Izmene Izbornog zakona u Bosni i Hercegovini

Foto: freepik.com

Ustavom Bosne i Hercegovine koji je sastavni dio Dejtonskog mirovnog sporazuma predviđeno je donošenje Izbornog zakona od strane Parlamentarne skupštine. Prvi izbori u dejtonskoj Bosni i Hercegovini održani su 1996. godine, dok je prvi izborni zakon usvojen 2001. godine. Prva tri izborna ciklusa (1996, 1998. i 2000. godine) izbori su organizovani prema Aneksu 3. Dejtonskog mirovnog sporazuma koji nosi naziv „Izbori“ i koji su bili organizovani od strane Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)

Polemika oko izmena Izbornog zakona vodi se još od perioda usvajanja zakona. Izborni zakon pretrpio je izmene od strane Ustavnog suda BiH i Visokog predstavnika. Inicijative o promeni dolazile su sa raznih strana, prvo od strane opozicionih poslanika, a nakon toga i Venecijanske komisije i to u svim izveštajima od 2005. godine. U 14. prioriteta koje je Evropska komisija (EK) dostavila Bosni i Hercegovini, a koje je potrebno ispuniti kako bi Bosna i Hercegovina otpočela u procesu pristupanja Evropskoj uniji govori se i o promenama Izbornog zakona. (Mišljenje Komisije o zahtevu Bosne i Hercegovine za članstvo u Evropskoj uniji, 2019).

Prema analizi organizacije Transparency International iz 2021. godine od zahteva vezanih za promene u oblasti izbornog zakonodavstva koje je Komisija dostavila BiH ispunjen je samo jedan zahtev dok ostali nisu. Međunarodni predstavnici kao i predstavnici akademske zajednice govore o tome da bez promene Ustava BiH, ne može biti ni neke značajne promene Izbornog zakona u prvom redu zbog presude koju je donio Evropski sud za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci protiv Bosne i Hercegovine. Presuda je doneta po tužbi Derve Sejdića i Jakoba Fincija koji su pripadnici nacionalnih manjina, a kojima je bilo onemogućeno da se kandiduju za Predsjedništvo BiH, Presudom je naloženo menjanje diskriminatornih odredbi Ustava BiH kako bi se omogućilo političko predstavljanje nacionalnih manjina u institucijama BiH. Sa jedne strane imamo situaciju da Evropska komisija očekuje od Bosne i Hercegovine da izmene Izbornog zakona idu u cilju poboljšanja transparentnosti izbornog procesa i finansiranja političkih partija,^[1] dok vladajuće političke elite govore o implementaciji presude Sejdić-Finci i načinu rešavanja problema izbora člana Predsjedništva iz reda hrvatskog naroda.

Političke elite su saglasne da su izmene Izbornog zakona potrebne, ali se ne slažu u kojoj meri i obimu. Iz Republike Srpske (RS) dolaze predlozi iz opozicionih stranaka da su potrebne tehničke izmene - uvođenje skenera kako bi se sprečila izborna krađa, i omogućili fer i pošteni izbori. Sa druge strane vladajuća stranka u RS, Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u više navrata je glasala protiv odluke za uvođenje skenera i novih tehnologija u izborni proces, a objašnjenje zašto su glasali protiv nikada nisu dali i više su govorili o potrebi da se omogući predstavljanje svih konstitutivnih naroda na nivou BiH. Dešavalo se čak da kada se inicira promena Izbornog zakona predsednik SNSD-a Milorad Dodik govori o tome kako će tražiti da se entitetima vrati nadležnost za organizaciju lokalnih i entitetskih izbora. 

Iz Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) dolaze zahtevi da je potrebno uvesti skenere u izborni proces, međutim bošnjačka politička elita predvođena sa Strankom demokratske akcije (SDA) u prethodnom periodu govorila je da bez promene Ustava nema promene ni Izbornog zakona. Na trećoj strani imamo hrvatsku političku elitu predvođenu sa Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) koja je u više navrata naglasila da su to kozmetičke promene i da je potrebno da se obezbedi Hrvatima u BiH da mogu izabrati legitimnog predstavnika u Predsjedništvu jer sadašnjeg predstavnika Željka Komšića nisu izabrali Hrvati, već Bošnjaci i to preglasavanjem na izborima u dva prethodna mandata. Predsednik HDZ-a kaže da je ovo jedino moguće kada bi se formirala posebna izborna jedinica u kojoj bi se birao član Predsjedništva BiH iz reda hrvatskog naroda, ali do sada ovaj predlog nije bio prihvaćen od strane bošnjačke političke elite kako kažu to bi bio početak izgradnje trećeg entiteta u BiH. Pitanje u slučaju Komšić je sve više aktuelno na insistiranje Hrvatske koja je punopravna članica Evropske unije.

U izmene Izbornog zakona uključio se Visoki predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu,  u ime Ujedinjenih nacija zadužen za koordiniranje sprovođenja Dejtonskog sporazuma, Kristijan Šmit kojeg Republika Srpska, kao i Rusija ne priznaju za legitimnog iz razloga što nije dobio saglasnost od Saveta bezbednosti UN-a. U izbornoj noći 2022. godine doneo odluku o izmeni Izbornog zakona u obrazloženju se navodi da su izmene donete iz razloga što bržeg formiranja vlasti u FBiH kako bi entiteti mogli da nastave u implementaciji obaveza u pristupanju BiH Evropskoj uniji.

Poslednji predizborni pokušaji oko dogovora za promene Izbornog zakona bili su neposredno pred izbore u oktobru 2022. godine. Pregovorima u Neumu između predstavnika/ca bošnjačkih i hrvatskih parlamentarnih stranaka nije postignut dogovor, iako je na početku vladao optimizam među učesnicima. U međuvremenu došlo je do promene vlasti na nivou BiH, SDA više nije dio vlasti na nivou BiH, a izgubila je u dosta kantona na nivou FBiH. U maju 2023. održan je poslednji sastanak između predstavnika političkih partija koje čine vlast  na nivou BiH (SNSD, HDZ, SDP). Rezultat sastanka bio je imenovanje predstavnika/ca iz reda političkih partija koji će učestvovati u pripremi izrade novog Izbornog zakona, a njihov prioritet biće ispunjenje zahteva koje je međunarodna zajednica postavila pred. Rok za izradu novog zakona je šest meseci.

Možemo zaključiti da je novi Izborni zakon svakako potreban iz razloga što sa sadašnjim izbornim zakonom ne mogu započeti pregovori sa Evropskom unijom kao i ostvariti punopravno predstavljanje konstitutivnih naroda i ostalih građana/ki BiH. U prethodnom periodu videli smo da su postojale inicijative, ali nažalost niti jedna nije implemenitrana do kraja. U proces promena Izbornog zakona sigurno će biti uključeni predstavnici međunarodne zajednice kroz instituciju Visokog predstavnika ili kroz predstavnike Evropske unije.

Autorka: Nikolina Lozo, studentkinja master studija Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu