foto: Profpcde

Desetog jula u Strazburu održano je formalno glasanje o nepoverenju predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen - samo godinu dana nakon što je formirana nova Komisija.

Prema članu 234 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, Evropski parlament može pokrenuti tzv. motion of censure - procedure izglasavanja nepoverenja Komisiji kao celini. Zbog poprilično strogih uslova i visokog praga, ova procedura se u evropskom institucionalnom okruženju smatra “nuklearnom opcijom” i poslednjim mehanizmom kojim Evropski parlament drži Evropsku komisiju odgovornom. Naime, da bi predlog bio usvojen, potrebna je dvotrećinska većina prisutnih i apsolutna većina ukupnog broja članova Parlamenta.

Od 1972. godine, kada je glasanje o nepoverenju uvedeno kao mogućnost za Evropski parlament, ukupno je podneto 13 predloga, ali nijednom nije prošla neophodnu većinu. Najdelotvornija inicijativa se dogodila 1999. godine, kada je Evropska komisija, predvođena Žakom Santerom, podnela kolektivnu ostavku pod pritiskom Evropskog parlamenta - ali neposredno pred formalnog glasanja. Ipak, samo postojanje ovakve mogućnosti nosi snažnu preventivnu i simboličku vrednost, s obzirom da funkcioniše kao instrument političkog pritiska.

Zašto je sada pokrenuto glasanje o nepoverenju?

Inicijativa je pokrenuta od strane 75 poslanika, mahom iz redova krajnje desnice - članova evroskeptične grupe Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) i novoformirane grupacije Patriote za Evropu.

Inicijativa je predstavljena kao reakcija na netransparentnost u vezi sa nabavkom vakcina tokom pandemije COVID-19 – poznatu pod neformalnim nazivom Pfizergate. Ursula fon der Lajen je odbila da objavi SMS poruke sa generalnim direktorom američke kompanije Fajzer, vezanu za kupovinu vakcina u vrednosti od skoro 35 milijardi dolara, smatrajući ih nerelevantnim sadržajem. U maju ove godine, Sud pravde doneo je presudu u kojoj navodi da Komisija, odbijanjem da dostavi tražene poruke i uz nedovoljno uverljivo objašnjenje, nije poštovala zakon EU o pristupu dokumentima. Takođe, istraga Evropskog javnog tužilaštva (EPPO) protiv Evropske komisije iz 2022. godine je i dalje u toku.

Pored navedenog, desničarske partije nastavljaju da optužuju vladajuću koaliciju za prekomernu centralizaciju odlučivanja i potiskivanju uloge institucija. Prema njihovim navodima, Ursula fon der Lajen često donosi odluke u okviru uskog kruga saradnika, zaobilazeći širu institucionalnu raspravu. Celokupan zbir okolnosti predstavljao je povoljan teren za Georgija Piperee da pokrene postupak glasanja o nepoverenju.

Ishod glasanja – političko značenje i implikacije

Od ukupno 720 poslanika u trenutnom sazivu, 175 njih je glasalo za predlog, 360 protiv, 18 je ostalo uzdržano, dok 167 poslanika nije uopšte bilo prisutno. Fon der Lajen je preživela politički izazov, ali sa 40 glasova manje nego prilikom svog izbora na funkciju. Levica je ranije najavila da neće učestvovati, a pojedini poslanici iz S&D, Renew Europe i Zelenih su ostali uzdržani.

Dok je Evropska komisija u novembru 2024. godine imala podršku pojedinih članova ECR-a, uključujući stranku Braća Italije, tokom samog glasanja 41 poslanik te grupacije je podržao predlog za nepoverenje. S obzirom da predlog nije dobio neophodnu dvotrećinsku većinu, automatski je odbijen.

Ipak, glasanje o nepoverenju, iako neuspešno u formalnom smislu, ne može se tumačiti kao bezrezervna podrška Komisija i ukazuje na znak postojanja pukotina i političkog neslaganja koje se mogu posmatrati iz različitih uglova. Najpre, potvrđena je institucionalna otpornost Evropske unije, a strogi proceduralni zahtevi i kompleksnost donošenja zajedničkih odluka i dalje štite supranacionalnu odgovornost.

Glasanje je dalje potvrdilo upadljiv jaz između proevropskog centra i desnog spektra, ali i između vladajuće koalicije i njenih dosadašnjih saveznika. Nasuprot tome što je bilo očekivano da inicijativa neće proći, sama činjenica da je 175 poslanika podiglo ruku za obaranje Komisije ukazuje na intenzitet političkog nezadovoljstva. Uz tišinu i “meku suzdržanost”, pojedini članovi Levice, Zelenih i Socijalista i demokrata su pokazali signale distanciranja , što može biti podjednako politički rizično kao i otvoreno suprotstavljanje. Iako su se neki odlučili za tišinu, jasno je da time nisu izabrali neutralnost. U tom kontekstu, predlog za izglasavanje nepoverenja ne može se posmatrati kao potpuni neuspeh, već pre kao odraz trenutnog stanja odnosa Komisije i Parlamenta, kao i pokazatelj političke klime unutar samog Evropskog parlamenta.

Međutim, pravi test političke snage Komisije tek predstoji - najavljeno predstavljanje nacrta višegodišnjeg budžeta Evropske unije za period od 2028. do 2034. biće presedan ovog mandata. Reč je o dokumentu koji će, osim što će definisati finansijske prioritete EU za predstojeći budžetski period, ujedno biti i glavni indikator odnosa između Evropske komisije i Evropskog parlamenta.

Autorka: Maša Mihajilović