Brisel u floskulama, Srbija u protestima: Kada će Unija konkretno reagovati?

foto: eppo.europa.eu

Srbija viče, Brisel ćuti: Ko zapravo sluša?!

Brisel govori birokratski, građani Srbije konkretno: Ko koga ne razume?!

Pravosuđe i osnovna prava!

Pravda, sloboda i bezbednost!

Poglavlja 23 i 24 – nekada fundamentalas, danas podsetnik na ono što je EU zahtevala, ali izgleda i sama zaboravila.

Sledi nekoliko redova o tome šta EU može da uradi – ako zaista želi da dokaže da njeni temelji nisu samo prazne fraze.

Kad je Unija umela i htela: Može li opet?

Protesti u Srbiji postaju test za kredibilitet EU – hoće li stati iza vrednosti koje proklamuje ili će ih ponovo žrtvovati zarad stabilokratije? Iz Srbije, ali i Evrope i stižu pozivi da sada i institucije EU, uz one u Srbiji, konačno počnu da rade svoj posao.

Ne tako davne 2015. godine, u jeku duboke političke krize u Severnoj Makedoniji, angažovan je tim nezavisnih stručnjaka na čelu sa Rajnhardom Pribeom, penzionisanim direktorom Evropske komisije, da istraži stanje vladavine prava u toj zemlji. U trenutku kada su institucije bile gotovo zarobljene, politička polarizacija rasla, a protesti eskalirali dok je opozicija bojkotovala parlament, Severna Makedonija se nalazila na ivici potpune krize. Evropska komisija, tada spremna da deluje, pored redovnih godišnjih izveštaja, zatražila je dodatnu, nepristrasnu procenu. Ovaj dokument, poznat kao „Pribe izveštaj“, dijagnostikovao je ključne probleme – od zarobljenog pravosuđa do gušenja slobode medija – i dao konkretne preporuke za reforme. Njegov uticaj bio je nemerljiv. Nedugo nakon objavljivanja, uz posredovanje Evropskog parlamenta, sklopljen je Pržinski sporazum, koji je otvorio put prelaznoj vladi i omogućio održavanje fer izbora godinu i po dana kasnije.

I Bosna i Hercegovina je 2019. dobila svoj „Pribe izveštaj“. Izveštaj je dao sistemsku dijagnozu problema, ukazujući na duboku politizaciju pravosuđa, nedostatak efikasnih antikorupcijskih mehanizama i ozbiljne prepreke za funkcionisanje institucija na svim nivoima vlasti.

I dok su Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina uz podršku EU dobile putokaz za obnovu demokratskih procesa, Srbija već godinama ostaje bez sličnog mehanizma i konkretne evropske reakcije. Još od 2018. godine, iz civilnog sektora i akademskih krugova stižu zahtevi da Evropska unija proaktivno primeni isti model u celom regionu. „Umesto da čeka eskalaciju novih kriza, EU treba ovaj novi instrument izveštavanja da koristi proaktivno kako bi doprinela obuhvatnijem, jasnijem i javnom sagledavanju gorućih problema demokratskih institucija i vladavine prava u zemljama Zapadnog Balkana, kao i efektivnijem pritisku na države regiona da ih reše pre nego što eksplodiraju u krizu ili zatvore krug zarobljavanja države“ upozorava se u apelima koji godinama ostaju bez odgovora.

U svojoj februarskoj Rezoluciji o izborima u Srbiji (2024), i Evropski parlament je pozvao Evropsku komisiju da pokrene inicijativu za slanje ekspertske misije koja bi procenila stanje nakon izbora, identifikovala ključne probleme u vladavini prava i pomogla u uspostavljanju društvenog dijaloga neophodnog za obnovu poverenja javnosti u institucije, oslanjajući se na model prethodno pomenutog izveštaja.

Borba protiv korupcije u Srbiji uz evropski nadzor

Da je Srbiji neophodan tužilac od integriteta, neupitna je činjenica. Može li Laura Koveši da pomogne Srbiji kao što je Rumuniji dok je bila glavna tužiteljka Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije (DNA)? Tada je vodila istrage protiv brojnih visokih zvaničnika, uključujući bivšeg premijera Viktora Pontu, ministara i političara, što ju je učinilo ključnom figurom u borbi protiv korupcije u Rumuniji.

Nedavni sastanak između vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac i ambasadora Evropske unije Emanuela Žiofrea otvorio je mogućnost saradnje sa Kancelarijom evropskog javnog tužioca (EPPO), na čijem je čelu upravo Koveši. Cilj bi bio razmena informacija o zloupotrebama sredstava EU u Srbiji.

Iako saradnje Srbije kao zemlje kandidata i EPPO nije obavezna, ona bi mogla doprineti promenama u srpskom pravosuđu, pružajući garancije da će se zahtevi građana za pravdom i transparentnošću ozbiljno razmotriti i sprovesti.

Na tragu toga

Savetodavne grupe za politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) nedavno je istakla hitnu potrebu za posredovanjem Evropske unije u rešavanju institucionalne krize u Srbiji. Njihove dodatne preporuke uključuju sledeće mere:

• Hitna podrška EU studentskim zahtevima i iniciranje dijaloga s njima radi rešavanja institucionalne krize.
• Formiranje nezavisne ekspertske grupe za procenu sistemskih problema (korupcija, pravosuđe, izbori, mediji) i davanje obavezujućih preporuka.
• Angažovanje Evropske komisije u posredovanju, uključujući posetu komesarke Marte Kos radi sastanaka sa studentima, civilnim društvom, opozicijom i vlastima.
• Osnivanje misije za vladavinu prava po uzoru na Pribeov izveštaj u Severnoj Makedoniji, kako bi se identifikovali ključni problemi i predložile reforme.
• Podrška političkom procesu koji obuhvata sve relevantne aktere – civilno društvo, vladu i opoziciju – radi sprovođenja preporuka.
• Povećanje finansijske podrške civilnom društvu koje prati stanje vladavine prava i izbornih procesa, posebno uzimajući u obzir neizvesnost USAID finansiranja.
• Međunarodni nadzor nad ispunjavanjem uslova za fer izbore, uz podršku formiranju ekspertske vlade ili podele vlasti u izbornim institucijama.
• Obnova demokratije kroz slobodne i poštene izbore, uz ključne mere: nastavak protesta, uključivanje svih političkih aktera u reformske procese uz nadzor EU, OSCE ODIHR i Venecijanske komisije Saveta Evrope.

Dakle, dilema danas nije da li Evropska unija zna šta treba da preduzme, već da li će se usuditi da reaguje.

Ukoliko se osnovne vrednosti demokratije ne brane glasno i dosledno, poverenje u EU neizbežno slabi, a građani Srbije, koji se zalažu za pravednije društvo, ostaju bez ključnog saveznika. Zato,  više nije ključno koliko je Srbija udaljena od EU, već koliko se sama EU udaljila od sopstvenih ideala i vrednosti. Ignorisanje stvarnosti ne sme postati zvanična politika Brisela, jer birokratska tišina u trenutku kada građani Srbije glasno zahtevaju demokratiju ne znači neutralnost – već saučesništvo.

autorka: Andrijana Lazarević

RESECO