foto: Dati Bendo / European Union, 2025 / EC - Audiovisual Service

Uz podršku međunarodne zajednice, pre svega SAD-a i Evropske unije, Ukrajina uspeva da se suprotstavi Rusiji, jednoj od najvećih vojnih sila sveta i zadrži je na istočnim granicama Evrope. Tokom čitavog rata, a zapravo i mnogo pre nego što su ruske tenkovske kolone krenule ka Kijevu, Ukrajinu je proganjala senka korupcije. Opterećena nadmoćnim uticajem oligarha, pogođena korupcijom i podmićivanjem na svim nivoima društva, sada je zemlja potresena verovatno najvećim korupcijskim skandalom u mandatu predsednika Zelenskog.

Korupcijski skandal dolazi u trenutku kada se u EU vodi rasprava o tome kako finansirati ukrajinske potrebe u godinama koje dolaze. Uz ratni zamor evropskih društava i sve snažnije pitanje „dokle i zašto pomagati“, nova korupcijska afera može nepovoljno uticati na reputaciju Kijeva. Za vlade zapadnih država, ovaj skandal predstavlja izazov koji moraju objasniti sopstvenim građanima, u trenutku kada se odlučuje koliko je dugoročna podrška Ukrajini zapravo održiva.

Ukrajina već duži niz godina živi sa etiketom sistemske korupcije, što i indikatori potvrđuju. Prema Indeksu percepcije korupcije (CPI) iz 2024. godine, Ukrajina je ocenjena sa 35/100 poena, što je svrstava rame uz rame sa Srbijom. I pre ruske invazije, međunarodni partneri poput Nemačke i Francuske redovno su kritikovali ukrajinske političke elite, oligarhijski sistem i netransparentnost finansijskih tokova. Nakon izbijanja rata, te slabosti su postale idealan argument za kritičare ukrajinske vlade, kao i za ruske propagandne mašine, koje su uz minimalan napor ukazivale da Ukrajina “nije sposobna da upravlja sopstvenim resursima”.

Uprkos činjenici da je Ukrajina tokom poslednjih godina postigla velike pomake, uključujući uspostavljanje nezavisnih antikorupcijskih institucija, digitalizaciju javnih usluga, transparentnije tenderske procedure, ipak, dve istine paralelno opstaju; zemlja je istovremeno mogla da se brani, da gradi institucije i da teži članstvu u EU i NATO, ali je isto tako morala da se suočava sa duboko ukorenjenim koruptivnim strukturama. Upravo taj dvostruki teret je postao centralni izazov Ukrajine u 2025. godini.

Operacija MIDAS – trenutak detonacije

Početkom novembra, Nacionalni biro za borbu protiv korupcije (NABU) i Specijalizovano tužilaštvo pokrenuli su operaciju Midas, istragu velike pronevere u energetskom sektoru, sa fokusom na državnu nuklearnu kompaniju Energoatom. Tokom rata, energetska infrastruktura postala je jedan od glavnih ciljeva ruskih raketnih napada, a prenaponske stanice, dalekovodi i elektrane su sistematski uništavane. Ukrajina je ulazila u duge periode nestanka struje, a ogromni napori ulaganja bili su usmereni na hitne popravke.

U centru optužbi je mreža firmi koja je, navodno, tražila provizije od podizvođača (10-15% ugovorene vrednosti) i na taj način izvlačila desetine miliona dolara koja su bila namenjena obnovi i zaštiti energetske infrastrukture. Sprovedeno je 70 pretresa širom zemlje, ciljajući rukovodstva najvećih državnih energetskih kompanija, ali i niz funkcionera uključujući ministre i biznismene bliske samom predsedniku Zelenskom.

Jedan od glavnih osumnjičenih je Timur Mindič, biznismen i dugogodišnji prijatelj predsednika Zelenskog sa kojim je nekada delio vlasništvo u ukrajinskoj produkcijskoj kući „Kvartal 95“. Mindič je godinama važio za neformalnog posrednika i „čoveka iz senke“ u krugu predsednika. Pored njega, osumnjičeni su i bivši zamenik premijera Aleksej Černišov, ministar pravde i nekadašnji ministar energetike Herman Haluščenko, kao i ministarka energetike Svetlana Grinčuk.

Nakon objave istrage, Haluščenko i Grinčuk, kao ministri odgovornih resora, dali su ostavke. Međutim, njihovo povlačenje nije smirilo javnost i opoziciju. Opozicija u parlamentu je blokirala rad Vrhovne rade Ukrajine zahtevajući pad cele vlade, a ne samo ostavke dvoje ministara. Skandal je dostigao vrhunac kada je pretres sproveden i u stanu Andreja Jermaka, šefa kabineta predsednika i čoveka koga su zapadni saveznici dugo smatrali de facto drugim najmoćnijim čovekom u Kijevu. Nekoliko sati nakon pretresa, Zelenski je smenio Jermaka.

Odgovor EU na korupcijski skandal

Tokom leta, u parlamentu je pokušano provlačenje zakona kojim bi se NABU i SAP stavili pod kontrolu državnog tužilaštva, odnosno da izgube svoju nezavisnost. Predlog je prvobitno bio usvojen, ali, nakon pritiska zapadnih saveznika, kao i masovnih antikorupcijskih protesta u zemlji, zakon je povučen. To je ujedno bio i prvi put da su se lideri evropskih država javno oglasili povodom sumnji u ugrožavanje transparentnosti u Ukrajini.

Neposredno nakon što je korupcijska afera izbila, evropski i američki lideri su zatražili od predsednika Zelenskog hitno i potpuno razjašnjenje slučaja, ali su njihove reakcije nakon toga ostale primetno umerene. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen se ograničila na diplomatski formulisan ukor, bez oštrijeg tona koji bi se očekivao u unutarevropskom kontekstu što šalje signal da ovakav skandal neće preprečiti ukrajinski put ka EU. Izvesno je da razlog za takvu uzdržanost leži u geopolitičkim prioritetima i da položaj Ukrajine u ratu protiv Rusije stavlja evropske države i SAD u poziciju u kojoj oštrije kritike mogu delovati kontraproduktivno, posebno u trenutku kada ishod rata direktno zavisi od vojne, finansijske i političke podrške Kijevu.

Korupcijski skandal u Ukrajini može ugroziti temeljne pretpostavke na kojima počiva evropska politika solidarnosti. Od početka rata, evropski model podrške se oslanja na tri glavna kriterijuma; poverenje u odgovorno upravljanje sredstvima, normativna doslednost u pogledu vladavine prava i stratešku konzistentnost unutar antiruske koalicije. Skandal dovodi u pitanje sva tri. Solidarnost funkcioniše samo ukoliko države članice veruju da se njihova finansijska i politička podrška koristi transparentno i namenski, a ovim skandalom znatno je oslabila legitimitet daljeg finansiranja. Samim tim, evropskim vladama biće sve teže da pred sopstvenim građanima opravdaju visoke troškove podrške. 

Autorka: Maša Mihajilović