Uprkos donacijama Evropske unije, u Srbiji se i dalje ne reciklira dovoljno
Evropska Unija je Srbiji donirala 6 miliona evra kako bi naša zemlja do 2025. godine povećala stopu reciklaže na 25% sa trenutnih 15%. Iako na ulici možemo često videti kontejnere za sortiranje otpada u koje se razdvaja plastika, staklo i metal, u praksi se ipak reciklira svega 2% kućnog otpada.
Tokom rada na ovom tekstu, razgovarala sam sa mladima iz različitih gradova u Srbiji o reciklaži. Svi su se usaglasili da se u njihovim gradovima ne reciklira dovoljno kao i da nema dovoljno reciklomata i kontejnera za razdvajanje otpada. O tome koliko često recikliraju, rekli su nam da u njihovim gradovima nema mogućnosti za tako nešto, te da se neretko recikliranje zasniva na odnošenju plastičnih čepova u neke od radnji koje ih otkupljuju.
„Znam da u gradu postoje reciklažni kontejneri, ali ne postoji sistem pražnjenja tih kontejnera u zasebne kamione koji će dopremiti reciklažni otpad tamo gde treba. Uglavnom se sve strpa u jedan kamion, pa i sami reciklažni kontejneri gube svoju funkciju u startu.“ - kaže Kristina, studentkinja iz Niša.
Mladi ističu da se o reciklaži govori možda i više nego ikada, ali da se praktične stvari neretko izostavljaju te i da svi podstiču na recikliranje, a da realnih uslova za to ima malo ili nema uopšte.
Iz Javno komunalnog preduzeća „Mediana“ u Nišu istakli su da se pod njihovom nadležnosti, na godišnjem nivou reciklira više od 620 000 kilograma otpada. Takođe, ističu da se otpad u Nišu odvaja primarno u plavim kantama za individualna domaćinstva sa nešto preko petnaest hiljada korisnika, takođe odvaja se i na javnim površinama prikupljanjem PET i staklene ambalaže, a od nedavno Niš ima i dva reciklažna dvorišta.
Na pitanje o transportu otpada, Marko Kačeski, šef službe za zaštitu životne sredine iz JKP „Mediana“ rekao je da se angažuju vozila koja selektovani otpad dovoze do reciklažnog centra u kome se na liniji za separaciju dodatno otpad razdvaja na posebne frakcije.
Međutim, uprkos dobrim praksama Srbija među zemljama Balkana ima daleko nižu stopu reciklaže u poređenju sa drugim zemljama regiona. Prema istraživanju Evropske agencije za životnu sredinu u Sloveniji se reciklira čak 59% otpada, dok se u Hrvatskoj duplo više reciklira nego kod nas.
O dobrim praksama reciklaže razgovarali smo sa Minom, diplomiranom politikološkinjom sa Univerziteta u Ljubljani, koja je prethodne četiri godine provela u ovom gradu.
„U Sloveniji je recikliranje veoma ustaljena praksa i u svim domovima se otpad razvrstava, naročito ukoliko je u pitanju bio otpad. Sav otpad se razdvaja na ambalažu što su zapravo sva pakovanja bilo kojih proizvoda i na papir. Ono što je interesantno je da se fiskalni računi ne mogu reciklirati kao papir, jer sadrže velike količine plastike u sebi,“ objašnjava Mina.
Takođe, Mina nam je istakla da ni u Sloveniji nije tako jednostavno doći do informacija o reciklaži i da je za to uglavnom potrebno istraživanje na internetu
„Slovenija voli da potencira svoju zelenu politiku, jer definitivno jeste zelena zemlja. Ljudi nemaju naviku da ostavljaju smeće za sobom, redovno recikliraju služe se automobilima daleko manje nego u Srbiji,“ dodaje ona.
Srbija je u procesu pregovora o ulasku u Evropsku uniju već gotovo punih deset godina, Poglavlje 27, posvećeno životnoj sredini, formalno je otvoreno 2021. godine. Od tada Srbija na godišnjem nivou dobija i po nekoliko miliona evra za održanje i unapređenje životne sredina, ali naša zemlja se u ovom slučaju i dalje nije približila zemljama regiona.
Autorka: Milica Marković
