehničku pomoć i obuku. Implementaciju vodi EIB u partnerstvu sa nemačkom razvojnom bankom KfW. Dok SME Competitiveness Support Programme podržava usklađivanje poslovanja MSP sa evropskim standardima kvaliteta i bezbednosti. Ukupna vrednost programa je 170 miliona evra, uz dodatnih 30 miliona evra iz EU. Finansiranje se sprovodi preko lokalnih banaka, uz mogućnost stimulacije do 15% za uspešno sprovedene projekte.

Kako privatna preduzeća konkretno profitiraju od EU sistema podrške?

Iako su mnogi EU fondovi i mehanizmi tehničke pomoći formalno namenjeni državama i javnim institucijama, njihova prava vrednost ogleda se upravo u načinu na koji omogućavaju rast i razvoj privatnog sektora. Za preduzeća sa Zapadnog Balkana – posebno mala i srednja – evropski sistemi podrške predstavljaju retku i značajnu priliku da pristupe finansiranju, znanju i tržištima koja bi im inače bila daleko teže dostupna.

Jedan od osnovnih načina na koji kompanije ostvaruju korist jeste kroz direktno učešće u projektima koje finansira ili podržava EU. Brojne firme u regionu učestvuju kao izvođači, dobavljači ili savetnici u velikim infrastrukturnim i razvojnim projektima. Primer toga je angažovanje domaćih građevinskih firmi na projektima poput modernizacije pruge Niš–Dimitrovgrad, gde se koristi EU podrška kroz kombinaciju investicionih fondova i tehničke pomoći. Ovakvi projekti ne samo da otvaraju nova radna mesta već i podstiču širenje poslovanja.

Pored direktne saradnje, kompanije profitiraju i kroz poboljšanje poslovnog okruženja koje EU investicije stvaraju. Bolja infrastruktura – od bržeg i pouzdanijeg transporta do stabilnijih energetskih mreža i kvalitetnije vodne i digitalne infrastructure automatski znače niže operativne troškove, veću efikasnost i manje nepredviđenih prekida u radu.

EU sistemi takođe doprinose širenju tržišta i porastu potrošnje, jer ulaganja u lokalnu ekonomiju stvaraju lančanu reakciju. Veća zaposlenost, bolja povezanost i veći obim proizvodnje otvaraju nove mogućnosti za privatni sektor – od proširenja proizvodnih kapaciteta do izvoza na nova tržišta.

Mnoge firme ulaze i u partnerstva sa državom kroz javno-privatne projekte u oblastima poput energetike, upravljanja otpadom ili digitalnih servisa. Ovakvi aranžmani omogućavaju preduzećima dugoročan prihod, a javnom sektoru bržu i efikasniju realizaciju projekata. Dodatno, programi nude i tehničku pomoć – obuke, mentorstvo i savetovanje, naročito u ESG oblastima, koje postaju uslov za poslovanje na evropskom tržištu. U eri kada upravo o ESG-u sve češće zavisi pristup međunarodnim tenderima i fondovima, ova vrsta znanja postaje dragocena za preduzeća koja žele da opstanu i rastu u skladu sa pravilima evropskog tržišta.

Drugim rečima, iako se EU programi možda na prvi pogled čine dalekima od svakodnevnog poslovanja jedne privatne firme, oni u praksi postaju ključan deo strategije za dugoročan razvoj. U dinamičnom okruženju kakvo je Zapadni Balkan, pristup ovakvim sistemima podrške može napraviti razliku između preduzeća koje stagnira – i onog koje pravi sledeći korak ka evropskom tržištu.

Izazovi i perspektive

Potpredsednik EIB Robert de Grut nedavno je istakao da je EIB do sada investirala više od 15 milijardi evra u region. Samo u prošloj godini odobreno je 693 miliona evra, od čega je 74% bilo usmereno ka projektima u oblasti klime i zelene tranzicije. Ipak, upozorio je na faktore koji usporavaju investicije – prvenstveno političku nestabilnost i administrativne barijere koje povećavaju rizike za investitore.

Zato je snažna poruka sa ESG Adria Samita bila: vreme za transformaciju je sada. Privatni sektor ima ključnu ulogu u pokretanju održivog razvoja i približavanju regiona EU, ali mu je za to potrebna podrška u znanju, kapitalu i sigurnosti.

Evropska unija ne nudi samo finansijsku podršku, već i sistemski okvir koji pomaže kompanijama da rastu, inoviraju i odgovore na savremene izazove tržišta. Od digitalizacije i energetske efikasnosti, preko pristupa finansijama do osnaživanja ljudskog kapitala, EU sistemi za podsticanje privatnih investicija predstavljaju jedinstvenu šansu za firme sa Zapadnog Balkana da ne budu samo deo tržišta – već deo evropske budućnosti.

Autor: Aleksa Jadžić