foto: Mrmw

Pre tačno pet godina, 31. januara 2020, Velika Britanija je zvanično napustila Evropsku uniju, stavljajući tačku na gotovo pola veka članstva u ovoj međunarodnoj organizaciji. Brexit, koji je započet referendumom 2016. godine, bio je jedan od najkontroverznijih političkih poteza u modernoj britanskoj istoriji, podelivši naciju i izazvavši velike promene kako u zemlji, tako i u Evropskoj uniji. Opcija odlaska je dobila je 51.9% glasova prema 48,1% za ostanak. Izlaznost referenduma bila je 71,8 odsto, sa više od 30 miliona ljudi koji su glasali. Dok su zagovornici Brexita obećavali veću kontrolu nad zakonima, trgovinom i granicama, kritičari su upozoravali na ekonomske posledice i smanjenje uticaja Ujedinjenog Kraljevstva na globalnoj sceni. Pet godina kasnije, vreme je da se sagledaju rezultati: da li je Brexit ispunio očekivanja Velike Britanije, kakve su njegove ekonomske i političke posledice, i kako su se promenili odnosi između Britanije i EU?

Ekonomski analitičari uglavnom procenjuju da je izlazak iz jedinstvenog tržišta i carinske unije EU 2021. godine imao negativan uticaj na trgovinu robom Ujedinjenog Kraljevstva. Ovo je slučaj uprkos činjenici da je Velika Britanija pregovarala o sporazumu o slobodnoj trgovini sa EU i izbegla uvođenje tarifa, odnosno poreza na uvoz i izvoz robe. Međutim, negativan uticaj najviše dolazi od takozvanih „necarinskih barijera“, često komplikovanih administrativnih procedura koje preduzeća moraju da ispune prilikom trgovine sa EU. Postoji neslaganje oko toga koliko je tačno da je Brexit negativno uticao na trgovinu. Neka istraživanja sugerišu da su britanski izvozi robe sada 30% niži nego što bi bili da UK nije napustila jedinstveno tržište i carinsku uniju, dok druga procenjuju pad od samo 6%. Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da su manja preduzeća u Velikoj Britaniji bila više pogođena od većih. Ona teže podnose novu post-Brexit birokratiju na granicama, što potvrđuju istraživanja među malim firmama. S druge strane, britanski izvoz usluga, poput oglašavanja i konsultantskih usluga neočekivano je zabeležio dobre rezultate od 2021. godine.

Ribarenje je jedan od najzastupljenijih sektora u VB, a nakon Brexita ribolovcima je obećana veća kontrola nad morima, međutim, realnost je i danas drugačija. Zbog gore navedenih administrativnih procedura, izvoz u ostale zemlje je trajao po nekoliko dana, čekanja na granici su duža, te se sveža riba u velikoj meri kvarila izazivajući velike gubitke za mala preduzeća. I na ovom primeru je dokazano da izlazak iz EU „nije značilo ekonomsku slobodu, već ekonomsku izolaciju.“

Nakon Brexita, Velika Britanija je mogla samostalno da pregovara o trgovinskim sporazumima s drugim zemljama. Potpisani su novi sporazumi sa Australijom i Novim Zelandom, dok su u toku pregovori sa SAD i Indijom. Međutim, čak i prema procenama britanske vlade, ekonomski efekti ovih novih sporazuma su skromni u poređenju sa negativnim uticajem koji Bregzita ima na trgovinu sa EU. Ipak, neki ekonomisti smatraju da bi dugoročno Velika Britanija mogla imati koristi od nezavisnosti u regulisanju sektora poput veštačke inteligencije, jer više nije vezana za EU zakone i propise.

Kada je reč o slobodi kretanja, aspektu koji je najznačajniji za građane Evrope, situacija takođe nije jednostavna. Ona je ukinuta Brexitom, što je uticalo na turiste i ljude koji poslovno putuju. Vlasnici britanskih pasoša više ne mogu koristiti EU/EEA/CH prolaze na graničnim prelazima u EU. Putovanje u EU bez vize je i dalje moguće – do 90 dana, pod uslovom da pasoš važi najmanje tri meseca nakon povratka. Građani EU mogu boraviti u UK do šest meseci bez vize. Međutim, veće promene tek dolaze. EU planira da 2025. godine uvede novi elektronski sistem za ulazak i izlazak (EES), koji će automatski registrovati ime putnika, vrstu pasoša, biometrijske podatke (otisci prstiju i snimljene slike lica), kao i datum i mesto ulaska i izlaska. Šest meseci nakon uvođenja EES-a, EU će pokrenuti i sistem ETIAS – elektronsku dozvolu za putovanje, koja će britanske građane koštati 7 evra i važiti do tri godine. Nakon ukidanja slobodnog kretanja, hiljade ljudi koji su do sada popunjavali radna mesta određenih sektora (poput ugostiteljstva i zdravstva) morali su da se vrate u svoje zemlje, ostavlajući ta mesta praznima. Mnogi vlasnici ugostiteljskih objekata dve godine nakon izlaska VB iz EU nisu mogli da pronađu dovoljno osoblja, te su skraćivali radno vreme. Pored ugostiteljstva, poljoprivredni sektor je masovno zavisio od radnika iz istočne Evrope koji su radili sezonske poslove na plantažama.  Nakon Bregzita bilo je nemoguće naći novu radnu snagu te je 2023. godine zabeležen gubitak od oko 90 miliona funti jer je voće i povrće ostvljeno da trune. 

Jedan od glavnih argumenata zagovornika Brexita bio je pravni suverenitet, odnosno sposobnost Velike Britanije da donosi sopstvene zakone, bez obaveze da sledi EU regulative. Da bi izbegla “pravni haos”, Velika Britanija je nakon Brexita zadržala hiljade EU zakona, poznatih kao „zadržani EU zakoni“. Bivša konzervativna vlada planirala je da do kraja 2023. ukine sve ove zakone, ali je na kraju odlučeno da se ukine samo 600, uz dodatnih 500 iz oblasti finansijskih usluga.

Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije (Brexit) imao je različite posledice na EU, ali uopšteno, nije izazvao ozbiljne ekonomske ili političke potrese koje su neki predviđali. Britanija je bila jedna od najvećih ekonomija u EU, a trgovina između EU i Britanije je postala složenija zbog novih carinskih procedura i ograničenja u trgovini uslugama. Ipak, EU je uspela da preusmeri trgovinske tokove ka drugim tržištima. London je izgubio deo svog statusa kao finansijski centar EU, ali su evropske finansijske institucije preusmerile deo poslovanja u Frankfurt, Pariz i Amsterdam. Bregzit je u početku podstakao zabrinutost da bi mogao inspirisati druge zemlje da napuste EU, ali se dogodio suprotan efekat – većina članica je postala više posvećena očuvanju Unije.

Odnosi EU i Britanije ostali su napeti, posebno oko pitanja Severne Irske, trgovinskih sporazuma i regulativa. Novi režimi za vizna ograničenja i radne dozvole dodatno su otežali kretanje građana, i gotovo u svim sferama se osećao gubitak. Velika Britanija je želela slobodu i potpuni suverenitet, misleći da će sporazumi sa drugim zemljama nadoknaditi izgubljeno. Nakon 5 godina možemo reći da ovi sporazumi nisu urodili plodom, odnosno, ne mogu se meriti sa prednostima zajedničkog tržišta čiji je VB bila deo.

Autorka: Vanja Paraušić