Istok Zapadu i Zapad Istoku: Da li je srpsko-ruska saradnja vrednija od ulaska u Evropsku uniju?

foto: K.yakovleva

Poslednjih nekoliko nedelja svedoci smo toga koliko zvanični stavovi Republike Srbije mogu da utiču na živote njenih građana. Sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), o kojima se i dalje ne zna na kakv će sve način uticati na energetski sektor države, kao i najnoviji let Air Srbije do Šangaja, koji leti preko Rusije uprkos preporukama aviacione agencije Evropske unije (EASA) da ta ruta nije bezbedna, samo su poslednji od mnogobrojnih primera kojima rusko-srpska saradnja Srbiju potencijalno udaljava od daljeg procesa evro-integracije. Postavlja se pitanje – koliko Srbiju ova saradnja košta i da li se ona zaista isplati?

Koiko je rusko-srpsko prijateljstvo jako?

Ukoliko se kratko osvrnemo na istoriju, setićemo se da je Srbija jedina zemlja u Evropi, pored Belorusije, koja nije uvela sankcije Rusiji 2022. godine, nakon aneksije Krima. Tada je pretnja sankcijama po NIS bila na vrhuncu. Međutim,  ruski Gazprom Njeft, u tom trenutku većinski vlasnik NIS-a, prodao je Gazpromu (inače u vlasništvu Gazprom Njefta) 6,15 odsto svog udela kako bi izbegao sankcije Evropske unije. Ipak, te sankcije sačekale su Srbiju u januaru 2025. godine.

Kada je NIS prodat Rusima, 2008. godine, za 400 miliona evra, u planu je bila i izgradnja Južnog toka, koja je u međuvremenu prekinuta. Kako bi Srbija izbegla sankcije koje su Sjedinjene Američke Države uvele NIS-u, morala bi da otkupi kompaniju od Rusa.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, Gazprom Njeft poseduje 50 odsto akcija NIS-a ili 81.530.200, dok Gazprom ima 6,15 odsto ili 10.035.687 akcija. Kada bi se ovaj broj akcija kupovao po trenutnoj berzanskoj ceni Srbija bi za udeo od 56 odsto platila gotovo 600 miliona evra, piše Forbs.

Pored toga što bi otkup NIS-a bio znatno skuplji, pitanje je da li će do 25. februara, kada Srbija mora da ispuni uslove koje SAD zahteva kako bi prekinula sankcije, uopšte bilo prihvatljivo Rusima.

Saradnja sa SAD-om svakako nije presudna, ali je veoma značajna na putu daljih pregovora sa Evropskom unijom. O tome govori i činjenica da su 22 od 27 članica EU, takođe članice NATO-a, a od nedavno je Srbija sa svih strana okružena članicama NATO-a, izuzev Bosne i Hercegovine koja je, ipak, podnela zahtev za članstvo. Čak se i u tome Srbija izdvaja kao posebna, jedina, držeći se svog vojno neutralnog stava. Taj stav bio je tema rasprave kada je srpsko oružje dospelo do ukrajinskih vojnika, kada se Srbija branila time da oružije nije direktno prodato Ukrajini, već zemlji posredniku.

Samo srpski avioni lete dovoljno visoko

Agencija Evropske unije za bezbednost vazduhoplovstva (The European Union Aviation Safety Agency, EASA) 9. januara 2025. godine dala je preporuku i upozorenje da avio prevoznici ne lete preko ruske teritorije, zbog „slučajnog“ obaranja azerbejdžanskog aviona 25. decembra 2024. godine.

Avion je oboren od strane ruskog defanzivnog sistema koji koriste kako bi obarali ukrajinske dronove. EASA je uspostavljena nakon što je Rusija 2014. godine oborila malezijski putnički avion, tokom prve aneksije Krima. Tada je poginulo 298 ljudi, a prilikom pada azerbejdžanskog aviona, 38 ljudi.

Ipak, samo jedan dan kasnije, 10. januara, Srbija uvodi direktan let Beograd-Šangaj, koji leti preko ruske teritorije. U svetlu ovih dešavanja, mediji u Srbiji izveštavali su o novoj ruti kao velikoj prilici za zemlju.

„Povezati direktnim letovima Srbiju, Beograd i Šangaj, grad koji sa širom okolinom broji 34 miliona stanovnika, velika je šansa za dodatni rast broja kineskih turista u Srbiji, koji svakako beleži rast iz godinu iz godinu, ali i za ceo region, s obzirom na to da je poznato da kineski turisti ne dolaze da vide samo jednu zemlju, uglavnom dolaze da obiđu tri do četiri zemlje, tako da će ova linija imati značaj i za širi region Balkana“, rekao je direktor za komercijalu i strategiju Air Srbije Boško Rupić za Tanjug.

Međutim, kandidat za članstvo u EU, Srbija, nije izvestila o preporukama i upozorenjima EASA-e.

Vole li nas Rusi dovoljno?

Percepcija građana Srbije je da je Rusija njen najveći prijatelj. Postoje razne dimenzije kroz koje to može da se sagleda i o kojima se može debatovati, ali evo kako šta ekonomske činjenice govore.

Analiza koju je 2021. godine Evropski pokret u Srbiji sproveo ukazuje da je u periodu od 2014. godine, kada je otvorila pristupne pregovore do 2020. godine, Srbija svake godine na ime strukturnih i kohezionih fondova dobijala 1,1 milijardi evra neto, odnosno 7,7 milijardi evra ukupno. Ovom podatku treba dodati i informaciju da su u proteklih 10 godina kumulativne strane direktne investicije EU u Srbiju iznosile 15,4 milijarde evra. Ruske investicije, primera radi, zaustavile su se na nekih 1,5 milijardi evra, piše Aljazeera.

Ukoliko posmatramo podatke Republičkog zavoda za statistiku, Nemačka je već dugi niz godina najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. Pored toga, trgovina robom sa EU u 2023. godini činila je 60 odsto ukupne trgovine robom Srbije. Za 2024. godinu, Rusija se ne nalazi u prvih pet spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Ipak, medijski narativ je takav da se Rusija čini kao jedan od najvećih partnera Srbije, iako za to, na osnovu ekonomskih podataka, ne postoji osnov.

Politička pitanja, poput neuvođenja sankcija Rusiji, jedan su od razlog zašto neke zemlje, prvenstveno baltičke, blokiraju dalji tok pregovora za pristup Evropskoj uniji, od čega je najnoviji – neotvaranje Klastera 3. Geopolitičko usaglašavanje srpske politike sa EU, koje je i u ovom slučaju neuspešno, ponovo koči Srbiju na putu prema članstvu, iako mnoga istraživanja javnog mnjenja govore da većina građana Srbije želi da vidi svoju zemlju kao članicu EU.

Autorka: Dunja Milanović