Preko Svetske trgovinske organizacije do Evropske unije: Prepreke i perspektive

foto: Svetska trgovinska organizacija

Uprkos dve decenije pregovora, Republika Srbija i dalje nije članica Svetske trgovinske organizacije (STO). Razlozi variraju, od geopolitičkih faktora do unutrašnjih političkih odluka. Može li srpska ekonomija rasti ako nastavi da stagnira u procesu pregovora za članstvo u STO, što je ujedno obaveza u procesu evropske integracije, i šta je neophodno za napredak u ovom procesu? 

Poglavlje 30  

Republika Srbija je 2014. godine formalno otpočela pregovore za članstvo sa Evropskom unijom. U okviru procesa pristupanja zemlje kandidati su dužni da usklađuju svoje interne propise sa pravnim propisima Evropske unije. Usklađivanje propisa u različitim oblastima javnih politika omogućava da Evropska unija funkcioniše efikasno i ispunjava zadatke koje su joj države članice delegirale osnivačkim ugovorima. Pregovori sa državama Zapadnog Balkana, među kojima spada i Republika Srbija, grupisani su u 6 klastera i 35 pregovaračkih poglavlja. U okviru klastera šest, koji je posvećen spoljnim odnosima, nalazi se Poglavlje 30 - Ekonomski odnosi sa inostranstvom.  

Ovo poglavlje zadaje različite obaveze državama kandidatima: od usklađivanja sa Zajedničkom trgovinskom politikom Evropske unije, preko usklađivanja carina, trgovinskih sporazuma sa trećim zemljama, a poglavljem su obuhvaćene i politike razvojne i humanitarne pomoći koju Unija pruža zemljama u razvoju. Jedna od glavnih obaveza u ovom poglavlju jeste učlanjenje države kandidata u Svetsku trgovinsku organizaciju pre pristupanja Evropskoj uniji. 

Svetska trgovinska organizacija 

Svetska trgovinska organizacija predstavlja najvažniji institucionalni okvir za regulisanje međunarodne trgovine. Ova međunarodna organizacija okuplja 165 članica i predstavlja najveći multilateralni forum za pregovaranje o pravilima trgovine. Naslednica je nekadašnjeg Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT) koji je bio na snazi od 1947. do 1995. godine kada je institucionalizovan u Svetsku trgovinsku organizaciju, pod čijim okriljem se danas odvija oko 98% svetske trgovine. Cilj STO je omogućavanje liberalizacije trgovine kroz smanjenje ili ukidanje različitih carinskih i necarinskih barijera u trgovini. Pored opšteg cilja, STO rešava trgovinske sporove, nudi tehničku i ekspertsku pomoć u razvoju trgovinskih politika svojih članica. 

Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i funkcionisanje Evropske unije 

Evropska unija predstavlja specifičan savez 27 država članica koji su na nju prenela određena ovlašćenja. Pojedine oblasti su morale biti prenete na evropski nivo kako bi takav sistem mogao da funkcioniše. Imajući u vidu da je Unija u početnim decenijama bila prvenstveno ekonomski projekat, jedan od prvih ciljeva evropske integracije bilo je stvaranje carinske unije, a potom i zajedničkog tržišta država članica. Samim tim, nivo ekonomske integracije mora biti centralizovan kako bi funkcionisao i zbog toga danas ne postoje individualne carinske ili trgovinske politike država članica, već te politike na jedinstven način sprovode evropske institucije. Upravo zbog toga, Evropska unija se prema pravilima Svetske trgovinske organizacije posmatra kao zasebna carinska teritorija što joj omogućava da nastupa kao jedinstven akter u međunarodnim trgovinskim odnosima. Države kandidati su dužni da se učlane u STO jer u suprotnom Unija, kao zasebna carinska teritorija, ne bi bila u mogućnosti da sprovodi Zajedničku trgovinsku politiku.  

Republika Srbija i Svetska trgovinska organizacija 

Tadašnja Savezna Republika Jugoslavije je dva puta podnela zahtev za članstvo u STO, prvi 1996, a drugi 2001. godine. Usled kompleksnosti političkog sistema i stvaranje Državne zajednice Srbije i Crne Gore, odlučeno je da će oba entiteta podneti individualne zahteve za članstvo u STO. Republika Srbija je, kao prvi korak ka članstvu, uputila Memorandum o spoljnotrgovinskom režimu 2005. godine, a pregovori su otpočeli osnivanjem Radne grupe za pristupanje iste godine. Drugi korak ka članstvu obuhvata bilateralne pregovore i multilateralne pregovore sa članicama STO. Do sada, Republika Srbija je zaključila pregovore o trgovini robom sa 12 država i pregovore o trgovini uslugama sa 9 članica.  

Prepreke ka članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji 

Dve glavne prepreke ka članstvu predstavljaju bilateralni pregovori sa Ukrajinom, Rusijom, Brazilom i Sjedinjenim Američkim Državama i regulacije trgovine genetski modifikovanim organizmima (GMO). Kada je reč o bilateralnim pregovorima sa Ukrajinom i Rusijom, najverovatnije će ovi pregovori morati da ostanu otvoreni imajući u vidu da se ratna dejstva i dalje odvijaju bez izglednog završetka rata u skorije vreme. Ostaje nejasno zašto pregovori sa Rusijom nisu završeni imajući u vidu da Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom (odnosno Evroazijskom unijom), dok pregovori sa Ukrajinom, uprkos pokušaju sklapanja sporazuma o slobodnoj trgovini, nisu napredovali verovatno zbog političkih razloga - odnosa Srbije prema Rusiji od krize uzrokovane aneksijom Krima 2014. godine. U slučaju Brazila, pregovora se o kvotama za uvoz brazilskog mesa, a pregovori sa Sjedinjenim Američkim Državama, i dalje se vode o trgovini poljoprivrednim proizvodima što je verovatno uslovljeno usvajanjem propisa o trgovini GMO. 

Sadašnje rešenje koje predviđa Zakon o genetski modifikovanim organizmima iz 2009. godine u Srbiji eksplicitno zabranjuje trgovinu i proizvodnju GMO proizvoda. Nakon što je Zakon usvojen, povremeno se govorilo o njegovoj izmeni radi ispunjenja obaveza za članstvo u STO, ali do sada nije podnet nijedan predlog Zakona. Iako ne postoje javno dostupni podaci za podršku  legalizaciji trgovine GMO proizvodima, deluje da je ovaj potez izrazito politički nepopularan. 

Važno je istaći da je Evropska unija napravila kompromis između prometa GMO (koji je obavezan prema pravilima STO) i proizvodnje GMO hrane na teritoriji država članica (koja može da se ograniči ili zabrani). Evropska unija predviđa stroge uslove i postupke za procenu rizika kada je reč o prometu GMO proizvoda, kao i način označavanja GMO hrane. Samim tim, Republika Srbija jedino ima obavezu da obezbedi promet GMO proizvoda kako bi ispunila obaveze za članstvo u STO, dok može uvesti stroge kriterijume za promet GMO proizvoda kao što su to uradile mnoge članice Unije. 

Koristi od članstva 

Kao glavnu korist za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji prvenstveno se ističe slobodan pristup tržištu 164 članice kroz tretman najpovlašćenije nacije koji predstavlja okosnicu delovanja ove organizacije. Srbija bi na ovaj način imala priliku za diversifikaciju izvoza i otvaranje novih tržišta van Evrope uz povećanje trgovine sa sadašnjim parternima usled potencijalno nižih carina.  

Pojedini autori smatraju da razvijene zemlje dobijaju više koristi od liberalizacije trgovine, da je njihova pregovaračka moć jača u okviru Svetske trgovinske organizacije i da ceo sistem favorizuje velike multinacionalne kompanije u odnosu na lokalna mala i srednja preduzeća. Ipak, to ne znači da zemlje u razvoju ne dobijaju „svoj deo kolača“ od članstva u ovoj organizaciji, dok  ostajanje van ovog sistema ograničava obim trgovine jedne zemlje sa ostatkom sveta. Treba imati u vidu da su sve države Zapadnog Balkana osim Srbije i Bosne i Hercegovine članice Svetske trgovinske organizacije.  

U kontekstu evropske integracije, Srbija bi učlanjenjem u Svetsku trgovinsku organizaciju ispunila jednu od najvažnijih obaveza u okviru poglavlja 30 i na taj način se pripremila za učešće u Zajedničkoj trgovinskoj politici Evropske unije. 

Autor: Boris Kaličanin
Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu