Korak ka otvaranju klastera 2
foto: Mika Baumeister on Unsplash
Svako unutrašnje tržište pruža ostvarivanje četiri karakteristične slobode – slobodno kretanje robe, usluga, rada i kapitala. Ekonomskom integracijom kreira se šire, unutrašnje tržište koje pruža ostvarivanje četiri slobode. Slobodno kretanje radnika obuhvaćeno je neotvorenim poglavljem 2, koje se nalazi unutar klastera 2 – unutrašnje tržište. Iz Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (UFEU) proizilaze prava i dužnosti koji se odnose na slobodno kretanje radnika. Pod tim se podrazumeva da građani jedne od država članica Evropske unije mogu da stupe u radni odnos u drugoj državi članici pod jednakim uslovima kao domaći državljani. Članom 45. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije obezbeđena je sloboda kretanja radnika unutar Evropske unije (EU). Ovaj član garantuje radnicima iz država članica Unije pravo na jednako postupanje kada je u pitanju zapošljavanje i rad u drugim državama članicama. Međutim, važno je napomenuti da se odredbe ovog člana ne primenjuju na zapošljavanje u javnoj službi, što znači da države članice zadržavaju pravo da donose određene restrikcije ili postave uslove za zapošljavanje u javnom sektoru.
Koje su koristi od slobodnog kretanja radnika?
Pristup tržištu rada u Evropskoj uniji donosi mnoge prednosti za države članice, odnosno preduzetnike i radnike. Pre svega postoji slobodan pristup tržištu rada bez radne dozvole. Članovima porodice je omogućeno da se pridruže radniku u drugoj državi članici. Svima je obezbeđena određena vrsta socijalne zaštite – postoji mogućnost na primanje porodične naknade. Svi radnici u okviru Evropske unije imaju pravo na penziju, zdravstveno osiguranje i na druge vrste socijalne zaštite. Isto tako, postoji uzajamno priznanje kvalifikacija.
Preporuke Evropske komisije iz Izveštaja o napretku za 2023. godinu
Iako su pregovori o slobodnom kretanju radnika otpočeti pre deset godina, poglavlje 2 još uvek nije otvoreno. U izveštaju Evropske komisije za Republiku Srbiju iz 2023. godine stoji da je Srbija umereno pripremljena za otvaranje poglavlja 2.[1] Republika Srbija je u ovoj oblasti postigla određen progres, koji dalje teži tendenciji ka pridruživanju Evropskoj mreži službe za zapošljavanje. U ovoj oblasti Srbija nije ništa novo postigla u pregovorima sa državama članicama, te i dalje stoji preporuka za zaključenje novih bilateralnih sporazuma. Dalje, akcenat se stavlja na saradnju između Srbije i država članicai u oblasti koordinacije sistema socijalne sigurnosti. Kao jedna od preporuka koja se ističe jeste pokretanje priprema za pridruživanje Evropskoj agenciji za rad.
O Evropskoj agenciji za rad
Evropska agencija za rad je osnovana Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta ministara iz 2019. godine kao telo Evropske unije sa ciljem jačanja pravičnosti i poverenja u unutrašnje tržište. Evropska agencija za rad ima zadatak da podstiče pojedince i preduzeća u korišćenju prednosti jedinstvenog tržišta. Takođe, kao druga obaveza koja se podvlači jeste da osigura učinak pravila Evropske unije o mobilnosti radne snage, a ujedno obezbeđuje da se pravično, efikasno i jednostavno sprovode i pravila koordinacije sistema socijalnog osiguranja. Potrebno je iskoristiti potencijale koje pruža unutrašnje tržište, te obezbediti informacije o pravima i obavezama pojedinaca i malih i srednjih preduzeća koje se odnose na mobilnost radne snage, pružanje usluga i koordinaciju socijalnog osiguranja. Obezbeđivanjem jasnih i dostupnih informacija, osnažuju se pojedinci i preduzeća da se efikasno snalaze u ovim složenim oblastima, podstičući veće učešće i konkurentnost na unutrašnjem tržištu.
Sa ciljem ostvarenja svojih interesa, Evropska agencija za rad može sarađivati sa nadležnim telima trećih zemalja i međunarodnim organizacijama. Agencija može utvrditi aranžmane za rad s nadležnim telima trećih zemalja i međunarodnim organizacijama, ali uz posebno odobrenje Evropske Komisije i Upravnog odbora Agencije. Bitno je istaknuti da se ovim dogovorima ne stvaraju pravne obaveze za Uniju ili države članice.
Evropska agencija za rad svakako uključuje mogućnost saradnje sa državama nečlanicama koje su u tu svrhu sa Unijom sklopile sporazume. S tim u vezi, izrađuju se posebni ugovori gde se opisuju prava i obaveza obeju strana. Ova saradnja doprinosi poboljšanju funkcionisanja tržišta rada, dolazi do povećanja životnog standarda i unapređenja socioekonomske slike.
Konkretno, što se tiče zemalja nečlanica, prema članu 17. Sastava upravnog odbora Uredbe o osnivanju Evropske agencije za rad odobrava se učešće predstavnika trećih zemalja na sastancima i u raspravama upravnog odbora kao posmatrači. Međutim, postoji uslov, a to je primena prava Evropske unije u područjima obuhvaćenim ovom Uredbom od strane država nečlanica. Iz ovoga proizilazi da bi Srbija trebalo harmonizovati zakonske propise u oblasti rada i zapošljavanja sa pravom Evropske unije. Ova agencija se finansira doprinosima država članica, međunarodnih organizacija i trećih zemalja. Ukoliko bi Srbija želela da bude aktivan posmatrač u Evropskoj agenciji za rad, onda bi bilo potrebno da se izdvoje određena finansijska sredstva za poboljšanje rada Agencije. Međutim, Evropska agencija se jedino pominje u zvaničnom Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije iz 2023. godine. Javno mnjenje nije dovoljno upoznato sa radom i funkcionisanjem Evropske agencije za rad budući da sam pristup Agenciji nije dovoljno promovisan. U poređenju sa drugim agencijama o kojima se češće govori u javnom diskursu kao na primer o Evropskoj agenciji za rekonstrukciju ili Evropskoj agenciji za životne sredine, informacije o Evropskoj agenciji za rad su nedostupne domaćem javnom mnjenju. Iako bi trebalo više govoriti o uslovima i pristupu Agenciji u kontekstu politike proširenje i evropskih integracija, tema nije dovoljno dominantna kao u zemljama članicama Evropske unije.
Kako bi se pokrenuo postupak pristupanja Evropskoj agenciji za rad, Srbija ima dužnost da poboljša tržište rada. Pod tim se implicira poboljšanje uslova rada, poštovanje radničkih prava, preduzimanje antidiskriminacionih mera na radnom mestu i politika promovisanja pune uposlenosti. U kontekstu evropskih integracija, Srbija se obavezala da prilagodi svoj pravni sistem i praksu evropskim standardima. Međutim, poslednje značajnije izmene Zakona o radu u vezi sa poboljšanjem tržišta rada usledile su 2014. godine. S tim u vezi, trebalo bi težiti donošenju novog Zakona o radu kako bi se unapredilo radno pravo, socijalna zaštita i politika inkluzije kako bi se postigla usklađenost sa normama EU, a samim tim i stvorilo bi se i povoljnije okruženje za građane Srbije. Ova preporuka je poznata javnosti, a ujedno se i institucije civilnog društva zalažu za ovo ostvarenje.
Pod pretpostavkom da Srbija ispuni navedene poduhvate potrebne za pristupanje Evropskoj agenciji za rad, biće korak bliža ka otvaranju klastera 2. Otvaranje navednog klastera 2, koje se između ostalog odnosi i na slobodno kretanje radnika, bitno je kako bi se tržište rada učinilo efikasno, pravedno i konkurentno.