Prepoznavanje intersekcijske diskriminacije u Evropskoj uniji - Za sistem koji vidi žrtve

foto: Evropska unija

Pored toga što ukazuje na postojeću situaciju u praksi, značaj Rezolucije Evropskog parlamenta o socio-ekonomskoj situaciji žena afričkog, bliskoistočnog i azijskog porekla je vidljiv i u tome što su istom predloženi i mehanizmi za prevazilaženje barem dela postojećih izazova.

U skorije vreme preduzeti su novi i značajni koraci u vezi sa intersekcijskom diskriminacijom u Evropskoj uniji, konceptom čije je uvođenje imalo revolucionarnu ulogu kada je reč o arhitekturi jednakosti.

Podsećanja radi, intersekcijska diskriminacija postoji ukoliko postoji diskriminacija po osnovu dva ili više ličnih svojstava istovremeno, odnosno u istoj situaciji. Ipak, posebno obeležje baš ovog oblika diskriminacije jeste što se ne radi o prostom sabiranju osnova diskriminacije, već o ukrštanju svojstava i sinergijskom delovanju, što po pravilu dovodi do znatnog pogoršanja položaja žrtve diskriminacije. Iako je bavljenje interksekcijskom diskriminacijom pre svega pravno pitanje, ova tema se u ozbiljnoj meri dotiče i brojnih vanpravnih pitanja. Naime, teorija intersekcionalnosti, koja je osnova za nastanak pojma i koncepta intersekcijske diskriminacije, podrazumeva bavljenje identitetima, kao i odnosima privilegija i podređenosti u društvu. Stoga sam koncept podrazumeva veliki stepen složenosti i brojne izazove prilikom uvođenja u sferu prava. To naročito važi kada je reč o antidiskriminacionom pravu EU. Iako izuzetno razvijeno, ono je, pre svega, zasnovano na vertikalnom pristupu, odnosno pristupu koji je usmeren na jedno lično svojstvo kao osnov diskriminacije.

S obzirom na sve pomenuto, izuzetno su značajni nedavni koraci na nivou EU, a koji se odnose na izričito prepoznavanje intersekcijske diskriminacije kroz neobavezujuće izvore prava.

Ukrštena diskriminacija i njene posledice

Važno je naglasiti da je pitanje intersekcijske diskriminacije već bilo spominjano u strategijama i drugim neobavezujućim izvorima na nivou EU, pa ipak izuzetan značaj bi trebalo posvetiti Rezoluciji Evropskog parlamenta o socio-ekonomskoj situaciji žena afričkog, bliskoistočnog i azijskog porekla (u daljem tekstu: Rezolucija) i Izveštaju istog naziva koji je prethodio Rezoluciji iz 2022. godine.

Naime, na samom početku Rezolucije se prepoznaje da se žene u EU susreću s nejednakim tretmanom u različitim sferama života i gotovo na svakom koraku. Takođe se ukazuje na važnost razgraničenja intersekcijske i višestruke diskriminacije, budući da je u slučajevima višestruke diskriminacije jasno moguće razgraničiti delovanje različitih svojstava kao osnova diskriminacije u određenoj situaciji. Iako se Rezolucija bavi problemima ukrštene diskriminacije na sveobuhvatan način, istaknuto je da je diskriminacija žena na osnovu ukrštanja roda i rase ili etničkog porekla naročito izražena. U tom smislu se ukazuje na veoma otežan položaj Romkinja, ali i žena koje pripadaju drugim etničkim manjinama u EU – od sfere zapošljavanja i rada do ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu. Tako migrantkinje u EU najčešće rade na nisko vrednovanim i slabo plaćenim poslovima, odnosno često obavljaju prekarni rad. Takođe, ističe se da politike koje ograničavaju nošenje verskih simbola dodatno doprinose nastanku novih i jačanju postojećih barijera između pripadnika različitih grupa. Ovakav stav je od posebnog značaja kada se uzme u obzir da je pitanje dozvoljenosti nošenja verskih simbola u različitim kontekstima relativno često bilo predmet slučajevima pred Sudom pravde Evropske unije. Pored fokusa na rasna i etnička pitanja, Rezolucija naročitu pažnju usmerava i ka diskriminaciji žena na osnovu seksualnog opredeljenja, ukoliko su pripadnice LGBTI+ zajednice. Naglašava se i da su žene često, zbog svog seksualnog opredeljenja, izložene seksualnom uznemiravanju, kako u javnim prostorima, tako i na radnom mestu. Prepoznaju se i izazovi sa kojima su suočene žene sa invaliditetom. Na primer, izuzetno mali broj žena sa invaliditetom (oko 20%) na nivou EU je zaposlen u standardnom obliku zaposlenja. Nasuprot tome, čak 22% žena sa invaliditetom je u riziku od siromaštva i potpune društvene isključenosti.

Svakako, kroz Rezoluciju je razmotrena i socio-ekonomska situacija žena u EU i to: s jedne strane kao uzrok stigmatizacije, marginalizacije i isključenosti, a s druge strane i kao posledica navedenog. Konačno, prepoznata je i važnost razmatranja globalnih kriza, a u kontekstu posledica koje imaju kada je reč o intersekcijskoj diskriminaciji. Budući da je bavljenje intersekcijskom diskriminacijom nemoguće bez primene intersekcijskog pristupa, od posebne je važnosti što je ukazano na značaj intersekcijskog pristupa kao ključnog alata u prepoznavanju, ali i borbi protiv strukturnih nejednakosti. Dakle, može se reći da se uloga Rezolucije pre svega ogleda u tome što ona jasno ukazuje na činjenični kontekst oblikovan postojanjem intersekcijske diskriminacije u EU.

Značaj i predlozi

Pored toga što ukazuje na postojeću situaciju u praksi, značaj Rezolucije je vidljiv i u tome što su istom predloženi i mehanizmi za prevazilaženje barem dela postojećih izazova. Stoga se ukazuje na uvođenje pitanja intersekcijske diskriminacije u proces donošenja politika u EU, a što je od ključnog značaja budući da su žrtve najčešće nevidljive za sistem. Pohvaljeni su pozitivni koraci koje je EU preduzela, ali je istovremeno ukazano da je potrebno izričito prepoznati ovaj koncept, a da veliku ulogu u tome treba da ima i sudska praksa Suda pravde Evropske unije. Takođe, naglašen je značaj bliže saradnje s državama u ovom pogledu, te potrebe da države uvedu mehanizme koji će obezbediti sprovođenje garantija jednakosti u praksi. Svakako, svi pomenuti formalni procesi ostaju bez ikakvog stvarnog efekta ukoliko nema osnaživanja i svakodnevne borbe protiv intersekcijske diskriminacije u praksi.

Tekst je prvobitno objavljen u 99. broju biltena Progovori o pregovorima.

Mina Kuzminac,

Beogradska otvorena škola