(PERSPEKTIVA) Aleksandar Đokić: Iz Niša je kretalo, iz Niša opet kreće

foto: BOŠ

Niš. Jedan od najvećih gradova na jugu Srbije godinama je bio vesnik promena – protesta slobodnih građana i građanki, stub demokratije i inspiracija mnogima. I ove godine, jedan od prvih u nizu fakulteta koji je bio blokiran je Filozofski fakultet. U nizu blokiranih pridružili su se i ostali, među kojima je i jedan od većih – Građevinsko-arhitektonski fakultet, koji deli zgradu sa Mašinskim fakultetom u gradu na Nišavi, Pravni, Ekonomski, Prirodno-matematički fakultet, Fakultet zaštite na radu, Elektronski, Fakultet umetnosti, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja poznatiji kao DIF, Pedagoški fakultet u Vranju i na kraju Medicinski fakultet. Blokiran je ceo Univerzitet odnosno svih 11 fakulteta.

Za mene reč godine su studenti/kinje. Njihov sjaj koji su pokazali u još jednoj tragediji koja nas je zadesila pokazuje da još uvek ima nade i da vatra, koju su probudili u svima nama, neće prestati, makar ne još. Jedinstvo koje pokazuju, kritičko razmišljanje o daljim odlukama koje proizilaze na plenumima i potezi koji ostavljaju bez reči su neprikosnoveni izvor radosti koji oni unose na svakom protestu na licima Nišlija i Nišlijki.

Njihova borba za bolje sutra ne može ostaviti nikoga ravnodušnim. Solidarnost koju pokazuju zajedno sa kolegama i koleginicama iz Novog Sada, Beograda i Kragujevca izlazeći na ulicu u 11.52 budi emocije kod građana i građanki osećajući možda po prvi put zajedništvo sa nepoznatim ljudima – kako na ulici, tako i na drugim mestima i drugim protestima u Nišu koji su mirni i bez ijednog incidenta.

Amfiteatri, učionice, holovi i hodnici na fakultetima postali su njihove sobe u stanovima. Oni tu žive, rade, spavaju i zajedno sa drugim kolegama i koleginicama bore se za sve nas. Njihova inovativnost, mašta i zdrav razum dolazi do izražaja tokom kreiranja transparenata za proteste. Odgovornost koju imaju i podelu u grupama za odnose s javnošću, redare, čuvare fakulteta, ljude koji kontrolišu ulaz na fakultet i izlaz sa fakulteta i druge organizacione stvari pokazuje da su zadatku pristupili ozbiljno, sa puno elana i volje. To je suština opstanka i jedinstva.

Želja za boljim društvom, demokratskim je presudila da se otpočnu studentski protesti u Srbiji. Oni su uvideli da je celokupno društvo suočeno sa sveopštom nepravdom, kriminalom i korupcijom, a da sve to proizilazi direktno iz državnog vrha što direktno ima posledice na sve građane i građanke u Srbiji.

Neujednačnost, kakvu danas imamo, prema rečima stručnjaka, uobičajena je za društva sa autoritarnom vlašću. U ovim trenucima dešava se da vlast u Srbiji ne vidi zahteve i inicijative koji su upućeni institucijama od strane studenata, ne jednoj osobi, što ukazuje na totalno ignorisanje jedne grupe ljudi u društvu. Kada vlast postane potpuno okupirana ostvarivanjem ličnih interesa političke i ekonomske elite onda se gube svi kriterijumi opšteg dobra i to posle određenog vremena počinje da produkuje ozbiljne posledice. Jedna od tih posledica je upravo pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Međutim, ono što je važno naglasiti jeste da na ulicama Srbije ovog puta vlast ima kritičnu masu, koja razmišlja zdravorazumski, koja svaku informaciju iz medija i drugih političkih ili nepolitičkih aktera pažljivo razmotri, koja se ogradila od opozicije i drugih političkih grupacija i koja je izašla sa konkretnim i jasnim zahtevima i čini se da neće odustati dok se oni ne ispune.

Ne dozvoljavaju da ih niko broji, iako to pojedinci uporno rade, jer oni nisu broj – oni su promena koju ćemo tek videti. Oni nisu strani plaćenici ni kriminalci, oni su budućnost naše zemlje, akademski građani, oni koji će donositi važne odluke. Oni sada drže čas svima – o demokratiji, demokratskom društvu, odgovornosti institucija i javnosti za svaku izgovorenu javnu reč.

Možda u januarskom ispitnom roku neće dobiti najviše ocene, neće položiti ispite koje su planirali na početku akademske godine u oktobru, ali jedno jeste sasvim sigurno – položili su najvažniji ispit – ispit odgovornosti, ljudskosti, solidarnosti, empatije, zajedništva i kolegijalnosti.

Deo teksta je prvobitno napisan za potrebe portala Mingl.

Autor: Aleksandar Đokić, student doktorskih studija na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu