Forum civilnog društva - Budućnost saradnje Zapadnog Balkana

foto: Berlinski proces

Berlinski proces je ključna platforma za saradnju između zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana, koja već deset godina doprinosi političkoj, bezbednosnoj i ekonomskoj stabilnosti regiona. Ove godine proces se ponovo vratio gde je i započeo, u Berlin, gde su lideri i predstavnici civilnog društva razgovarali o budućim koracima u oblasti evropske integracije i regionalne saradnje. Forum civilnog društva, kao jedan od važnih segmenata ovog procesa, dao je preporuke za unapređenje saradnje u sedam tematskih oblasti. Ovaj Forum okuplja organizacije civilnog društva i ekspertske organizacije (think-tank) podstičući konstruktivan i inkluzivan dijalog između predstavnika civilnog društva, javnih vlasti i Evropske unije. Deleći najbolje prakse i razvijajući preporuke za unapređenje javnih politika, Forum donosi glas građana Zapadnog Balkana u proces donošenja odluka, težeći da unapredi regionalnu saradnju, reforme u vezi sa procesom evropske integracije i da podstakne proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana.

Samit lidera je svakako najvažniji događaj u okviru ovog procesa, ali uoči samita održavaju se brojni sektorski forumi koji raspravljaju o različitim oblastima saradnje. Jedan od takvih foruma jeste i Forum civilnog društva koji se redovno održava od druge godine Berlinskog procesa.

U okviru ovogodišnjeg Foruma, formirano je sedam tematskih radnih grupa koje su razvijale preporuke u sledećim oblastima: Evropska integracija i Berlinski proces; Suočavanje sa prošlošću i pomirenje; Rod i različitost; Zajedničko regionalno tržište i mobilnost; Energija, klimatske promene i dekarbonizacija; Zaštita životne sredine i održivi ekonomski razvoj; i Dezinformacije i sajber pretnje. Preporuke za ovaj događaj formulisane su na pripremnom sastanku radnih grupa u Skoplju u julu 2024. godine, a mi ćemo se fokusirati na preporuke iz oblasti Evropska integracija i Berlinski proces, kao i oblast Zajedničko regionalno tržište i mobilnost.

Prva radna grupa koja se bavila evropskom integracijom i Berlinskim procesom preporučila je neophodnost razvijanja dugoročnog plana i ciljeva koji se žele ostvariti u okviru Berlinskog procesa. Članice ove radne grupe istakle su važnost zajedničkog regionalnog tržišta i njegovu neophodnost kako bi se ostvarili svi benefiti Novog plana rasta za Zapadni Balkan. U tom kontekstu, grupa savetuje vladama da se posvete ispunjenju reformi koje će otključati finansijsku pomoć predviđenu Planom rasta, i da istovremeno napreduju ka integraciji u jedinstveno evropsko tržište. Na nivou regionalnih organizacija i platformi za saradnju (poput CEFTA i RCC), članice grupe ističu važnost stalnog monitoringa i evaluacije rezultata u okviru procesa. Na nivou organizacija civilnog društva, radna grupa savetuje redovne konsultacije EU i država regiona sa civilnim sektorom, zajedničko prikupljanje podataka i informacija, uvažavanje ekspertskog mišljenja i saradnju tokom monitoringa i evaluacije napretka država Zapadnog Balkana u procesu evropske integracije i regionalne saradnje. Još jedna od preporuka jeste razmatranje odlučivanja kvalifikovanom većinom u okviru pregovaračkog procesa između kandidata i EU u „manje važnim“ (prelaznim) fazama procesa integracije. Na kraju, članice radne grupe su mišljena da je neophodno da se vladavina prava vrati na agendu Berlinskog procesa, koja je preduslov uspešne integracije, kao i da je neophodno izdvojiti sredstva za saradnju različitim aktera (vladinih i nevladinih) pri zajedničkim projektima između Zapadnog Balkana i susednih država članica Evropske unije.

Kada je reč o zajedničkom regionalnom tržištu, radna grupa koja se bavila ovom temom polazi od pretpostavke da su vladavina prava, demokratija i fundamentalna prava oslonac bez koga je nemoguće stvoriti zajedničko regionalno tržište te je neophodno da se države Zapadnog Balkana pridržavaju ovih standarda. Dodatno, neophodno je intenzivirati napore koji adressiraju strukturne reforme, a pogotovo one u sudstvu, javnim nabavkama i finansijskog kontroli. Od vlada Zapadnih Balkana se zahteva posvećenost novom akcionom planu za zajedničko regionalno tržište (2025-2028). Članice radne grupe preporučuju da je potrebno usaglasiti postojeće regionalne mehanizme poput CEFTA sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan i uvrstiti klauzule o održivosti kako bi se adresirali ekološki problemi. Na strani Evropske unije, članice ove radne grupe traže pritisak od strane evropski institucija na Bosnu i Hercegovinu kako bi konačno ratifikovala Sporazum o slobodnom kretanju ljudi sa ličnim kartama iz 2022. godine. Dodatno, EU bi trebalo da investira u digitalnu infrastrukturu i inovacije na Zapadnom Balkanu, podržavajući inicijative poput E-uprave,  programa digitalne pismenosti i prekogranične tehnološke saradnje. Grupa smatra da bi bilo korisno tešnje povezati Plan rasta za Zapadni Balkan i sam proces pristupanja Evropskoj uniji na način da je uslovljavanje i implementacija reformi poveže sa gradualnim pristupanjem EU tako što bi se reforme u određenim sektorima povezali sa zatvaranjem ili otvaranjem relevantnih pregovaračkih poglavlja. U kontekstu civilnog sektora, radna grupa smatra da je neophodno uključiti organizacije civilnog društva u proces izrade i implementacije reformskih agenda, kao i da je potrebno raditi monitoring i evaluaciju napretka za zajedničkom regionalnom tržištu, ali i ispitati efektivnost struktura za regionalnu saradnju.

Berlinski proces i ovogodišnji Forum civilnog društva pokazali su da budućnost Zapadnog Balkana leži u zajedničkoj regionalnoj saradnji i doslednom sprovođenju reformi. Kako bi region napredovao ka integraciji u Evropsku uniju, potrebno je jačati veze među državama, osigurati političku stabilnost i unapređivati ekonomsku povezanost. Ovi koraci zahtevaju ne samo političku volju već i aktivno uključivanje svih društvenih aktera, od nacionalnih vlada do organizacija civilnog društva, kako bi se osigurao održivi razvoj i stabilnost regiona u evropskom kontekstu. Prednost ovogodišnjeg Foruma jeste to da su predstavnici civilnog društva imali direktan kontakt sa donosiocima odluka te su direktno mogli da im predstave preporuke koje su formulisali u okviru radnih grupa. Ipak, u narednim godinama ostaje da se vidi koliko će ove preporuke biti uvažene, pogotovo kada je reč o implementaciji reformskih agendi i sprovođenju akcionog plana zajedničkog regionalnog tržišta.

Autor: Boris Kaličanin