foto: EU AI Act

Evropska unija, u okviru svoje digitalne strategije i nastojanju da izgradi reputaciju tehnološkog regulatora u oblasti veštačke inteligencije, preduzima bezpresedanske korake ka regulisanju AI i usklađivanju digitalne transformacije sa osnovnim ljudskim pravima i dobrobiti društva. Uredba Evropske unije o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act), koja je formalno stupila na snagu 1. avgusta 2024. godine, predstavlja značajan korak tog nastojanja. Ovaj akt predstavlja prvi globalni, sveobuhvatni pravni okvir koji je EU predstavila kao plan kojim Evropa namerava da adresira i kontroliše brzi razvoj AI tehnologije, balansirajući razvoj i inovaciju sa etičkim pitanjima.

AI Act je nakon trogodišnjeg procesa političko-pravno-tehničkog nadmetanja, pregovora i prilagođavanja gotovo svakodnevno promenljivim tehnološkim trendovima - od inicijalnog nacrta EK iz 2021. do završnih kompromisnih odredbi koje se odnose na pravila upravljanja, obaveštavanja vlasti i poverljivosti, kao i na obaveze za modele veštačke inteligencije opšte namene (GPAI modeli) koji se primenjuju od 2. avgusta 2025. godine.

Od avgusta ove godine, u EU funkcioniše višeslojni sistem nadzora nad primenom AI Act-a. U njegovom centru se nalazi Evropska kancelarija za veštačku inteligenciju, koja koordiniše sprovođenje propisa, posebno nad AI modelima najveće snage i uticaja, obezbeđujući doslednu i usklađenu primenu pravila u svim državama članicama. Paralelno, potpuno je operacionalizovan Evropski odbor za veštačku inteligenciju koji okuplja predstavnike svake države članice, uz Evropskog nadzornika za zaštitu podataka kao posmatrača. Odbor radi na koordinaciji nacionalnih vlasti, podršci regulatornim sandbox okruženjima i izdavanju preporuka EK.

Do ovog datuma, sve države članice su bile u obavezi da imenuju nadležne nacionalne organe koji će predstavljati glavne izvršne strukture za sprovođenje zakona na nacionalnom nivou. Pored njih, kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju moraće svoje nove modele opšte namene sa sistemskim rizikom za tržište EU da plasiraju u skladu sa obavezama propisanim AI Act-om. Samim tim, može se zaključiti da primarni značaj za EU ostaje očuvanje jedinstvenog evropskog tržišta u novoj formi i sprečavanje država članica da uvedu različita nacionalna pravila.

Svakako da birokratske peripetije nisu strane Evropskoj uniji i da regulativa jeste neophodna, ali pitanje koje se nameće jeste koliko će se striktna pravila zaista odraziti na tehnološki razvoj EU, naročito u poređenju sa pravnom lagodnošću SAD-a. Trampova administracija je otvoreno pokazivala otpor prema regulaciji, a i sam predsednik je jednom prilikom izjavio da je veštačka inteligencija „prelepa beba, pa je stoga, ne smemo gušiti glupim pravilima“.

Uredbom o veštačkoj inteligenciji postavljaju se granice između onoga što je dopustivo, visokorizično i apsolutno zabranjeno. Navedeni akt uvodi pravila zasnovana na proceni rizika, tzv. risk-based pristup i prepoznaje minimalne, visoke i neprihvatljive rizike, kao i specifične rizike od transparentnosti. U slučaju neprihvatljivih rizika, akt zabranjuje primenu AI u cilju kognitivne i bihevioralne manipulacije ljudi ili posebno ranjivih grupa, primenu AI sistema za društveno bodovanje (npr. rangiranje ljudi prema ponašanju, socio-ekonomskom statusu ili ličnim karakteristikama), biometrijske identifikacije i kategorizacije ljudi, kao i primenu sistema za biometrijsku identifikaciju u realnom vremenu i na daljinu, poput prepoznavanja lica na javnim mestima. Na taj način EU nastoji da preduhitri moguće bezbednosne i etičke posledice novih tehnologija, istovremeno vodeći računa o samom tržištu, po principu ko reguliše norme, reguliše i tržište.

AI Act je deo šireg paketa politika namenjenih razvoju pouzdane veštačke inteligencije, koji obuhvata i Akcioni plan AI Continent, Paket za AI inovacije i pokretanje AI fabrika. Zajedno, ove mere formalno garantuju bezbednost, zaštitu osnovnih prava i centralnu ulogu čoveka u AI razvoju, a istovremeno imaju cilj da podstaknu investicije, istraživanje i inovacije u oblasti veštačke inteligencije širom evropskog kontinenta. Takođe, kako bi se olakšao prelazak na regulatorni okvir, Evropska komisija je pokrenula AI Pact - dobrovoljnu inicijativu koja podržava buduću primenu uredbe, uključuje relevantne aktere i poziva proizvođače i korisnike AI sistema u Evropi i van nje da unapred ispune obaveze iz uredbe.

Gde je Srbija u regulisanju veštačke inteligencije?

Srbija je svoju prvu Strategiju o veštačkoj inteligenciji za period 2020-2025 donela pre šest godina, dok je 2023. godine usvojila Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije, kao vrednosni temelj kojim se, bar formalno, naglašavaju važnosti odgovornog, transparentnog i etički zasnovanog razvoja tehnologije. U smernicama su prepoznate oblasti koje zahtevaju posebnu pažnju zbog visokog rizika u upravljanju podacima, pri čemu se navode obrazovanje, zdravstvo, pristup javnim i socijalnim uslugama, zapošljavanje, pravosuđe, migracije, krivično gonjenje, biometrijska identifikacija. U visokorizične oblasti se takođe svrstavaju i društvenem mreže, opisane kao platforme koje koristi veliki broj ljudi. Ipak, uprkos definisanom obuhvatu, smernice su deklarativnog karaktera i nemaju obavezujuću pravnu snagu. To znači da njihovo poštovanje još uvek zavisi od “dobre volje” proizvođača i korisnika AI sistema, a ne od formalnog regulatornog nadzora.

Početkom ove godine, Srbija je ušla u novu fazu razvoja u oblasti veštačke inteligencije i usvojila je novu Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2025-2030. Ovaj dokument postavlja temelj za izgradnju sveobuhvatnog zakonodavnog okvira i za izradu prvog Zakona o veštačkoj inteligenciji u Srbiji, što je i navedeno kao jedan od specifičnih ciljeva. Iako je razvoj Zakona o veštačkoj inteligenciji najavljen za kraj 2025. godine, on još uvek nije donet. Ovaj zakon je uvršten u set takozvanih reformskih zakona, pa je Srbija u obavezi da ga usvoji do 31. decembra ove godine, kako bi dobila pristup određenim EU fondovima.

U međuvremenu, projekti u oblasti AI funkcionišu kroz mozaik postojećih propisa, uključujući propise u oblasti zaštite podataka o ličnosti, prava intelektualne svojine, informacione bezbednosti, kao i oslanjajući se na pojedine odredbe iz EU AI Act-a, što stvara fragmentisan regulatorni pejzaž. Ipak, sa jedne strane, Srbija pokušava da se “relaksira” u odnosu na strogi AI Act, pod pritiskom vanevropskih tehnoloških kompanija koje su i same tražile popuštanje evropske regulative. Sa druge strane, pored toga što uvođenje sveobuhvatnih, jasnih pravila usklađenih sa regulativom EU zahteva ozbiljne resurse za ispunjenje tehničkih i ekonomskih ciljeva, takođe otvara i politički osetljiv teren etičkih standarda, sprečavanja zloupotrebe i ograničavanja državne moći nad podacima i nadzorom. Upravo segment jačanja nezavisnih mehanizama kontrole i obaveza transparentnosti postaje manje privlačan sistemu koji je navikao na širi prostor slobodnog tumačenja.

Autorka: Maša Mihajilović