foto: Tauno Tõhk (EU2017EE) / Evropsko predsedavanje

Savet Evropske unije je 20. oktobra 2025. usvojio uredbu o  postepenoj zabrani uvoza ruskog gasa u EU, sa punom zabranom od 1. januara 2028. godine. U skladu sa nacrtom uredbe, novi ugovori sa ruskim dobavljačima prestaju da važe od 1. januara 2026, dok postojeći kratkoročni ostaju na snazi do sredine 2026, a dugoročni sve do kraja 2027. Istovremeno, uvode se stroži nadzor i kontrola tranzita kroz članice EU.

Za gas koji prolazi kroz EU „u tranzitu ka trećim zemljama“, dakle, ne ulazi na unutrašnje tržište EU, biće potrebne dodatne dozvole i izveštaji kako se ne bi „skriveno“ puštao u EU, ali formalno sam tranzit nije zabranjen.

Evropska komisija dobila je zadatak da u roku od nekoliko dana sastavi listu zemalja, potencijalnih “izuzetaka“, gde bi neposredna zabrana izazvala ozbiljne energetske probleme. Time je ostavljen okvir da kandidati i susedi EU, poput Srbije, u prelaznom periodu ipak mogu primati gas s ruske linije, Balkanski tok/Turkski tok, uz ispunjenje novih uslova.

U Beogradu su, međutim, odmah odjeknule uzbune. Zvaničnici vlasti u Srbiji podsticali su paniku, upozoravajući da odluka EU praktično znači prekid dotoka ruskog gasa u našu zemlju. Energetska ministarka Dubravka Đedović Handanović je izjavila da je „Srbija u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji“, jer, kako je navela, „Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa kroz Balkanski tok, čime će biti oštećena i Srbija“.

 Predsednica parlamenta Ana Brnabić ocenila je da je ovo „katastrofalna vest“ i otvoreno kazala da ne vidi rešenje, nadajući se da predsednik Vučić može da ga pronađe. Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali rekao je da odluka EU predstavlja „ogroman problem za Srbiju“, ističući da od 1. januara 2027. „nema nikakvog dotoka ruskog gasa u Evropu“ ako se mere u potpunosti sprovedu. On je upitao kako će Srbija tada nabavljati gas ako Bugarska i Mađarska ne mogu da dobiju ruski gas  „ako one ne mogu do ruskog gasa, kako ćemo mi“. Mali je gas opisao kao neophodan za grejanje i struju, ocenivši da će svaki novac uložiti za alternativno snabdevanje biti 30–40% skuplji, što je „ogroman udar na privredu i domaćinstva“. Sve u svemu, domaći zvaničnici su situaciju prikazali kao potencijalnu krizu gde je građanima  poručeno da se ne paniči, ali jasno da se sada radi o ozbiljnom izazovu, koji će, kako se oni nadaju rešiti predsednik Republike Srbije.

Međutim, i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je zabrinutost. Ukazujući na postojeću i planiranu infrastrukturu, Vučić je podvukao da je gasovod kroz Rumuniju još neaktivan, a da nova međudržavna povezanost s Mađarskom i Severnom Makedonijom tek treba da se izgradi. Po njegovim rečima, i kad se ti projekti završe, Srbija „ne zna odakle će nabaviti toliko gasa ako nije ruski“. Naglasio je i moguć porast cene gasa za 30–40% ako se mora tražiti na tržištu. Tako su najviši državni zvaničnici složni da odluka EU najavljuje drastične posledice po snabdevanje energijom.

Državni mediji su nastavili s prenosom tona panike, reči „katastrofa“ i „beznađe“ često su se pojavljivale kao opisi situacije.

Od zvaničnika EU ubrzo je stiglo i pojašnjenje uredbe. Komisarka za proširenje Marta Kos odlučno je negirala tvrdnje da će Srbija ostati bez gasa. Ona je srpskim medijima naglasila da regulativa zahteva obustavu samo sopstvenih uvoza članica EU, ali ne zabranjuje tranzit gasa ka trećim zemljama. To znači da, uz ispunjenje formalnih procedura, gas kroz Balkanski tok i dalje može pristizati u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju.

Ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat javno je kritikovao način na koji su pojedini srpski mediji, naročito tabloidi, izveštavali o odluci Saveta EU o faznoj zabrani uvoza ruskog gasa. Gostujući na televiziji N1, Bekerat je izrazio frustraciju zbog brojnih netačnih navoda, ističući da često vidi izveštaje „koji jednostavno nisu istiniti i predstavljaju dezinformaciju“. Ocenio je da je tvrdnja kako će Srbija ostati bez gasa zbog odluke EU „prosto bila laž“. Ambasador je objasnio da odluka Saveta EU ne znači prekid isporuke gasa Srbiji niti podrazumeva zaustavljanje tranzita ruskog gasa do zemalja van EU, poput Srbije. Naglasio je da se radi o prvoj fazi zakonodavnog procesa u EU, te da tek predstoje pregovori s Evropskim parlamentom pre nego što odluka postane pravosnažan propis. Takođe je dodao da će Srbija, kao zemlja kandidat, imati vremena i podršku da se pripremi i postepeno uskladi sa merama. Ključna poruka njegovog obraćanja bila je da EU ne ostavlja Srbiju bez energije, već joj nudi pomoć u diversifikaciji snabdevanja, kako bi se smanjila zavisnost od, kako je rekao, „nepouzdanog partnera“.

Sličan stav izneo je i ruski energetski ekspert Anton Sviridenko, ukazujući da u tekstu uredbe nema direktne zabrane tranzita u treće zemlje – samo zahtev za većim nadzorom i prijavljivanjem količina. Naprotiv, diplomatski je saopšteno da se Srbija ubuduće može naći na listi „izuzetih zemalja“ čije bi snabdevanje gasom bilo zaštićeno, dok EU radi na diversifikaciji. Time su evropski zvaničnici pokušali da umire domaću javnost, ističući da odlukom formalno nisu ugrožena srpska energetska narešenja.

Sve ovo baca drugačije svetlo na one izborne retorike i intervjue u kojima su srpski lideri kritikovali „otvaranje ventila“ EU na račun Srbije. Sad, kada se konkretno razmatra evropska regulativa, ispada da su domaće reakcije delom bile preuranjene. Ipak, ostaje činjenica da će Srbija zbog ove odluke morati da preispita svoje energetske opcije. Dugoročni ugovor sa Gaspromom istekao je u maju, a novi nije zaključen, pa će od 2026. godine snabdevanje zavisiti od novih dogovora. Srbija od 2024. dobija manji deo gasa iz Azerbejdžana, do 400 miliona m³ godišnje preko Bugarske, ali to čini tek oko 15–20% potreba, dok se preostalo dobija kroz Balkanski tok. Stručnjaci upozoravaju da bi u slučaju da tranzit dugi rokovi budu onemogućeni, preostali izvor bio jedino planirani interkonektor sa Rumunijom, kapaciteta oko 1,8 milijardi m³, koji još uvek nije izgrađen. Jasno je da to ne bi ni blizu zamenilo ruski gas. Dakle, energetske alternative Srbije i dalje su ograničene: projektovane gasne veze s Rumunijom, Mađarskom i Severnom Makedonijom tek se planiraju, a domaće kapacitete (hidroelektrane, solarne elektrane) ne mogu brzo pokriti ovako veliki deficit gasa. Zbog toga se gotovo svi faktori slažu da će cena gasa rasti, što dodatno opterećuje privredu i građane.

Politički, ova situacija oslikava Srbiju koja balansira između EU agende i tradicionalnih veza s Rusijom. Beograd je godinama isticao da će poštovati spoljnu politiku EU dok ne postane član, ali je očito da energetske odluke van granica EU posredno utiču i na njega. U praksi, Srbija sada pokušava da dobije poseban tretman: još tokom oktobra vlast je razgovarala sa predstavnicima EU o pomoći za diversifikaciju snabdevanja, a zvaničnici su najavljivali nove magistralne gasovode iz susednih zemalja. Istovremeno se oglašavaju susedi – Mađarska već planira pravnu tužbu zbog navodnih posledica zabrane, dok zvanični Brisel poručuje da niko neće otezati tranzit za Balkan, pod uslovom da se poštuju nova pravila o poreklu energenata.

Srbija, bez jasnog puta u EU, morati da se sama suoči s realnošću energetske tranzicije. Zabrana ruskog gasa u EU nije samo tehničko pitanje propisa, već signal političkog zaokreta koji, makar posredno, treba da potisne srpsku zavisnost od Moskve. Srbija će stoga tražiti kompromis – sačuvati snabdevanje preko postojećih kanala, ali primeniti bar deo evropskih standarda u praćenju toka gasa. U bliskoj budućnosti ostaće videti da li će Beograd taj izazov iskoristiti za oslobađanje od čvrstih veza sa Rusijom, uz pomoć EU i novih dobavljača, ili će problemi ruskog gasa ostati tema nove političke debate. Bez obzira na opciju, jasno je da je predsednik Vučić preuzeo ulogu glavnoga rešioca, kako to zaslužuje agensijska tenzija opisana u domaćim komentarima – pa tek kasnije građani. Analitički posmatrano, Srbija je dobila mesece predaha, ali ne i gotov spas – te će cena rastućih energenata i političkih presija ostati razgovorna tema u narednim mesecima.

Autorka: Sabina Sali