foto: Oliver Bunic / Evropska unija

Dvodnevna poseta evropske komesarke za proširenje Marte Kos Srbiji privukla je veliku pažnju javnosti i izazvala različite reakcije na domaćoj političkoj sceni. Nakon što je prethodno razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu, njen dolazak u Beograd dočekan je kao važan trenutak za odnose Srbije i Evropske unije. Ovo je ujedno i njen prvi dolazak u Srbiju od kada je imenovana na ovoj funkciji. Pre svega, njena poseta imala je za cilj upoznavanje sa novom Vladom, obzirom da je došlo do promena kako na čelu iste, tako i u resoru nadležnom za evropsku integraciju. Međutim, ova poseta bila je veoma sadržajna kako je gospođa Kos razgovarala ne samo sa rukovodstvom (uključujući i predsednika Vučića i predsednicu Narodne skupštine Anu Brnabić) već i sa predstavnicima opozicije i studentima u Srbiji, bez obzira na to da li su u blokadi. Takođe, u drugom danu svoje posete gospođa Kos je odala počast žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu, položivši cveće ispred Železničke stanice. Imajući u vidu trenutnu društvenu i političku krizu u Srbiji, ova poseta je od velike važnosti jer donosi poruku Evropske unije o dosadašnjem napretku kao i to na koji način se u ovoj međunarodnoj organizaciji sagledaju trenutni protesti.

Sastanak sa premijerom

Prvi dan posete, 29. april bio je rezervisan za posetu Novom Sadu i razgovore sa vlašću koje je započela sa novoizabranim premijerom, prof dr. Đurom Macutom. On je iskoristio ovu priliku da naglasi kako Srbija ostaje posvećena evropskom putu i ispunjenju formiranih agendi. Sastanak je tekao u pozitivnom i entuzijastičnom tonu a nekoliko njenih poruka smatra se vrstom prekretnice u dosadađnjim odnosima sa Evropskom unijom. Komesarka je izjavila da Srbija sada ima istorijsku šansu da zaokruži proces pristupanja i da Brisel verno prati dosadašnji napredak kao i da je spreman za novu članicu. Smatra da bi proširenje na Zapadnom Balkanu doprinelo konačnoj unifikaciji Evrope koja je neophodna u vremenu krize i neizvesnosti. Međutim, da li je ovakav stav zaista opravdan ukoliko su tačke poput slobode medija, borbe protiv korupcije i izborni zakoni i dalje najkritičnije tačke za Srbiju i duboku ugrožavaju vladavinu prava? Komesarka je pozvala rukovodstvo u Srbiji da ubrza ispunjenje reformske agende koja bi uključila gore navedene tačke. Za sam kraj izjavila je da se zahtevi koji stižu iz Brisela ne razlikuju od zahteva građana koji mesecima protestuju na ulici, te se iz ovoga mogla naslutiti podrška trenutnoj borbi za pravdu. Međutim, ovakav stav trebalo bi uzeti sa rezervom obzirom da je Kos naglasila važnost razgovora sa svim političkim i društvenim akterima i da bez sveobuhvatnog pristupa trenutnoj krizi neće biti boljitka. Za demokratsku transformaciju neophodno je uključiti sve delove društva i saslušati svačije zahteve.

Među brojnim sastancima Kos je iskoristila svoju posetu Srbiji da se sastane i sa Ružicom Đinđić, udovicom pokojnog premijera dr. Zorana Đinđića čije su reči i danas inspiracija mladim ljudima u borbi za pravednije društvo. Naglasila je da u razgovoru sa njim pre više od 20 godina uvidela njegovu želju da se Srbija nađe u „porodici demokratskih, modernih i razvijenih država“ ali i brigu da je „opasno promovisati evropske ideje bez dovoljno energije“.

Sastanak sa opozicijom

Drugog dana posete komesarka se sastala predstavnicima opozicije u Skupštini Srbije i sastanak je trajao oko sat vremena. Nakon toga nije bilo obraćanja Marte Kos, niti zajedničkog obraćanja opozicionih poslanika. Međutim, medijima su izjave dali Srđan Milivojević iz Demokratske stranke i Biljana Đorđević i Radomir Lazović iz Zelenog fronta. Ukazali su joj na trenutno aktuelan sukob Vlade Srbije i Univerziteta u Beogradu. Lazović se između ostalog dotakao i evropskih integracija izjavivši da je vlast ta koja usporava proces pristupanja. Pored njega, medijima se obratio i Srđan Milivojević. U njegovom saopštenju on navodi da je važno da se “pokrenu konkretne mere i konkretni kontrolni mehanizmi, da li se ovde uopšte sprovode neke mere i neki zakoni koji omogućavaju esencijalni život demokratije u našem društvu, esencijalno postojanje.”

Sastanak sa studentima

Sa kojim delom studenata će se komesarka sastati bio je predmet spekulacija od kada je poseta najavljena. Tokom drugog dana, nakon što je odala počast poginulima ispod nadstrešnice u Novom Sadu, Marta Kos sastala se sa studentima u blokadi u istom gradu. Studenti Fakulteta tehničkih nauka u svom saopštenju naveli su da su imali konstruktivan razgovor sa komesarkom, a ona je na društvenoj mreži „X“ odgovorila u sličnom tonu. Navodi da je spremna da sasluša mlade ljude i da želi da oni najviše iskoriste mogućnosti koje Evropska unija pruža upravo njima. Nakon saslušanja jedne grupe studenata, ona se uputila u zgradu Delegacije Evropske unije u Beogradu, u kojoj se sastala sa grupom „Studenti koji žele da uče“ sa kojima je razgovarala o izazovima sa kojima se oni suočavaju u poslednjih par meseci.

Čemu možemo da se nadamo?

Poseta Marte Kos Srbiji u ovom kriznom trenutku znači da Evropa osluškuje dešavanja u našoj zemlji i da želi da se Srbiji vrati stabilnost, kako bi mogla da nastavi otpočeti proces integracije. Sastanci koje je vodila uglavnom su se fokusirali na prepreke i izazove u pogledu otvaranja poglavlja, a Martin poziv da Srbija ubrza ispunjenje reformske agende biće imperativ novoizabranom ministru za evropske integracije Nemanji Staroviću. Ponovo su akcentovani već dobro poznati problemi po pitanju vladavine prava kao i neusaglašavanje sa zajedničkim deklaracijama po pitanju Ruske Federacije. Poseta predsednika Vučića Moskvi uoči Dana pobede dodatno će pozicionirati Srbiju po pitanju spoljne politike i udaljiti je „evropske porodice“ o kojoj je govorio Đinđić.

Konačno, sadržajnost ove posete i otvorenost za dijalog sa svim subjektima pokazuje da Evropska unija nije i neće diskriminisati bilo koje grupacije koje se formiraju tokom tekuće krize u Srbiji. Činjenica da je posebnu pažnju posvetila civilnom sektoru govori o važnosti istog za proces integracije. Pretpostavka je da Brisel oprezno pruža svoju podršku društvenim i političkim akterima kako ne bi izazvala evroskepticizam i udaljavanje od evropske ideje sa druge strane.

Autorka: Vanja Paraušić