Zajedničko regionalno tržište na Zapadnom Balkanu: Koliko je do sada postignuto?

foto: Unsplash

Zajedničko regionalno tržište (ZRT) naziv je regionalne inicijative pokrenute u okviru Berlinskog procesa, na Samitu u Sofiji 10. novembra 2020. godine. Nadovezujući se na obaveze i postignuća Regionalnog ekonomskog područja – inicijative srodnog karaktera takođe uspostavljene pod okriljem Berlinskog procesa – lideri Zapadnog Balkana usvojili su Deklaraciju o ZRT zajedno sa ambicioznim Akcionim planom (AP) sa rokom sprovođenja do kraja 2024. godine. U prvim danima 2025. godine, valja se zapitati koliko se daleko odmaklo u formiranju ZRT i koja su najznačajnija dostignuća ovog oblika regionalne ekonomske integracije.

Zeleni koridori za brži protok robe na Zapadnom Balkanu

Mada je inicijativa „Zelenih koridora“ pokrenuta i pre usvajanja AP za ZRT, a po izbijanju kovid pandemije se pokazala ključnom za stabilizovanje snabdevanja i nesmetani protok robe u regionu, mere usmere u pravcu proširenja i unapređenja njihovog funkcionisanja predstavljaju prvu prioritetnu oblast AP za ZRT. Ovaj specijalni režim prelaska granica ima za cilj da ubrza i pojednostavi transport robe, sa naglaskom na kvarljive proizvode: voće, povrće, žive životinje i dr. Kako bi se smanjila višesatna čekanja na graničnim prelazima, za koja se 2020. godine procenjivalo da države regiona koštaju oko 300 miliona evra na godišnjem nivou, AP za ZRT predviđao je proširenje zelenih prioritetnih traka na svim graničnim prelazima unutar Zapadnog Balkana, kao i njihovo uspostavljanje na granicama između država regiona i članica EU. Ovo u praksi treba da dovede do toga da, ne samo carinske službe rade 24 časa sedam dana nedeljno, već i da procedure na granicama budu pojednostavljene. 

Već je Izveštaj o implementaciji ZRT za 2022. godinu pokazao da je proširenje Zelenih traka na sve granične prelaze unutar regiona – kako za transport robe drumskim, tako i železničkim koridorima – smanjilo čekanja na 93 minuta u proseku. Dodatno, države članice EU uključile su se u ovu inicijativu potpisivanjem memoranduma o razumevanju kojima je predviđeno otvaranje Zelenih traka na granicama Grčke i Severne Makedonije, Hrvatske i Crne Gore, odnosno Bosne i Hercegovine, te pomorskim granicama Italije sa Crnom Gorom i Albanijom (tzv. Plave trake). Imajući u vidu da je ovime prosečno vreme carinjenja smanjeno za oko 30%, što je zasigurno doprinelo ostvarenom udvostručenju intraregionalne robne razmene u poslednjih 5 godina, može se sa puno sigurnosti reći da su Zeleni koridori jedna od najuspešnijih regionalnih inicijativa.

Ukidanje rominga na Zapadnom Balkanu i smanjenje cena rominga sa EU

Kao takođe jedan od najznačajnijih postignuća ZRT, dogovoren još za vreme njegove prethodnice – Regionalnog ekonomskog područja, jeste ukidanje rominga u regionu. Od 1. jula 2021. godine, građani mogu da koriste usluge mobilne telefonije i internet po cenama koje važe u domaćem saobraćaju. U praksi, primera radi, korisnik srpske SIM kartice koji se nalazi u bilo kojoj drugoj državi regiona može komunicirati sa prijateljima i porodicom u Srbiji koristeći minute iz svog paketa kao da se i on sam nalazi u Srbiji. Ukoliko se pak komunikacija odvija između korisnika dve SIM kartice različitih pozivnih brojeva, poziv će biti naplaćen samo onom koji ga upućuje i to prema domaćoj tarifi, bez dodatnih troškova. To isto važi i za internet saobraćaj, kod koga se sadržaj iz paketa namenjen Zapadnom Balkanu može koristiti besplatno, dok bi eventualna dodatna potrošnja podataka bila tarifirana po cenama u nacionalnom saobraćaju. Kao rezultat, stvaranje regionalne zone bez rominga dovelo je do toga da u prve tri godine broj minuta odlazećih poziva poraste za blizu 250%, dok je upotreba internet podataka uvećana za čak 459%.

S druge strane, cilj smanjenja cena rominga između Zapadnog Balkana i EU tek je delimično ostvaren. Naime, od 1. oktobra 2023. godine strane su obavezale da sprovedu odredbe Deklaracije o romingu prema kojoj cena 1 GB roming interneta u okviru paketa ili dodataka ne sme da prelazi 18 evra. Dodatno je dogovoreno i progresivno smanjivanja ovih cena na maksimalnih 14 evra od 2026. godine, odnosno 9 evra od 2028. godine. Mada su u praksi ove cene već sada neretko i niže, a ima primera mobilnih operatera koji su pored cena roming paketa i dodataka značajno snizili i redovne cene, one su i dalje prilično visoke, dok troškovi poziva u romingu još uvek predstavljaju ozbiljan problem. Sve u svemu, iako postignuća u ovom domenu digitalne povezanosti ni do sada nisu zanemarljiva, u narednim godinama bi trebalo očekivati da se smanjenje cena odnosi i na druge roming usluge, ali i da dođe do povećanje broja operatera koji u tome učestvuju, kako bi ova inicijativa mogla ostvariti svoj puni efekat.

Ka većoj mobilnosti ljudi u regionu

Kako bi olakšali kretanje ljudi i radne snage u regionu, lideri Zapadnog Balkana su na samitima Berlinskog procesa u novembru 2022, odnosno oktobru 2023. godine, potpisali ukupno četiri sporazuma. Pored Sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu, to su još tri sporazuma koja uređuju uzajamno priznavanje diploma i profesionalnih kvalifikacija. Ipak, pomenuti sporazumi o priznanju profesionalnih kvalifikacija ograničeni su na svega sedam profesija, pretežno medicinske struke. Naime, dok je sporazumom iz 2022. godine uređeno priznavanje kvalifikacija lekara, stomatologa i arhitekata, ovo je sporazumom iz 2023. prošireno i na medicinske sestre, veterinare, farmaceute i babice.

I mada je proces ratifikacije tekao nešto sporije nego što se to očekivalo, do kraja 2024. godine tri od četiri sporazuma uspešno su ratifikovani od strane svih šest ekonomija regiona. Jedino otvoreno pitanje i dalje predstavlja ulazak nosilaca kosovskih putnih isprava u Bosnu i Hercegovinu. Naime, usled protivljevenja Republike Srpske, BiH još uvek nije pristala na ratifikaciju Sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama, te je za državljane tzv. Kosova još uvek na snazi vizni režim. S druge strane, vlasti u Prištini su donele jednostranu odluku o ukidanju viza za državljane BiH, te oni od 1. januara 2025. godine mogu ući na teritoriju Kosova samo sa ličnom kartom. Predstavnici Prištine su ovu odluku opisali kao čin dobrosusedskih odnosa, te pozvali i BiH da učini isto, na dobrobit građana obe strane.

U zaključku: preko Zajedničkog regionalnog tržišta do jedinstvenog tržišta EU

Ambiciozno najavljena inicijativa za uspostavljanje ZRT u četiri godine svoje implementacije donela je određene konkretne, mada ekonomski ograničene rezultate. Koliko god bilo integrisano, tržište Zapadnog Balkana sa tek nešto više od 16 miliona stanovnika i bezmalo 185 milijardi nominalnog bruto domaćeg proizvoda, privredama regiona ne može pružiti dovoljno. Uprkos određenom rastu trgovinske razmene i stranih direktnih investicija, Zapadni Balkan je tek na oko 35% proseka EU. Zato je za države regiona od suštinske važnosti da, paralelno sa produbljivanje svojih regionalnih ekonomskih integracija, iskoristi i svaku šansu za dalju integraciju EU kako bi svoja tržišta učinili atraktivnijim, a svoje privrede konkurentnijim.

S tim u vezi, raduje da su od nedavno Crna Gora i Albanija postale deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), što bi trebalo da omogući značajno niže troškove međunarodnih transakcija, te ubrza i olakša njihovo odvijanje. Dok bi se pristupanje Srbije SEPA moglo očekivati u narednom periodu, važno je napomenuti da je ona u toku 2024. godine inicirala i zaključivanje Sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda (ACAA) sa EU, a njen zahtev se trenutno razmatra. Njegovo skoro usvajanje olakšalo bi pristup proizvodima srpske industrije na tržište EU, te dovelo do daljeg napretka u njenom pregovaračkom procesu, naročito u domenu slobodnog kretanje robe (Poglavlje 1). Sve u svemu, iako su države Zapadnog Balkana u oktobru 2024. godine dogovorile novi Akcioni plan za ZRT za period do 2028. godine, momentum entuzijazma u politici proširenja države regiona koriste kako bi se uključile u različite aspekte tržišta Unije i paralelno radile na sveokupnom pristupnom procesu, nadajući se skorom zatvaranju pregovora i punopravnom članstvu u EU.

Autor: Sava Mitrović, istraživač-pripravnik Fakulteta političkih nauka & spoljni saradnik Centra za evropske politike