Otvoreni Balkan: Sinergija regiona i Evrope
foto: Ambasada Republike Srbije u Tirani
Stručnjaci naredni period, u kojem će Srbija predsedavati organizacijom u okviru sporazuma CEFTA, prognoziraju kao veoma težak za nas – ukoliko se ne promene pravila funkcionisanja inicijative, ali veruju da postoji prostor za reorganizaciju ovog udruženja uz asistenciju Otvorenog Balkana koji se produbljuje prateći nastupe Evropske unije prema drugim tržištima i regionalnim integracijama.
Blokirana, ali jaka CEFTA kao oslonac Otvorenom Balkanu
Iako je Otvoreni Balkan otišao za stepenik više u pojedinim oblastima jer je CEFTA bila blokirana, postoje kritike da nije daleko odmakao zato što su mnogi elementi koje je usvojio ili već ispregovarani unutar CEFTA sporazuma ili predstavljaju sastavni deo plana o zajedničkom regionalnom tržištu, kako za Kosovo online objašnjava Predrag Bjelić, profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.[1] Tako je na Zapadnom Balkanu, prema rečima Nenada Đurđevića, savetnika predsednika Privredne komore Srbije, sporazum CEFTA doprineo unapređenju saradnje u carinskim pitanjima, ukidanju većine tarifa, fleksibilnijim i jednostavnijim pravilima proizvoda i tolerancije, povećanju udela nepreferencijalnih materijala u gotovim poljoprivrednim i industrijskim proizvodima, i povezivanju radnih tela državnih institucija i agencija.[2]
Uostalom, posle Evropske unije, CEFTA je najbliža regionalna integracija Srbije i njen najvažniji trgovinski partner po ekonomskom rezultatu (čak nadmašujući i izvoz u Nemačku), s obzirom da se u trgovini sa ugovornim stranama beleži konstanatan rast od stupanja na snagu sporazuma 2007. godine.
„Prema preliminarnim podacima u 2023. godini Srbija je izvezla u CEFTA-u robe u vrednosti oko 4,4 milijarde evra, dok je uvezla u vrednosti 1,7 milijardi i upravo pokazuje da Srbija ostvaruje suficit“, istakla je Danijela Gačević, zamenica direktora CEFTA Sekretarijata, za Radio televiziju Srbije.[3] Bitno je pomenuti da su najznačajniji trgovinski partneri Srbije u okviru CEFTA sporazuma Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija.[4]
Međutim, profesor Bjelić ističe da CEFTA i Otvoreni Balkan nisu konkurentske inicijative,[5] a ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević, rasvetljava da se kroz Otvoreni Balkan ne osmišljavaju neki novi zajednički standardi, već se ove norme „pozajmljuju“ iz procesa pristupanja Evropskoj uniji, o kojima se pritom uveliko pojedinačno pregovara. „Tako su evropske i regionalne integracije međusobno komplementarne i pomažu jedna drugoj“, smatra ministarka Miščević.[6] Ipak, stručnjaci predviđaju da tu mogu nastati konflikti zbog pojedinih odluka u inicijativi Otvoreni Balkan koje nisu u koliziji sa pravilima CEFTA sporazuma i zajedničkog tržišta na Zapadnom Balkanu čije stvaranje i nadgradnju od CEFTA-e zahteva i uvodi upravo Berlinski proces. To dobro oslikava primer harmonizacije sanitarnih i fitosanitarnih mera u okrilju Otvorenog Balkana u kojima nije jasno naznačena primena evropskih principa. Pored toga, s obzirom da Otvorenom Balkanu nisu pristupile druge države, region je ostao zaglavljen između CEFTA-e i te domaće inicijative, ističe Ljubodrag Savić profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu naglasivši da u punom obimu nije delotvorna ni jedna ni druga platforma. „Na početku, to je funkcionisalo dobro jer su sve zemlje imale isti cilj, da što pre savladaju evropska pravila i da postanu članice EU. Ipak, sada CEFTA liči na parnu lokomotivu koja stoji na stanici, ne gasi visoku peć, para je spremna, ali voz ne ide“, konstatuje profesor Savić.[7]
S obzirom na značaj CEFTA sporazuma, kako kažu Nenad Đurđević i Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, neophodno je unaprediti mehanizam iz 2006-2007. godine koji je zamišljen da funkcioniše jednoglasnim donošenjem odluka.[8] Prema njihovom mišljenju, potrebno je pronaći način da se države-potpisnice zaštite od nelegitimnog ponašanja drugih članica tako što će u praksi regulisati i rešavati sporove koji su se pokazali da postoje, te sankcionisati jednostrano narušavanje sporazuma, ali i u okviru ovog evropskog ugovora slobodnije obuhvatiti trgovinu uslugama. „Međutim, CEFTA i dalje funkcioniše. Sve one privilegije koje postoje u trgovini sa svim potpisnicima, i u trgovini robom i uslugama još postoje, i to je i dalje osnovni okvir u kojem se obavlja trgovina u regionu“, navodi profesor Predrag Bjelić predočivši da taj jedan ograničeni mehanizam podrazumeva da se, na primer, iznese problem nečijeg narušavanja sporazuma, a potom se sve strane ugovornice moraju usaglasiti da je do kršenja došlo.[9] Međutim, potpisnica koja je napravila prestup to neće uraditi, te na taj način nije moguće rešiti trgovinske sporove. Sada bi, prema obrazloženju profesora Bjelića, trebalo da se uvede drugi mehanizam, po pravilima Svetske trgovinske organizacije, na osnovu kojih će oštećena potpisnica da inicira spor nakon čega će se organizovati paneli na kojima će to razmatrati eksperti koji se bave međunarodnom trgovinom, te će naposletku dati stručno mišljenje da li do kršenja pravila dolazi ili ne. Profesor Bjelića je za Kosovo online podelio saznanja da se upravo završavaju pregovori oko ovog dodatnog protokola kojim treba da se rešavaju trgovinski sporovi pod CEFTA sporazumom, što bi bio veliki napredak u daljem funkcionisanju ovog udruženja i predstavljao bi svojevrsnu preventivu kako se slične barijere ne bi uvodile i u budućnosti, bilo da su smišljene bilo da su rezultat harmonizacije sa Evropskom unijom.
No, Privredna komora Srbije reorganizaciju tog procesa u okviru CEFTA sporazuma već neko vreme stavlja na dnevni red. „Po onome što se dešavalo do sada, a opet i prateći političke odnose, teško da možemo očekivati neki veliki dobitak u 2024. godini. Možda dođe do nekog političkog dogovora između Beograda i Prištine, pa to pomogne da se i u CEFTA-i odluke na političkom nivou odblokiraju. Ali, s obzirom na to kakva je sada situacija i kakav je način odlučivanja, to je dosta teško zamisliti“, procenjuje Đurđević za Kosovo online.[10] Svakako, u godini predsedavanja CEFTA inicijativom, Srbija nastoji da revitalizuje sporazum i okupi članice tako da se time olakša trgovina robom i uslugama, u korak sa digitalizacijom. U vrhu prioriteta je širenje zelenih koridora na članice Evropske unije, inicijative čija primena treba da unapredi carinsku saradnju i šleperima skrati čekanje na granicama. „Posebno interesantno bi bilo ukidanje naplate administrativnih taksi na prelazima, što se pregovara u CEFTA što bi bila osnova za sličan korak sa Evropskom unijom. Ukidanje potrebe posedovanja zelenih kartona za osiguranje motornih vozila. Usaglašavanje novih aktivnosti koje će biti komplementarne sa EU Planom rasta za Zapadni Balkan“, otkrio je za agenciju Beta Ivan Marković, rukovodilac Grupe i kontakt osoba za Sporazum CEFTA u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine Srbije.
Zajednička sudbina tri inicijative
Regionalne inicijative kao što su Otvoreni Balkan i Berlinski proces dele sudbinu neuspeha dok se ne pronađu dugoročna rešenja za bilateralne sporove. Isto važi i za proces evropskih integracija. U odsustvu lokalnog vlasništva nad procesima i odgovornosti za političke odluke lidera Zapadnog Balkana, izgledi za članstvo ostaju iracionalan politički cilj.[11] No, izazov nije Berlinski proces ili Otvoreni Balkan, već kako ih koordinirati, kombinovati i iskoristiti energiju uloženu u oba procesa. Kada su u pitanju osnivači Otvorenog Balkana, oni ovu regionalnu saradnju vide kao dopunu, a ne kao alternativu integraciji u Evropsku uniju.[12] „To nije inicijativa kao protivotrov Berlinskom procesu. Otvoreni Balkan je mehanizam za ubrzanje Berlinskog procesa; to je to. U inicijativi Otvoreni Balkan ne postoji ništa što bi moglo biti u suprotnosti sa Berlinskim procesom. To je samo inicijativa da preuzmemo kontrolu nad situacijom bez čekanja da drugi ljudi učine nešto za nas. Rezultati će govoriti u prilog tome: Otvoreni Balkan nije ništa drugo do sredstvo našeg regiona za sprovođenje Berlinskog procesa. Svako ko se protivi ovim dvema inicijativama ili to radi namerno, ili ta osoba ne razume dve inicijative i proces“, izjavio je još 2021. godine Edi Rama, premijer Albanije.[13]
Otvoreni Balkan bi trebalo posmatrati kao komplementaran Berlinskom procesu, jer ako je i izgledalo da je Berlinski proces usporio, čini se da ga je ova domaća inicijativa ponovo oživela.[14] Upravo zato, velika je verovatnoća da će dosadašnji realizovani brojni projekti, mere i sporazumi proizašli iz Otvorenog Balkana, bez obzira na sudbinu same platforme, nastaviti da se primenjuju i dalje razvijaju kroz Berlinski proces u budućnosti, koji je nepovratan dok se ne postigne integracija regiona u Evropsku uniju, jer pored ekonomske saradnje, u kojoj prevashodno građani imaju stvarne dobiti, olakšavaju i rešavanje političkih pitanja.
„S pravom se postavlja pitanje: kakve smo koristi imali od Otvorenog Balkana? Mislim da potpisani sporazumi, koji su funkcionalni, nastavljaju da se sprovode bez obzira da li to zovemo Otvoreni Balkan ili Berlinski proces, jer su na kraju cilj i suština isti“, zaključio je glavni i odgovorni urednik ekonomskog programa Radio televizije Albanije i direktor Udruženja ProEkspor Albanija, analitičar Bardi Sejdarasi.[15] Uostalom „ukoliko opet dođe do neefikasnosti u okviru Berlinskog procesa, ponovo će se tražiti alternative, a jedna je već na stolu, a to je Otvoreni Balkan“, ustanovljuje Stefan Vladisavljev, programski koordinator Fondacije BFPE.[16]
Možda bi, umesto zvanične želje Evropske unije da integriše region i umesto da se države regiona prave da iskreno sarađuju, mudrije bilo prilagoditi se postojećem konsenzusu o stvarnim potrebama regiona, s jedne strane, i realnoj situaciji kroz pitanje šta je Evropska unija spremna i voljna da ponudi, s druge strane. Pravu sliku na pitanje kuda idemo dobili bi uvođenjem niza „dodatnih“ i „dopunskih“ koraka u procesu evropskih integracija koji doprinose razumevanju napretka u regionu, a koji bi istovremeno omogućili Evropskoj uniji da konsoliduje konsenzus koji podržava proširenje.[17] Krajnji rezultat svih pozitivnih kretanja u okviru regiona koje omogućuju CEFTA sporazum, Berlinski proces i/ili Otvoreni Balkan bi trebalo da se ogleda u rastu konkurentnosti proizvodnje i trgovine uslugama, rastu izvoza u celini pa time i zaposlenosti, što sve zajedno rezultira porastom standarda stanovništva u Srbiji i regionu u celini.
Autor: Aleksa Jadžić
[1] Srbija preuzima predsedavanje Ceftom, može li ova inicijativa da se oživi?; Kosovo Online; 27. decembar 2023. Preuzeto 28. marta 2024. sa: https://www.kosovo-online.com/vesti/analize/srbija-preuzima-predsedavanje-ceftom-moze-li-ova-inicijativa-da-se-ozivi-27-12-2023
[2] Uprkos blokadi Prištine - Srbija ostvaruje suficit u razmeni sa zemljama Cefte, autorka Ruža Jeremić Turudić, RTS, 26. mart 2024. Preuzeto 28. marta 2024. sa: https://www.rts.rs/lat/vesti/ekonomija/5398679/cefta-srbija-pristina-roba-blokada.html
[3] Uprkos blokadi Prištine - Srbija ostvaruje suficit u razmeni sa zemljama Cefte, autorka Ruža Jeremić Turudić, RTS, 26. mart 2024. Preuzeto 28. marta 2024. sa: https://www.rts.rs/lat/vesti/ekonomija/5398679/cefta-srbija-pristina-roba-blokada.html
[4] CEFTA i dalje najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, odmah iza EU; Beta; 27. mart 2024. Preuzeto 29. marta 2024. sa: https://beta.rs/content/202485-cefta-i-dalje-najvazniji-spoljnotrgovinski-partner-srbije-odmah-iza-eu
[5] Srbija preuzima predsedavanje Ceftom, može li ova inicijativa da se oživi?; Kosovo Online; 27. decembar 2023. Preuzeto 28. marta 2024. sa: https://www.kosovo-online.com/vesti/analize/srbija-preuzima-predsedavanje-ceftom-moze-li-ova-inicijativa-da-se-ozivi-27-12-2023
[6] Inicijativa Otvoreni Balkan omogućila rast trgovine za skoro 30 odsto, Beta, 24. april 2023. Preuzeto 24. marta 2024. sa: https://beta.rs/content/181521-inicijativa-otvoreni-balkan-omogucila-rast-trgovine-za-skoro-30-odsto
[7] Srbija zaglavljena između Cefta i Otvorenog Balkana: Da li će predsedavanje rešiti problem plasmana robe na Kosovo?, autorka Kristina Bondžulić, Danas, 9. decembar 2023. Preuzeto 28. marta 2024. sa: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/cefta-izvoz-robe-na-kosovo/
[8] Srbija preuzima predsedavanje Ceftom, može li ova inicijativa da se oživi?; Kosovo Online; 27. decembar 2023. Preuzeto 28. marta 2024. sa: https://www.kosovo-online.com/vesti/analize/srbija-preuzima-predsedavanje-ceftom-moze-li-ova-inicijativa-da-se-ozivi-27-12-2023
[9] Srbija preuzima predsedavanje Ceftom, može li ova inicijativa da se oživi?; Kosovo Online; 27. decembar 2023. Preuzeto 28. marta 2024. sa: https://www.kosovo-online.com/vesti/analize/srbija-preuzima-predsedavanje-ceftom-moze-li-ova-inicijativa-da-se-ozivi-27-12-2023
[10] Srbija preuzima predsedavanje Ceftom, može li ova inicijativa da se oživi?; Kosovo Online; 27. decembar 2023. Preuzeto 28. marta 2024. sa: https://www.kosovo-online.com/vesti/analize/srbija-preuzima-predsedavanje-ceftom-moze-li-ova-inicijativa-da-se-ozivi-27-12-2023
[11] Integracija vs. suverenizacija. „Otvoreni Balkan” u okvirima statusnih i identitetskih sporova; autori: Stefan Surlić, Andrijana Lazarević i Ljiljana Kolarski; Srpska politička misao, 77 (3), str. 57-78, 2022. Preuzeto 22. marta 2024. sa: https://doi.org/10.22182/spm.7732022.3
[12] Lađevac, Ivona (novembar 2023). Serbia external relations briefing: Berlin Process vs. Open Balkan Initiative: (EU)compatible or not. Weekly Briefing, Vol. 67. No. 4 (RS), China-CEE Institute, Budimpešta. Str. 2. Preuzeto 22. marta 2024. sa: https://china-cee.eu/2023/12/17/serbia-external-relations-briefing-berlin-process-vs-open-balkan-initiative-eucompatible-or-not/
[13] Relationship between Berlin Process and Open Balkan discussed during Merkel’s Tirana visit, EWB, 15. septembar 2021. Preuzeto 24. marta 2024. sa: https://europeanwesternbalkans.com/2021/09/15/relationship-between-berlin-process-and-open-balkan-discussed-during-merkels-tirana-visit/
[14] The “Open Balkan” Initiative Complements the Berlin Process, author Margit Wunsch Gaarmann, Stiftung Wissenschaft und Politik, 8. novembar 2022. Preuzeto 22. marta 2024. sa: https://www.swp-berlin.org/en/publication/the-open-balkan-initiative-complements-the-berlin-process
[15] Dostignuća Otvorenog Balkana - Završena priča ili uvertira za budućnost, Kosovo Online, 24. decembar 2023. Preuzeto 25. marta 2024. sa: https://www.kosovo-online.com/vesti/analize/dostignuca-otvorenog-balkana-zavrsena-prica-ili-uvertira-za-buducnost-29-1-2024
[16] Kako do bolje saradnje u regionu – preko Otvorenog Balkana ili Berlinskog procesa, RTS, 11. jul 2023. Preuzeto 29. marta 2024. sa: https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5230691/kako-do-bolje-saradnje-u-regionu--preko-otvorenog-balkana-ili-berlinskog-procesa-.html
[17] Nikolić, Rade (septembar 2014). Značaj CEFTA sporazuma za države Zapadnog Balkana i za Republiku Srbiju. Master rad. Pravni fakultet, Univerzitet u Nišu. Str. 51. Preuzeto 23. marta 2024. sa: http://www.prafak.ni.ac.rs/files/master-radovi/rade-nikolic.pdf