Koristi domaće, a ne strano: Slučaj prisluškivanja aktivista uz pomoć virusa NoviSpy
foto: freepik
Ugroženost ljudskih prava i vladavine prava u Srbiji nije nova tema. Ovoga puta, u prvi plan je došla zbog navoda Amnesty International-a da Bezbednosno-informativna agencija Srbije koristi špijunske softvere za prisluškivanje aktivista. U forenzičkoj analizi Amnesty otkriva da je za otključivanje telefona korišćena izraelska tehnologija Cellebrite, a da je potom na telefonima instaliran virus domaće proizvodnje NoviSpy. Desetine telefona otključano je uz pomoć tehnologije Cellebrite, ali virus NoviSpy su uspešno instalirali na samo jedan broj telefona. Uz pomoć tog virusa, kako tvrdi Amnesty, BIA je imala uvid u privatne podatke, kontakte, fotografije, uključivane su kamere, mikrofoni i praćena je lokacija.
BIRN je u svom istraživanju predstavio slučajeve aktivista Ivana Bjelića, Ivana Milosavljevića Bukija, Nikole Ristića, Nenada Kovačevića, Slaviše Milanova kao i aktiviste Udruženja Krokodil koji je ostao anoniman. Sa pravne tačke gledišta sve situacije su iste – nije donesen nijedan sudski nalog kojim bi BIA dobila dozvolu za prisluškivanje, što ceo postupak čini ilegalnim. Advokat Nikola Lakić je za BIRN rekao da BIA ne može samoinicijativno oduzeti mobilni uređaj, izvući podatke ili veštačiti telefon bez odgovarajuće naredbe tužilaštva i suda. Prema ovim navodima, BIA je svoja ovlašćenja prekoračila, što dovodi u pitanje celokupan bezbednosni sistem Republike Srbije. Da li su građani Srbije u svojoj zemlji bezbedni?
Princip je isti sve su ostalo nijanse
Bezbednost je stanje bez pretnji, bilo da te pretnje dolaze spolja ili iz unutra. U ovom slučaju pretnje bezbednosti dolaze, paradoksalno, od službe bezbedosti. Primenjeni recept za instaliranje virusa istovetan je za sve slučajeve. Prvi korak je poziv na informativni razgovor, a telefone su, razume se, morali da odlože van prostorije gde se razgovor odvija. Nekoliko sati kasnije, nakon razgovora sa službenicima bezbednosne agencije, pored novog iskustva, aktivisti su dobili i novi virus, NoviSpy. Ušavši im u telefone, ušao im je u živote. Prema rezultatima forenzičke analize Amnesty-a, telefoni su bili povezani na drugi uređaj preko USB kabla. Otključani su pomoću tehnologije Cellebrite kojom, takođe, dobijaju pristup obrisanim i skrivenim podacima, istoriji lokacija, ali i pripremaju telefon na instaliranje NoviSpy virusa.
NoviSpy nije uspešno instaliran na svim telefonima, ali na onima na koje jeste, prodro je toliko duboko u podatke da nisu praćeni samo aktivisti, već i njihove porodice i prijatelji. Kada se virus uđe u telefonski softverski sistem ima mogućnost da pristupi privatnim podacima: kontaktima, galeriji, fotografijama članova porodice, pa čak i da prepozna lice. NoviSpy čine dve aplikacije: NoviSpy Admin i NoviSpy Access koji na telefonu rade skriveno, tako skriveno i pozadinski mogu da uključe i mikrofon na telefonu, prate lokaciju. Aktivista iz Udruženja Krokodil naveo je da je analizom uređaja utvrđeno da su gledali najintimnije trenutke privatnog života što uključuje fotografije njegove ćerke i cele porodice.
Iako je Cellebrite izraelska tehnologija, NoviSpy je vrsta spy ware-a domaće proizvodnje. Kako se navodi u izveštaju, virus je interno razvijen od strane BIA, a infrastruktura samog virusa preklapa se sa infrastrukturom Telekom Srbije, najvećeg državnog telekomunikacionog provajdera.
Povezanost između BIA i virusa ipak tu ne staje. Share fondacija navela je da imaju dokaze da su podaci sa telefona aktivista slati na server BIA, čime se završava ceo postupak.
Konačan recept je vrlo jednostavan: poziv na informativni razgovor, pre razgovora telefon odložite, njime se za to vreme pozabave službenici BIA i nekoliko sati kasnije dobijete virus koji otkriva sve o vama, i ono što želite da delite sa javnošću, ali i ono što ne želite, i sve te informacije šalje na server BIA-e. Iako je recept vrlo jednostavan, nemojte ovo pokušavati kod kuće.
Reakcije optuženih
Povodom navoda Amnesty International-a za BIRN se oglasila kompanija Cellebrite rekavši da „Ako je ovo zaista slučaj, Srbija je prekršila ugovor i mi ćemo ponovo proceniti da li je to zemlja sa kojom ćemo raditi“. Sva oprema ove kompanije je licencirana i može se koristiti isključivo uz upotrebu uz sudski nalog.
U saopštenju, BIA „konstatuje trivijalni senzacionalizam koji ukazuje na svrhu Amnesty International-a koja se ogleda u radu za interese pojedinih agencija i grupa za pritisak“. Naveli su da oni rade u skladu sa zakonom Republike Srbije te da neće komentarisati besmislene navode iz teksta.
Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da sav forenzički alat koriste u skladu sa zakonima Republike Srbije, kao i da se forenzički alat koristi na isti način u svim delovima sveta, a za nalaze Amnesty International-a kažu da su apsolutno netačni. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, rekao je da su navodi Amnesty-a neosnovani, ali i da predstavljaju napad na bezbednosnu praksu u Srbiji. On je naveo da su pomenute tehnološke alate dobili kao „donaciju sa zapada“ i da je koriste po zakonu.
Ranjavanje principa demokratije
Na osnovu navoda u izveštaju Amnesty International-a, može se zaključiti da je demokratija ponovo dobila udarac na ranjiva mesta u Srbiji. Iako je demokratski deficit u sektoru bezbednosti postao pravilo, ugrožavanje ljudskih prava i sloboda ne prestaje da zabrinjava. Narušavanje privatnosti, slobode izražavanja, slobode udruživanja narušava bezbednost ne samo žrtava Bezbednosne informativne agencije nego celokupnog društva koje ovim putem gubi pravo na privatnu sferu i na intimost. Svaki čovek može postati meta onih koji bi trebalo da brinu o bezbednosti zemlje i njenih građana.
Na zajedničkoj konferenciji za medije predstavnici organizacija civilnog društva istakli su da su podneli krivičnu prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal protiv N.N. lica iz BIA i policije zbog zaražavanja telefona i prisluškivanja. Podneli su zahtev povereniku za informacije od javnog značaja i zaštite ličnosti za pokretanje nadzora nad sprovođenjem zakona zbog neovlašćenne obrade podataka, kao i ombudsmanu da zbog ovih navoda samoinicijativno pokrene postupak protiv rada policije i BIA. Zahtev je poslat i komesaru za ljudska prava Saveta Evrope.
Dugotrajni demokratski deficit sektora bezbednosti ne uliva nadu da će epilog ići u korist žrtava, te da će okrivljeni biti sankcionisani. Umesto toga ostaje bojazan da svako od nas sutra može postati meta ilegalnih procedura koje će mu ugroziti pravo na bezbedan život.
Autorka: Sabina Sali