Deset godina EUSAIR-a - Rad na jačanju evropskog identiteta

foto: lična arhiva

Prvih deset godina Jadransko-jonske strategije EU opravdalo je jedan od osnovnih ciljeva Strategije – olakšavanje procesa integracija državama Zapadnog Balkana. Dok njene inicijative ostaju relativno nepoznate široj javnosti, značaj regionalne saradnje pokazuje se upravo tokom kriza koje su obeležile Evropu poslednjih godina

Pokrenuta 2014. godine, Strategija EU za Jadransko-jonski region (EUSAIR) jedna je od četiri makro-regionalne strategije Evropske unije i druga u kojoj učestvuje Srbija (pored one za Dunavski region – EUSDR). EUSAIR ipak čini posebnim to što su u njoj zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija) i treće zemlje (San Marino) brojnije od država članica (Italija, Slovenija, Hrvatska i Grčka).

Strategija je izvorno oblikovana oko četiri stuba: plavi rast, povezivanje regiona, kvalitet životne sredine i održivi turizam. Za rešavanje izazova u tim oblastima, kao i kod drugih makro-strategija, EUSAIR nema sopstveni budžet već „koristi sve što je dostupno“ od izvora finansiranja. Kako EU ne želi nove fondove, dodatne strukture ili novo zakonodavstvo, inicijalna ideja je bila da se bolje usklade postojeći fondovi i politike na nivou EU, nacionalnom i regionalnom, uz oslanjanje na postojeća tela za sprovođenje projekata. Uprkos relativno sporom početku, ocenjuje se da je EUSAIR za ovih deset godina dao konkretne rezultate u uspostavljanju stabilnih i efikasnih upravljačkih struktura, povećanju regionalne saradnje, stabilnosti regiona...

O gorućim pitanjima

Na glavnom godišnjem događaju, 9. Forumu EUSAIR održanom 15. i 16. maja u Šibeniku, istaknuto je da krize, poput priliva migranata, pandemije COVID-19 i rata u Ukrajini, donose nove i krupne izazove za sve evropske regione. Istovremeno, kako je ocenila evropska komesarka za koheziju i reforme Elisa Fereira, u drugi plan ne sme da padne saradnja regionalnih i lokalnih vlasti, organizacija civilnog društva i privrede u rešavanju tekućih problema važnih za građane kao što su ekologija, migracije ili nedostaci javne uprave.

Hrvatska je tokom svog predsedavanja EUSAIR-om u jubilarnoj godini  (jun 2023 – jun 2024) u fokus stavila proširenje EU, osnaživanje žena, uključivanje mladih kroz formiranje EUSAIR Omladinskog saveta, kao i saradnju univerziteta, privrednih komora i gradova. Takođe, kao što su najavili hrvatski zvaničnici, u okviru revizije makro-regionalne Strategije veliki prostor je dat socijalnim temama.

Ministar za razvoj i EU fondove Hrvatske Šime Erlić je rekao da je ta zemlja ispunila obećanje i uvela novi stub koji se bavi demografskim izazovima. Rešenje gorućeg pitanja povratka iseljenog stanovništva i „odliva mozgova“ je moguće samo razvojem lokalnih sredina, otvaranjem novih radnih mesta i stvaranjem prilika za dalji prosperitet, pa će, kako je ocenio, to biti važne teme Strategije i u narednim godinama.

S druge strane, da proširenje EU ne ispada iz fokusa ove makro-regionalne strategije pokazuje i deo usvojene ministarske Deklaracije u kojem se države kandidati za članstvo ohrabruju da „ostanu fokusirane na reforme, uz poštovanje evropskih vrednosti, standarda i principa“, dok se Unija poziva da ubrza proces proširenja „na temelju kredibilnih reformi i prema pravičnim uslovima“.

Potrebna veća finansijska sredstva

Institucije Evropske unije uveliko rade na planiranju budžeta za period posle 2027. godine, a to uključuje i revidiranje finansiranja programa prekogranične saradnje. U takvoj atmosferi je kao uvodni događaj godišnjeg EUSAIR Foruma organizovana konferencija o trenutnim i budućim izazovima INTERREG-a. Više od 300 učesnika iz 30 evropskih zemalja pozvalo je EU da poveća finansijska sredstva za dalje osnaživanje teritorijalne (prekogranične) saradnje, posebno ako se ima u vidu moguće proširenje Unije.

Kao što se i očekivalo, donosiocima odluka na evropskom i nacionalnim nivoima je iz Šibenika ponovo predočen značaj INTERREG-a za regije i gradove, kao i za jačanje kohezije, proširenje i odnose sa susednim zemljama. Oko 150 miliona Evropljana koji žive u pograničnim regijama glavni su korisnici INTERREG projekata i upravo njih najviše pogađaju sve krize na evropskom kontinentu.

Načelnica Upravljačkog tela INTERACT-a Petra Masacova je upozorila da bi slabljenje INTERREG-a i kohezijske politike doveli do regionalnih razlika, a time i nezadovoljstva.

„INTERREG programi su uspešni mehanizam za poboljšanje života Evropljana, jer osnažuju regije i zajednički rešavaju izazove poput pristupa zdravstvenoj zaštiti, prevozu ili smanjenja zagađenja.”

Evropska teritorijalna saradnja poznatija kao INTERREG smatra se okosnicom evropske integracije, kao i ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije jer već tri decenije uspešno povezuje regije, gradove, privredu i građane članica i nečlanica EU. Usmerena na granična područja i „problematične“ regione, uspešno stvara prekogranične zajednice koje zatim povezuje kroz zajednički evropski identitet.

Od statistike, izdvajamo da se u okviru INTERREG-a sprovodi 86 programa (u oblastima zdravstva, obrazovanja, transporta, bezbednosti, ekologije...) koji se finansiraju iz Evropskog fonda za regionalni razvoj (EFRR), Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) i Instrumenta za susedstvo, razvoj i međunarodnu saradnju (NDICI).

One druge brojke kažu da i pored toga što je među najuspešnijim programima EU, INTERREG je u tekućem budžetu (2021-2027) dobio oko 10 milijardi evra, odnosno nešto manje u odnosu na prethodni ciklus. Sektoru transnacionalne saradnje, koji podržava makro-regionalne strategije, dodeljen je gotovo 20% manji budžet. Dodatno, stopa sufinansiranja za sve INTERREG programe manja je za 5% u odnosu na prethodni programski period, pa makro-regionalne članice, kako se navodi, treba da daju veći sopstveni doprinos u finansiranju projekata. Navedeno smanjenje budžeta donekle je nadoknađeno povećanjem IPA finansiranja.

Polazeći od toga da bi budžet za regionalnu politiku za period nakon 2027. godine trebalo da bude bar jednak prethodnom, iz Šibenika je poručeno da bi taj iznos trebalo povećati najmanje 8% kako bi se ojačala prekogranična saradnja.

Za snažniju podršku Zapadnom Balkanu

Dok jačaju glasovi o mogućem „ukidanju“ Alpske strategije i preusmeravanju pažnje na ceo Mediteranski region, ali i razmatranja realne potrebe za Baltičkom makro-regionalnom strategijom koju čine samo članice EU, Strategije u kojima Srbija učestvuje (Dunavska i Jadransko-jonska) za sada nisu upitne. Ipak, neke promene se moraju sprovesti i izveštaji Komisije već donose brojne preporuke za poboljšanje implementacije EUSAIR-a u budućnosti.

Strategija EU za Jadransko-jonski region će tako u narednom periodu morati da reši pitanja različitog stepena razvitka administrativnih kapaciteta zemalja članica i obezbeđivanje dovoljnih ljudskih resursa; pitanja upravljanja i ekonomskog razvoja; jačanje odnosa sa nacionalnim parlamentima i međusektorske koordinacije; kao i jasnije smernice za pristup postojećem finansiranju. Naime, iako su sve učesnice u Strategiji ravnopravne postavlja se pitanje efikasnosti tog složenog sistema, te moguće potrebe za izvršnim telom koje će svakodnevno voditi Strategiju i upravljati projektima.

Postoje i mišljenja da bi EUSAIR trebalo još više da se usmeri na podršku proširenju EU, ali i uspešnu ekonomsku integraciju i smanjenje razvojnih razlika između regiona. Izveštaj Evropske komisije za 2021. godinu preporučuje da se EUSAIR „fokusira na inicijative koje olakšavaju usvajanje pravnih tekovina u državama Zapadnog Balkana i da deluje kao platforma za koordinaciju (IPA) fondova i strategija“.

Grčka od 1. juna počinje jednogodišnje predsedavanje Jadransko-jonskom strategijom i sledećeg proleća će organizovati jubilarni 10. EUSAIR Forum, a do tada bi većina odgovora oko budućnosti ove, ali i drugih makro-strategija trebalo da bude izvesnija.

Autorka: Sandra Pekić, Beogradska otvorena škola