Zarđali zupčanici rumunske izborne mašine - slučaj predsedničkih izbora

foto: UN Genevea / Flickr

Fantastična karakteristika kod izbora jeste ta što oni predstavljaju društveni proces koji je utančeno utvrđen; zna se kad počinju, ko ih sprovodi i kada su gotovi. Rumuni ovog decembra, međutim, kao da se trude da budu izuzetak pravilu. Za početak smo analizirali parlamentarne izbore obojene kampanjom za predsedničke izbore, ostavivši prvi krug predsedničkih izbora koji je sve ostavio sa prstom na čelu za posebnu analizu. Par dana nakon istih, sve to pada u vodu odlukom Ustavnog suda Rumunije da se izborna trka zaustavlja.

Uvek je problematično kada se crveno slovo demokratije prekine. To znači da je neki od zupčanika u mašini zakazao. U takvim trenucima, neophodno je videti da li su mašinovođe uradile dobar posao prilikom redovnog servisiranja te mašine. Vrlo nezahvalan posao, jer mašinu čini mnogo sitnih sklopova: uredni birački spiskovi, poštena medijska kampanja, jasno definisani okvir izbornih jedinica i nesputana biračka volja. Sve ovo napominjem kao blagu uvertiru u to da se pred nama nalazi vrlo komplikovana uloga “izbornog automehaničara” koji sada mora da raspakuje celu mašinu i pronađe izvor problema.

Ko je zakazao?

Zupčanik koji je zaglavio u rumunskoj izbornoj mašini jeste kombinacija poštene medijske kampanje i nesputane volje birača da izaberu pravog kandidata za mesto predsednika te zemlje. Naime, kandidat koji je izašao kao prvoplasirani u prvom krugu izbora, Kalin Đorđesku (Calin Georgescu), od suštinskog anonimusa političkog života Rumunije postaje najveći izazov pro-EU snagama zemlje. Putem kampanje koja je uglavnom fokusirana na društvene mreže (čitaj TikTok), Đorđesku je ubedio dobar deo domaćih i mnogo veći deo glasača iz dijaspore da je on pravi kandidat.

Sasvim je prikladno postaviti pitanje: šta je tu greška u stroju? Đorđesku je naizgled pronašao pukotine u vladajućoj strukturi i ponudio svoje viđenje rešenja problema za život miliona Rumuna. Izgleda da je problem u tome što nije baš da je Đorđesku samo pronašao, već će pre biti da je neko drugi to učinio za njega.

Izbori za predsednika Rumunije imali su dosta toga za svojim vratom. Predizborna kampanja je svoj fokus stavljala mahom na nivo korupcije u zemlji i odnos države prema ratu u Ukrajini, dok su sa druge strane socijalna pitanja uglavnom razmatrala položaj LGBTQ+ osoba i ulogu hrišćanstva u svakodnevici Rumuna. Ovako žestok meni izbornih tema otvorio je prostor za mnogobrojne kandidate sa šarolikim političkim platformama. Nakon 24. novembra, pobednik prvog kruga jeste već napomenuti Đorđesku, dok mu je za petama Elena Laskoni (Elena Lasconi), kandidatkinja ispred reformističke partije Unija Spasimo Rumuniju (USR).  

Žar koji je pratio najavljeni drugi krug predsedničkih izbora prekinut je odlukom Ustavnog suda Rumunije 6. decembra 2024. godine usled dokumenata koji su dokazivali umešanost Rusije u izborni proces, prevashodno u tok predizborne kampanje. Pored širenja dezinformacija i propagande, problem koji se desio jeste u tome što TikTok nije prihvatio rumunski zahtev da povuče sadržaj koji je obeležen kao problematičan. Kulminaciju svega toga predstavlja istraga od strane Evropske komisije, koja je naredila da kompanija zamrzne svoje podatke vezane za predizbornu kampanju kako bi došli do adekvatnog zaključka o situaciji.

Da li je rumunska demokratija “pucala sama sebi u nogu”?

Teško je dati jednostavan odgovor na ovakvu situaciju i svakako da će on malo i zavisiti od strane koju zastupate. Zaista, na prvi pogled, ovde nema dileme; čak i ako Rusi jesu ti koji su poslali gomile botova da boost-uju medijsku kampanju Đorđeskua, nisu botovi ti koji su glasali već rumunski građani. Preciznije bi bilo reći vidno revoltirani i razočarani rumunski građani.

Sa drugog stanovišta, problem nastaje u tome ko je slao botove. Da je situacija drugačija, te da je sam Đorđesku naručio gomilu lažne podrške, morao bih nevoljno da kažem da je on dovitljivo prevario sistem, našavši rupu u njemu (botovi nisu glasači). Kandidatkinja Elena Laskoni bi delila ovako mišljenje, imajući u vidu da ona smatra da je trenutna odluka “zgnječila esenciju same demokratije”, no ovakva izjava se pre ogleda u njenom razočarenju u tome što neće moći da završi predsedničku trku. Ipak, kako je sve izvesnije da ovde po sredi uplitanje druge države u odluke jedne suverene i demokratske republike, teško je braniti stanovište da je prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji otkazan nelegitimno. Ipak, put do pakla (erozije demokratije) popločan je dobrim namerama.

Faktor koji dodatno potvrđuje tezu o lošim koracima Ustavnog suda jeste i novo istraživanje koje otkriva umešanost Nacionalno-liberalne partije u Đorđeskuovu TikTok kampanju. Putem trećeg lica, odnosno firme za marketing, PNL je lansirao kampanju sa svojevrsnim heštegom koji se kasnije ispostavio kao pogodan za kampanju prvoplasiranog kandidata otkazanih predsedničkih izbora.

Ono što ostaje zanimljivo jeste to da Ustavni sud nije smatrao za svrsishodno da se parlamentarni izbori anuliraju, premda smo u prethodnom tekstu govorili o nivou isprepletanosti između predsedničkih i parlamentarnih izbora. Zaključak je već nagovešten u nazivu ovog pasusa, preuzetog iz istoimenog teksta. U njemu se tvrdi da je odluka otkazivanja drugog kruga učinjena kako bi se sprečila dalje propadanje vladavine prava u Rumuniji, što bi bilo sasvim u redu, ali da je način i momenat u kom je odluka doneta u skladu sa naslovom pasusa. Ovo je delom tačno; ukoliko je namera vlasti bila da umanji vrednost Đorđeskua, čini se da je efekat upravo suprotan. Prosečan rumunski birač može dobiti nagoveštaj da je aranžman partija koji je trenutno na vlasti pokušao pre da smakne protivnika, nego da odbrani demokratiju i vladavinu prava u zemlji.

Na kraju analize, ostavljam jedan pesimističan polu-zaključak, koji će tek biti upotpunjen kada se predsednički izbori održe. Tada ćemo videti koliko je ova stategija bila uspešna  i možemo očekivati ukrupnjavanje sa pro-EU strane ukoliko istraživanja javnog mnjenja pokažu veći porast podrške Đorđeskuu. Stoga strahujem da ovakav način donošenja odluke daje samo jedan moguć odgovor - rumunski status quo je poljuljan i ovim putem seče granu na kojoj sedi. Nažalost, pre svega na štetu svih Rumuna, grana koja će prva stradati jeste demokratija.

Autor: David Tadić, student Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Beogradu