Osvetnička pornografija je krivično delo, ali ne u Srbiji
foto: Dariusz Sankowski / Pixabay
Udruženje „OsnaŽene“ je nedavno objavilo istraživanje u kome su pronašle brojne Telegram grupe koje šire osvetničku, ali i dečiju pornografiju. U Telegram grupama tokom dana deli se i po nekoliko hiljada fotografija i videa pornografskog sadržaja, najčešće bez pristanka osobe koja se na tom sadržaju nalazi.
Ovo nije prvi put da je deljenje osvetničke pornografije dospelo u žižu srpske javnosti, to se desilo i prošle godine kada je novinarka BIRN-a Anđela Milivojević razgovarala sa više od dvadeset devojaka koje su bile direktne žrtve ovih Telegram grupa.
Iako je Autonomni ženski centar još 2022. godine podneo inicijativu Ministarstvu pravde da se osvetnička pornografija uvrsti u Krivični zakonik, radna grupa pri Ministarstvu do danas nije uradila ništa po tom pitanju.
Prepoznaju li drugi krivični zakoni osvetničku pornografiju?
Nakon 2010. godine kada su slučajevi osvetničke pornografije doživeli intezivnu ekspanziju u Evropi, mnoge članice Evropske unije uvele su regulative koje značajno ograničavaju distribuciju fotografija i snimaka seksualnog sadržaja. Naše komšije, članice Evropske unije, Slovenija i Hrvatska osvetničku pornografiju su pravno regulisale nedavnim izmenama njihovih krivičnih zakonika, nakon čega je povećan broj uhapšenih i osuđenih za nezakonito širenje privatnih fotografija i snimaka. U Sloveniji su kriminalizovane povrede privatnosti i neovlašćeno deljenje intimnih slika ili video snimaka kroz članove 138 i 143 Krivičnog zakonika koji je usvojen 2008. godine.
Udruženje „B.a.B.e“ u Hrvatskoj skupilo je 9400 potpisa u 2021. godini nakon čega je Hrvatska izmenila Kazneni zakon, dodavši mu novi član kojim će biti kažnjeni oni koji ustupe jednoj ili više osoba intimne snimke nastale uz pristanak snimane osobe za ličnu upotrebu. Takođe, prema istom zakonu, biće kažnjeni i oni koji dele snimke nastale bez pristanka snimane osobe čime se povređuje njeno pravo na privatnost. Propisane kazne su u trajanju do 3 godine zatvora.
U Crnoj Gori, državi-kandidatu za članstvo u Uniji, nakon dugogodišnje borbe feminističkih organizacija, osvetnička pornografija je postala krivično delo pod nazivom - zloupotreba tuđih intimnih snimaka. U toku ove godine je u Crnoj Gori pokrenuto devet postupaka za ovo krivično delo.
Nadnacionalna inicijativa
Verovatno se komšijski zakonici ne bi menjali da nije postojala inicijative na nadnacionalnom nivou, odnosno da druge zemlje članice Unije nisu prepoznale sličan problem u svojim krivičnim zakonicima. Evropska komisija je 2021. godine predložila direktivu usmerenu na suzbijanje nasilja nad ženama, koja uključuje odredbe o neovlašćenom objavljivanju pornografskog sadržaja. Ova direktiva ima za cilj usaglašavanje pojedinačnih zakona država članica kako bi osigurala da svi oblici nasilja nad ženama, uključujući osvetničku pornografiju, budu kriminalizovani.
Potom, 2022. godine usvojen je i Zakon o digitalnim uslugama koji nalaže da sve onlajn platforme uklone ilegalni sadržaj, uključujući i osvetničku pornografiju. Ovaj zakon je jedinstven na nivou cele Evropske unije. Opšta regulativa o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) stupila je na snagu 2018. godine, promenivši odnos država članica prema osvetničkoj pornografiji. Iako ne targetira direktno osvetničku pornografiju, GDPR omogućava žrtvama da se pozovu na kršenje privatnosti. Evropski sud za ljudska prava je takođe doprineo ovoj regulativi čineći je primenljivom u slučajevima osvetničke pornografije. U Srbiji, međutim, dolazi do izazova u zaštiti privatnih podataka uprkos usvajanju ove regulative.
Trenutno, 11 država članica ima pravne regulacije koje se tiču osvetničke pornografije. Na primer, Francuska je kriminalizovala distribuciju privatnih i eksplicitnih Zakonom o Digitalnoj republici, koji uključuje posebne odredbe protiv osvetničke pornografije.
Među državama koje osvetničku pornografiju posmatraju kao krivično delo nalaze se Nemačka, Španija, Italija, Portugalija, Irska, Belgija, Holandija, dok je Švedska, jedna od država koje su kreirale poseban akt kojim obuhvata sve seksualne aktivnosti počinjene bez pristanka druge strane, među kojima i osvetničku pornografiju.
U Belgiji je za ovo delo moguće izdržavati zatvrosku kaznu od 6 meseci do 5 godina. Zakonom iz 2020. godine, Belgija je deljenje osvetničke pornografija inkrimizovala, a ovim zakonom štiti i žrtve dip fejk pornografije. Nekadašnja članica Evropske unije, Ujedinjeno Kraljevstvo uvelo je prvu pravnu regulaciju 2015. godine čime je deljenje privatnih fotografija i video snimaka seksualnog sadržaja postalo ilegalno.
Srpski zakon i dalje ne prepoznaje
Nažalost, iako su mnoge nevladine organizacije bile pozivane na sastanke sa ministrima, tokom prethodnih godina, Srbija nije došla ni do kakvog pravnog rešenja za ovaj problem. Nakon razgovora sa Ministarkom Tatjanom Macurom, iz udruženja „OsnaŽene“ su u saopštenju istakle da „ne žele da budu deo nečega da bi se forma zadovoljila, bacio pesak u oči građanki i građana kako se nešto radi, a zapravo žrtve ostaju same.
Kampanja Autonomnog ženskog centra „Zakuni se u zakon“ izazvala je pažnju javnosti i pokrenula kreiranje nacrta zakona, međutim daljeg pomaka nije bilo.
Bez regulative koja bi ograničila ili suzbila osvetničku pornografiju, Telegram grupe u našoj zemlji i dalje broje i do 20 hiljada članova koji svakodnevno razmenjuju pornografski sadržaj. Na stranu devojaka čije su fotografije podeljene ne staju ni institucije, ni društvo, pa se devojke čije su fotografije podeljene često susreću sa diskriminacijom i ponovnom viktimizacijom, živeći sa konstantnim osećajem stida, dok krivci za ovo delo ne podležu nikakvim kaznama. To nam dokazuje i slučaj admina Telegram grupe „Nišlijke“, protiv koga je postupak pokrenut još 2021. godine i koji neće odgovarati. Kao ni još 370 lica protiv kojih su podnete krivične prijave.
Borbu protiv osvetničke pornografije u Srbiji vode nevladine organizacije i mediji, dok institucije okreću glavu pred ovim problem ostavljajući nas sa desetinama grupa koje aktivno funkcionišu bez ikakve cenzure.
Autorka: Milica Marković
