Evroskepticizam kod mladih: Generacija sumnje

foto: Freepik

Prema definiciji, evroskepticizam podrazumeva političko stanovište koje kritikuje Evropsku uniju (EU) i proces evropske integracije. Ova vrsta skepticizma može varirati od protivljenja institucijama Unije i njihovih određenih polisa (poznatije kao meki evroskepticizam), pa sve do direktnog protivljenja članstvu jedne države u EU (poznatije kao tvrdi evroskepticizam). On kao politička ideologija nije nov i njegov nastanak se može vezati za godine nastanka EU, gde je jedan od glavnih faktora evrospekticizma upravo mladi ljudi.

Kao što to sugeriše i izreka „na mladima svet ostaje“, mladi predstavljaju ključnu demografsku grupu koja je budući pokretač političkih i društvenih odluka. Iako razne ankete i analize sugerišu da mladi u Evropi imaju najpriklonjenije stavove Evropskoj uniji, postavljati tu informaciju kao činjenicu, kao i generalizovati javno mnjenje je upravo ono što evrospekticizam dodatno pojačava.

Za ovaj problem možemo upotrebiti jednostavnu analogiju: Zamislite da vas neko pozove na događaj čija vam svrha, pravila i benefiti nisu jasni. Pored toga, niste sigurni šta će se od vas očekivati ili kako će to direktno uticati na vaš svakodnevni život. Ovakva situacija, očekivano, može izazvati nepoverenje, skepticizam, pa čak i odbijanje, je ta osoba ne zna osoba  događaj možda nosi i potencijalne koristi. Na sličan način, evroskepticizam se kod mladih može izražavati jer oni osećaju pritisak da podržavaju sistem o kome ne znaju dovoljno.

Shodno tome, dolazimo do zaključka da je jedan od ključnih uzroka evroskepticizma kod mladih nedostatak jasnih i relevantnih informacija o EU i njenim politikama. Mladi često nemaju priliku da se neposredno upoznaju sa načinom na koji EU funkcioniše, što dovodi do pogrešnih zaključaka i kreira jaz unutar tog dijaloga. Dodatno, dominantni medijski narativ koji ili priklonjeno hvali EU ili senzacionalizuje probleme unutar EU, nikako ne olakšava ljudima da dobiju pravu sliku i dovode do toga da svoja znanja i mišljenja o EU baziraju na informacijama koje su izvučene iz konteksta u političke svrhe. Ovo potvrđuju i rezultati Eurobarometra pred ovogodišnje evropske izbore, gde se vidi da većina mladih u EU osim izbora, ne znaju na koje sve načine mogu da učestvuju u aktivnostima koje organizuje EU, niti koje sve pogodnosti im ovaj sistem nudi.

Ovde u obzir mora da se uzme i socioekonomski faktor unutar pojedinih evropskih država, iz praktičnog razloga što mladi iz siromašnijih sredina ili ruralnih područja često imaju manje mogućnosti da iskoriste benefite članstva u EU, poput programa razmene ili pristupa evropskom tržištu rada. Ovo ih dodatno čini skeptičnijim ili nezainteresovanim prema EU, jer ne vide direktnu korist za sebe. Nasuprot tome, mladi iz urbanih sredina, koji imaju veće šanse da studiraju, rade ili putuju unutar EU, češće izražavaju pozitivan stav i predstavljaju drugu stranu medalje ovog problema. Ova polarizacija posebno otežava formiranje jedinstvenog pogleda mladih na evropsku integraciju.

Dodatni uticaj politike na evroskepticizam

Politički uticaji značajno oblikuju percepciju mladih o EU. Populističke i antievropske stranke često koriste mlade kao ciljnu grupu za širenje skepticizma, oslanjajući se na njihovo nezadovoljstvo trenutnim političkim stanjem. U društvima gde dominira nepoverenje prema političkim institucijama, mladi su skloni poistovećivanju EU sa lokalnim političkim problemima, poput korupcije ili neefikasne birokratije. Takav narativ dodatno pojačava osećaj udaljenosti EU od stvarnih problema sa kojima se suočavaju mladi, što ih često odvodi ka tvrdim evroskeptičkim stavovima. Jedan od najčešćih razloga protivljenja EU i evropskoj integraciji je pitanje nacionalnog identiteta. EU je sistem koji je homogen i apstraktan, te on skeptičnim mladima ne daje dovoljan osećaj identiteta koji oni traže, već im EU predstavlja nedefinisanu lepezu liberalizma u kojoj je sve moguće i dozvoljeno. 

Studija slučaja: Srbija

Srbija od 2012. godine ima status kandidata za članstvo u EU,  što je otvorilo vrata finansijskoj podršci kroz IPA fondove (Instrument za pretpristupnu pomoć), iz kojih je do 2020. godine Srbija primila 2,9 milijardi evra. Ipak, ni ovaj značajan priliv sredstava nije uspeo da populaciji približi Evropsku uniju. Razlog za to leži u duboku ukorenjenom nepoverenju prema političkim institucijama, kao i u nedovoljno transparentnoj upotrebi ovih sredstava u periodu pre dobijanja statusa kandidata za članstvo. Time što je čitavo finansiranje iz tih fondova bilo netransparentno generalnoj populaciji, ali i to što je taj novac završio daleko od predviđene destinacije, stvara percepciju da EU podržava neefikasan i korumpiran sistem. 

Sve ovo je uticalo da pored lošeg informisanja, mladi bivaju izloženi negativnim narativima od strane starijih generacija. Ovi narativi često uključuju nemarno mešanje stručnih termina, ali i poistovećivanje EU sa međunarodnom zajednicom i drugim međunarodnim organizacijama. Te starije generacije zbog svog negativnog iskustva iz prošlosti i brzog menjanja međunarodnih odnosa, ostaju uskraćeni za pravu sliku i informacije, koje se zadržavaju na nivou ličnog predubeđenja.

Sve ovo predstavlja jednu veliku paradigmu, gde evroskepticizam među mladima nije samo posledica političkih izazova, već i neuspeha u edukaciji i komunikaciji o načelima EU i onoga šta ona ima da ponudi. S tim u vezi, uspostavljanje otvorenog dijaloga i kontinuirane edukacije je od suštinskog značaja, jer mladima daje prostor da svoje mišljenje formiraju na činjenicama, a ne na predrasudama, kao što i portal Progovori o pregovorima ima za cilj.

Autor: Damir Hasanović