KOMS izveštaj o mladima: tržišta rada nepovoljno, poverenje u demokratiju i institucije nisko

foto: KOMS

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) objavila je sedmi Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji. U Izveštaju se analiziraju politički stavovi i vrednosti mladih, ekonomsko blagostanje i poslovne mogućnosti, njihovo zdravlje i bezbednost. O rezultatima Izveštaja razgovarali smo sa generalnom sekretarkom KOMS-a Miljanom Pejić i Aleksandrom Ivkovićem, jednim od autora ovogodišnjeg izveštaja. 

Više od trećine nezaposlenih mladih je iz regiona Centralne i Zapadne Srbije. S druge strane, samo manje od desetine živi u Beogradu. Na pitanje zašto je nezaposlenost mladih u Beogradu niža u odnosu na regione poput Južne, Istočne, Centralne Srbije ili Kosova*, i Miljana Pejić i Aleksandar Ivković prepoznaju manjak prilika kao jedan od ključnih razloga. Pejić navodi prioritizaciju Beograda i Novog Sada u vidu raspodele i dodeljivanja sredstava od strane državnih institucija. Kao korak ka mogućem rešenju problema programi „Moja prva plata“ i „Garancija za mlade“ bi mogli da pomognu izjednačavanju prilika za mlade, smatra Ivković. 

Današnje tržište rada nije povoljno za mlade. Skoro petina radi „na crno”, odnosno bez ugovora o radu. Mladi smatraju da ih obrazovni sistem nije pripremio za tržište rada, ni snalaženje u budućnosti, te često više vrednuju neformalno obrazovanje od formalnog. Kod zaposlenja im je najvažnija zarada, ali plata koju smatraju dovoljnom za pristojan život značajno je viša od prosečne zarade u Srbiji. Takođe, mladi najčešće nisu zaposleni u struci za koju su se školovali. 

Objašnjavajući podatak da manje od četvrtine mladih radi na poziciji za koju je steklo adekvatno obrazovanje, oba sagovornika su na prvom mestu istakli neusklađenost obrazovnog sistema sa tržištem rada. Ivković ukazuje i na to da, dok većina učenika koji su završili gimnaziju upisuje društveno-humanističke fakultete, u Srbiji ima manje poslovnih prilika za obrazovanje koje se stiče na tim fakultetima nego u drugim državama. S druge strane, nastavni programi u stručnim školama su dosta zastareli i neophodno ih je osavremeniti kako bi mladi ljudi dobili adekvatno obrazovanje, zaključuje on. 

Što se tiče predstavljanja mladih u političkim institucijama, u Narodnoj skupštini trenutno deluje devetoro mladih, a većina je sa izborne liste vladajuće partije. Nijedan ministar ili član Vlade nije pripadnik kategorije mladih. Ovakvi podaci donekle objašnjavaju nisko poverenje mladih u političare i institucije i nisku zainteresovanost za politiku. Pitanje je da li je moguće u ovakvom kontekstu adekvatno predstaviti interese mladih i zainteresovati ih da aktivnije učestvuju u političkom procesu. 

Prema podacima Alternativnog izveštaja, čak 4/5 mladih nema poverenje u političare. Ivković ovaj problem objašnjava nepostojanjem komunikacije političara ka mladima. „Partije na vlasti se obraćaju najstarijim građanima i ljudima srednjih godina, dok se partije u opoziciji prvenstveno obraćaju ljudima srednjih godina, a gotovo nijedna ne komunicira u značajnijoj meri sa mladima”, navodi Ivković. Ukoliko bi političari bili na fokusirani na ekološke teme ili teme koje se tiču zapošljavanja mladih, došlo bi do povratka poverenja makar dela mladih u učestvovanje u demokratskim procesima. Slično misli i Miljana Pejić, koja primećuje da su mladi izgubili veru u političke stranke, ali da su vrlo aktivni u potpisivanju peticija, kao i na protestima.  

Mladi takođe nemaju poverenja praktično ni u jednog demokratskog predstavnika ili političku instituciju. Tek trećina mladih smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine, dok potreba za „jakim vođom“ raste, naročito među najmlađim ispitanicima. Pejić izvor ovih podataka vidi u ekonomskoj krizi i riziku od siromaštva i primećuje da se slične tendencije mogu primetiti i u svetu i u Evropi. Ipak, primećuje i značajnu razliku - „ono što Srbiju razlikuje od razvijenih demokratija je nedostatak obrazovanja o važnosti i načinima za participaciju“, objašnjava Pejić. Ovo obrazovanje bi trebalo biti formalno, u vidu predmeta u školama, ali i neformalno, i dostupno većem broju mladih, uključujući i one iz manjih mesta. 

U Srbiji se može primeti rast uticaje desnice i autoritarnih stavova u celom stanovništvu, a naročito kod mladih. Autoritarne tendencije mladih primećuju se u prethodno pomenutom niskom poverenju u  demokratiju, podršci „jakom vođi”, kao i vojnim rešenjima za politička pitanja i probleme Srbije. Rat u Ukrajini, tenzije na Kosovu i druga politička dešavanja u regionu i svetu doveli su do učvršćivanja desničarskih, obično proruskih i antizapadnih stavova kod velikog dela mladog stanovništva, a zabrinjava podatak da samo 16% mladih ima pozitivne stavove prema Evropskoj uniji. Posle balansiranja između Istoka i Zapada, najviše mladih podržava okretanje spoljne politike Srbije ka istoku, odnosno Rusiji i Kini.  

Promena političkog konteksta i sumnja u Evropsku uniju i Zapad doprineli su gubljenju nade u mirno rešavanje problema na Kosovu. Ovogodišnji Alternativni izveštaj pokazuje da skoro trećina mladih podržava upotrebu vojnih sredstava radi „povratka Kosova”. Ovaj procenat predstavlja značajan skok u odnosu na prošlogodišnjih 18.7%. Za Aleksandra Ivkovića problem registarskih tablica, hapšenja srpskih policajaca, održavanje lokalnih izbora i  povišene tenzije utiču na porast podrške nasilnom rešavanju kosovskog pitanja kod dela mladih. I Ivković i Pejić navode senzacionalističko izveštavanje o pomenutim dešavanjima kao jedan od ključnih faktora koji su doprineli ovakvim stavovima mladih. „Svako ko je pratio mejnstrim medije u Srbiji, ali i društvene mreže, mogao je da vidi vrlo emotivni pristup ovim pitanjima, koji podstiče nacionalistička osećanja, a koja potom prerastaju u podršku upotrebi vojnih sredstava”, navodi Ivković. On dalje podseća da treba imati u vidu da je u anketi u pitanju o korišćenju vojnih sredstava radi povratka Kosova korišćena formulacija „u odgovarajućem momentu“, a nije nužno podrazumevala blisku budućnost. 

Alternativni izveštaj KOMS-a pruža uvid u stanje mladih u Srbiji i potvrđuje da postoji značajna potreba za korenitim promenama u različitim sektorima, uključujući političku participaciju i obrazovanje o funkcionisanju demokratije.  

Na osnovu rezultata izveštaja jasno se može zaključiti da se mladi suočavaju sa brojnim izazovima uključujući visok nivo nezaposlenosti, nedostatka poverenja u političke institucije i demokratski sistem. Značajna podrška autoritarnim stavovima, sumnja u demokratiju i spremnost na nasilne mere u politici predstavljaju posledicu odrastanja u sistemu koji je obećavao demokratiju uz sve njene prednosti, ali je razočarao brzim povratkom u nedemokratske okvire. 

Na linku možete pristupiti celokupnom Alternativnom izveštaju na KOMS-ovom sajtu. 

Autori: Veljko Jovanović i Milan Hiber, 

Beogradska otvorena škola 

* Ova oznaka ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, kao i sa mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti