foto: Avij

Uvođenje evra kao zvanične valute oduvek predstavlja jedno od ključnih pitanja za države članice Evropske unije koje još uvek koriste nacionalnu valutu. Za mnoge, to je više od pukog prelaska sa jedne valute na drugu – to je politička i ekonomska poruka, simbol evropske pripadnosti, ali i test domaće spremnosti na promene. Drugim rečima, dok je za jedne to prirodan nastavak evropskog puta, za druge i dalje ostaje tema o kojoj se govori sa oprezom. Bugarska, članica EU od 2007. godine, sada se nalazi pred odlukom koja će trajno oblikovati njenu ekonomsku i političku stvarnost – za šest meseci, postaće nova članica evrozone.

Međutim, dok evropske institucije pozdravljaju ovaj potez kao još jedan signal o širenju stabilnosti i integracije unutar EU, domaća javnost nije podjednako oduševljena. Mnoga pitanja ostaju otvorena: kako će to uticati na svakodnevni život? Hoće li cene rasti? Gubi li Bugarska deo suvereniteta? I da li koristi ovakve odluke premašuju potencijalni rizik? Iskustva susednih zemalja – Hrvatske, koja se već nalazi u evrozoni, i Rumunije, koja još odlaže taj korak – mogu dati vredan kontekst za razumevanje onoga što Bugarsku čeka.

Unutrašnje podele: optimizam institucija, skepticizam građana

Bugarska bi od januara 2026. trebalo da postane 21. članica evrozone – prva posle Hrvatske, koja je evro uvela početkom 2023. godine. Iako je reč o potezu koji se dugo najavljivao, odluka stiže u trenutku kada su građani podeljeni, inflacija još uvek izaziva zabrinutost, a deo političke scene traži referendum.

Evropska komisija i Evropska centralna banka u junu su potvrdile da Bugarska sada ispunjava sve neophodne kriterijume za prelazak na evro – uključujući stabilnost cena (inflaciju), održive javne finansije (budžetski deficit i javni dug), stabilne dugoročne kamatne stope, kao i stabilnost deviznog kursa kroz učešće u ERM II mehanizmu. Uz to, bugarski zakonodavni okvir je usklađen s pravom EU, što uključuje i nezavisnost centralne banke. Međutim, unutar same Bugarske, društveni i politički konsenzus i dalje izostaje. Prema istraživanju Evrobarometra, samo 45% građana Bugarske podržava uvođenje evra, što je jedan od najnižih procenata među zemljama članicama EU koje još uvek nisu u evrozoni. Za poređenje, podrška evru u Rumuniji iznosi 71%, a u Mađarskoj čak 75%. Ovi podaci ukazuju na duboku podeljenost u bugarskom društvu, ali i na snažniji skepticizam u poređenju sa drugim državama koje dele sličan ekonomski i politički kontekst. Takođe, samo 46% Bugara veruje da je evro imao pozitivne posledice u zemljama koje ga već koriste, dok se evropski prosek kreće oko 57%.

Građanski komitet za zaštitu leva, u Sofiji i drugim gradovima Bugarske, organizovao je krajem juna proteste protiv uvođenja evra. Uz povike ,.želimo lev" i ,,ne evru", okupljeni građani zahtevali su da se o ovoj odluci odlučuje na referendumu. Među organizatorima i učesnicima protesta bili su i predstavnici bugarske političke stranke Preporod, koja je podnela i predlog za izglasavanje nepoverenja vladi.

Šta donosi uvođenje evra: koristi i izazovi prelaska

Prelazak na evro trebalo bi da donese niz ekonomskih koristi za Bugarsku. Prvo, eliminišu se troškovi konverzije i valutnog rizika u trgovini sa partnerima iz evrozone, što posebno pogoduje izvoznicima i turističkom sektoru. Drugo, očekuje se da će evro doprineti većoj makroekonomskoj stabilnosti i omogućiti Bugarskoj pristup mehanizmima Evropske centralne banke – uključujući niže kamatne stope i potencijalnu podršku u kriznim situacijama. Treće, prelazak na zajedničku valutu često ima i simboličku težinu – šalje poruku investitorima da je zemlja politički stabilna i posvećena evropskom putu.

S druge strane, gubitak monetarnog suvereniteta za sobom povlači i određene izazove. Bugarska više neće moći da vodi sopstvenu monetarnu politiku i odgovara na unutrašnje krize prilagođavanjem kamatnih stopa ili devalvacijom valute. Takođe, iskustva drugih država pokazuju da početak primene evra često prati rast cena. Iako su ti skokovi uglavnom privremeni i ograničeni, u društvima sa niskim poverenjem u institucije, oni mogu izazvati duboko nezadovoljstvo i osećaj ekonomske nesigurnosti.

Primeri iz komšiluka: Hrvatska i Rumunija

Hrvatska, najmlađa članica evrozone, uvela je evro 1. januara 2023. godine, istovremeno kada i Šengen. Iako su početne reakcije javnosti bile pomešane – uz zabrinutost zbog mogućeg rasta cena i gubitka kune kao nacionalnog simbola – tranzicija je protekla bez većih ekonomskih potresa. Ključni faktor uspeha bila je pravovremena i detaljna priprema: jasno komunicirani plan konverzije, dualno iskazivanje cena (u kunama i evrima) mesecima unapred, kao i stroga kontrola marži i cenovnih skokova tokom perioda tranzicije. Premda je inflacija nastavila da bude izazov, veruje se da je njen uzrok više globalnog nego lokalnog karaktera. Istovremeno, Hrvatska je zabeležila rast interesa stranih investitora, povećanu kreditnu stabilnost i dodatni zamah turizmu – sektoru koji je snažno integrisan sa tržištima evrozone. Za građane, nova valuta je donela i konkretnu svakodnevnu korist: jednostavnije putovanje, transparentnije cene i niže transakcione troškove unutar EU.

Za razliku od Hrvatske, Rumunija i dalje vodi oprezniju politiku kada je reč o uvođenju evra. Iako prema gorepomenutom istraživanju Evrobarometra više od 70% građana podržava tu ideju, vlasti u Bukureštu za sada ne žure. Razlozi su višeslojni: Rumunija još uvek ne ispunjava sve kriterijume konvergencije – posebno u pogledu budžetskog deficita, inflacije i stabilnosti javnog duga. Vlada trenutno prioritet daje unutrašnjim reformama: fiskalnoj konsolidaciji, unapređenju upravljanja javnim sektorom i jačanju institucionalne stabilnosti. U tom kontekstu, zadržavanje leja omogućava veću fleksibilnost u odgovoru na ekonomske šokove – posebno važno u vreme globalnih poremećaja. Ipak, ta fleksibilnost dolazi sa cenom – više kamatne stope, niži kreditni rejting, slabije poverenje investitora, te ograničeni uticaj u kreiranju zajedničke monetarne politike EU. Rumunija se tako nalazi u zoni iščekivanja: evro je politički i strateški cilj, ali njegova implementacija i dalje ostaje u domenu budućnosti.

Od ekonomskih kalkulacija do političke simbolike

Uvođenje evra za Bugarsku nije samo tehničko pitanje, već duboko strateška odluka koja otvara nova poglavlja, ali i testira postojeće temelje. Iskustvo Hrvatske pokazuje da uspešna tranzicija zahteva ne samo ekonomsku spremnost, već i pažljivo vođenu komunikaciju s građanima, poverenje u institucije i jasan plan implementacije. Rumunija, s druge strane, pokazuje da odlaganje može doneti kratkoročnu fleksibilnost, ali i dugoročnu neizvesnost. Bugarska je sada na raskršću: evro joj može otvoriti vrata dublje integracije i ekonomske stabilnosti, ali samo ukoliko se proces sprovede transparentno, inkluzivno i uz razumevanje domaćih specifičnosti. Konačno, uspeh neće zavisiti samo od političke volje, već od poverenja građana – bez kojeg nijedna valuta ne može imati punu vrednost.

Autorka: Ivana Janković, studentkinja Fakulteta političkih nauka