foto: privatna arhiva

Stabilokratija je korisna samo dok je, kao što se može zaključiti iz imena, stabilna. Masovni protesti, sve češći incidenti i prekomerne upotrebe sile, politički zatvorenici, sastav nove Vlade – sve ukazuje na to da trenutni režim polako ali sigurno puca po šavovima. Stari, sigurni mehanizmi kontrole više ne rade kao pre, te se poseže ka grubljim i vidljivijim. A šta će onda raditi Evropska unija, koja već godinama podržava tu stabilokratiju? 

Može doći momenat gde bilo će kakvo obećanje koje naše vlasti mogu dati malo vredeti, jer evropski zvaničnici neće biti uvereni u mogućnosti da se ta obećanja ispune. Neuspeh, barem dosadašnji, oko projekta Jadar, protesta i blokada koji bez prestanka traju već šest meseci pokazuju da vlasti više ne mogu više tako lako oktroisati rešenja kriza.  

U ovom kontekstu, grupa studenata je nakon šesnaest dana trčanja iz Strazbura stigla u Brisel, gde se sastala sa poslanicima Evropskog parlamenta i drugim zvaničnicima Evropske unije. Druga grupa studenata, sa Filozofskog fakulteta, praktično se istovremeno ogradila od Evropske unije i njenog mešanja u dešavanja u Srbiji, pozivajući se na njenu nenadležnost i istoriju podrške aktuelnom režimu.   

Dok tajming svakako nije najsrećniji, ne može se reći da je kritikovanje Evropske unije zbog dugogodišnje podrške Aleksandru Vučiću neosnovano. Evropska narodna partija (EPP), čiji je pridruženi član i SNS, već dugo zauzima najvažnije pozicije u Uniji, i prilično blagonaklono gleda na vlast SNS-a u Srbiji. Visoki funkcioneri Unije i njenih „najjednakijih“ članica podržavali su, makar prećutno (a ponekad i izričito) stabilokratske režime u regionu, pa i kod nas.  

Bilo je tu oscilacija, naravno, kada su ovi naši baš preterali – nakon izbora prošle godine ili upotrebe zvučnog topa. Ipak, sankcije za ovakve prestupe nisu bile strože od dobrog starog evropskog izražavanja zabrinutosti ili po neke rezolucije relativno nemoćnog Evropskog parlamenta. Čini se, onda, da je odbacivanje svega što liči na EU logično – šta će nama oni koji drže na vlasti ovog koji krši sve načelne „evropske vrednosti“.  

Ipak, ovde treba imati na umu još par faktora. Evropska unija nije samo Nemačka, Francuska ili Ursula fon der Lajen. Ove države (i ova osoba), naravno, jesu najmoćnije. Međutim, Evropska unija ima i druge funkcionere i institucije, pa i svoju opoziciju, a mnogi od njih gledaju značajno drugačije na stanje u Srbiji. Oni su ti koji su dočekali naše studente, koji često kritikuju nedemokratske aspekte vlasti u Srbiji, koji se sastaju sa našom opozicijom da čuju i drugu stranu priče o situaciji u zemlji. Mada je njihova „pomoć“ često ograničena na stroge reči ili rezolucije, ne znači da treba mahom da se odbaci.  

Ko zna i kako će izgledati Unija za par godina? Iznenadni (ali ne mnogo verovatni) rast levih snaga u Evropi bi dosta promenio odnos prema stabilokratijama, na primer. A skora istorija nam pokazuje da je veoma teško otarasiti se autokratskog režima bez nekakve inostrane podrške. Još je teže, praktično nemoguće, učiniti to protiv režima koji uživa takvu podršku. Milošević nije padao dok su ga nazivali mirotvorcem ‘93.   

Konačno, „evropske vrednosti“, u svojoj srži, nisu značajno udaljene od onoga za šta se bore studenti. Ljudsko dostojanstvo, sloboda, demokratija, jednakost, vladavina prava i ljudska prava – sve što se trenutno u Srbiji krši. Naravno, treba biti svestan da se one ne praktikuju dovoljno ni u Evropskoj uniji, kao i to da je ona podržavanjem stabilokratskih režima i sama gušila ove vrednosti. Međutim, licemerje ’Zapada’ ne mora da znači odbacivanje svake ideje koja je tamo nastala. Uz to, ne treba zaboraviti da je i moderna Srbija nastala pod uticajem prosvetiteljstva i istih vrednosti na kojima se, barem načelno, zasniva i Evropska unija.