foto: Magnific

Poslednjih decenija, zemlje Evrope su željeno odredište mnogih migranata. Kako stanovništvo Unije stari, dolazak stranih radnika nameće se kao jedno od mogućih rešenja. Ipak, problem nastaje kada su u pitanju ilegalne migracije. Položaj Španije, kao zemlje na južnoj granici Evropske unije, predstavlja jedan od ključnih migracionih pravaca ka Evropi. Time, migraciona politika ove zemlje balansira između nacionalne bezbednosti i evropskih politika. Dok su zemlje na južnim granicama – Španija, Italija, Grčka, Kipar – godinama unazad pogođene migracionim tokovima iz Azije i Afrike, druge države unutar Evropske unije zahtevaju strože kontrole granica i sprečavanje dolaska migranata. Problem je preraspodela tereta na nivou Unije, kao i problem integracije migranata koji su kulturno i verski drugačiji od evropskog stanovništva.

Kako bi se razumela kriza iz jula 2026. godine, neophodno je osvrnuti se na istoriju i isprepletane geopolitičke interese u regionu. Seuta je autonomni grad pod španskim suverenitetom na severnom delu afričkog kontinenta. Maroko ne priznaje ovakvo stanje stvari, te Suetu posmatra kao okupiranu teritoriju što dodatno komplikuje odnose dve zemlje. Pored Suete, slična situacija je i sa Meliljom – još jednim gradom pod španskim suverenitetom u severnoj Africi. Ova dva grada nisu jedine teritorije zbog kojih se Maroko i Španija spore, ali su jedine tačke kopnene granice Evrope sa afričkim kontinentom. Kada su diplomatski odnosi Madrida i Rabata stabilni, vlasti Maroka uspešno sprečavaju migrantske tokove. U suprotnom, kad odnosi zahlade, kontrola neretko ume da popusti što je pokazala dosadašnja praksa.

Španija godinama ulaže u zaštitu granica Suete i Melilje, a one su postale jedne od najčuvanijih granica u svetu. Ipak, kada prelazak kopnenim putem postane nemoguć, migranti se okreću opansijim rutama, neretko pokušavajući da doplivaju do obala Španije. Događaji iz maja 2021. godine predstavljaju jedan od najvećih bezbednosnih kriza u odnosima Španije i Maroka kada je oko 10 hiljada ljudi ušlo u Seutu. Povod je predstavljao prijem pobunjeničkog vođe u špansku bolnicu koji se bori za nezavisnost Zapadne Sahare, teritorije koju Maroko kontroliše. Vlast Maroka je ovakav postupak doživela kao direktan akt neprijateljstva, a pogranične snage su bukvalno otvorile kapije i hiljade ljudi je krenulo ka Seuti. Pre nego što je diplomatska kriza rešena, bilo je više pokušaja prolaska migranata kroz Melilju, a situacija se smirila tek kada je Španija javno podržala plan Maroka za autonomiju Zapadne Sahare.

Krajem jula 2026. godine, Španija je još jednom suočila sa ozbiljnim migracionim pritiskom. Procenjuje se da je oko 72 hiljade ljudi ušlo u Seutu iz pravca Maroka. Povod za ovaj događaj predstavljale su (očigledno lažne) objave na društvenim mrežama da su španske granice otvorene i da će svi koji pređu granicu moći da ostanu u Španiji. Veliki broj ljudi je vraćen, a mnogi su izgubili život. Posebno je problematična bila situacija sa maloletnim licima bez pratnje. Lokalni organi u Seuti proglasili su vanrednu situaciju jer su smeštajni kapaciteti za maloletnike prekoračeni čak za 2.300 % iznad predviđenog. Štaviše, situacija u Španiji je dodatno komplikvana praksom „brzih deportacija“. Vlada u Madridu je vršila ogroman pritisak da se maloletnici bez pratnje preraspodele između španskih autonomnih zajednica što je dodatno produbilo političke podele oko migracione politike.

Kako bi rešio krizu u Seuti, Madrid je angažovao sve raspoložive resurse. Ubrzo, vlasti Maroka pružile su pomoć u suzbijanju ove krize. Sa druge strane, države Evropske unije nisu reagovale jedinstveno. Italija je privremeno suspendovala Šengenski sporazum sa Španijom, a Danska i Finska su ovaj potez podržale. Sa druge strane, Češka je zatražila suspenziju članstva Španije u ovom sporazumu. Na nivou Evropske unije, ova kriza je izazvala ozbiljne diplomatske varnice i vanredne sastanke najvišeg vrha. Do suspenzije Šnegena ipak nije došlo, iako je Španija pretrpela ozbiljne kritike. Sve ovo predstavlja ogroman izazov za novousvojeni Pakt o migracijama i azilu koji migracije posmatra sve manje kao humanitarno pitanje, a sve više kao bezbedno pitanje po Evropsku uniju.

Autorka: Sanela Veljković