foto: Western Balkans Digital Summit

Kako bi javne usluge bile dostupnije građanima, a institucije spremnije da odgovore na sajber pretnje, zemlje Zapadnog Balkana rade na unapređenju digitalnih sistema i jačanju međusobne saradnje. Cilj je da elektronske usluge štede vreme, lični podaci budu sigurniji, a institucije efikasnije odgovaraju na digitalne izazove. Važan deo tog procesa su razmena iskustava, jačanje institucionalnih kapaciteta i usklađivanje sa evropskim standardima, uz podršku Evropske unije.

Ministar javne uprave Crne Gore Maraš Dukaj istakao je tokom osmog Digitalnog samita Zapadnog Balkana u Herceg Novom da je digitalna transformacija odgovornost institucija prema građanima, naglašavajući da su poverenje, zaštita prava i efikasnija država osnova tog procesa.

Kao jedan od ključnih alata izdvojio je digitalni novčanik, koji treba da omogući jednostavan i siguran pristup uslugama, uz kontrolu nad ličnim podacima.

Dukaj je posebno ukazao na značaj Regionalnog centra za sajber kapacitete (WB3C), od kog očekuje kontinuirane obuke i saradnju institucija iz regiona. Prema njegovim rečima, potrebno je razvijati kapacitete za prevenciju i odbranu od sajber napada, digitalnu forenziku i istrage, ali i organizovati zajedničke vežbe koje bi proverile spremnost institucija.

Naglasio je da su ljudi i svakodnevna razmena informacija ključni za pravovremeno reagovanje, jer sajber napadi ne poznaju granice.

Predstavnik Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini Vojteh Hons poručio je da nijedna institucija, država ili sektor ne mogu samostalno odgovoriti na sve sajber prijetnje.

Evropska unija, kako je naveo, podržava zemlje Zapadnog Balkana kroz bilateralne i regionalne inicijative, jačanje institucionalnih kapaciteta i prenošenje iskustava država članica.

Hons je naglasio da podrška treba da odgovara potrebama pojedinačnih zemalja, ali i da bude praćena boljom regionalnom koordinacijom. Posebno je istakao značaj saradnje javnog i privatnog sektora, s obzirom na to da se veliki deo infrastrukture važne za funkcionisanje društva nalazi u privatnom vlasništvu.

Poverenje između institucija, privrede i građana, prema njegovim rečima, preduslov je za pravovremenu razmenu informacija i efikasno reagovanje na napade.

Govoreći o evropskim pravilima, Hons je ukazao na značaj Direktive NIS 2, koja je usmerena na jačanje sajber bezbednosti i jasnije definisanje odgovornosti. Istakao je i ulogu Evropske agencije za sajber bezbednost (ENISA) u regionalnim aktivnostima, koje mogu doprineti postepenom usklađivanju zemalja Zapadnog Balkana sa evropskim mehanizmima zaštite.

Državni sekretar u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija Srbije Slaviša Antić predstavio je data centar u Kragujevcu kao jedan od važnih infrastrukturnih projekata za razvoj digitalnih usluga. Pozvao je zemlje regiona da koriste raspoložive kapacitete i razmenjuju iskustva, ističući da Srbija želi da podeli znanja stečena tokom prethodnih godina.

Antić je naglasio da je razvoj sopstvene infrastrukture važan za digitalni suverenitet država, ali i za odgovor na izazove u oblasti sajber bezbednosti. Veštačku inteligenciju izdvojio je kao još jednu značajnu oblast digitalnog razvoja.

O značaju pojednostavljivanja javnih usluga govorio je i ministar javne uprave i digitalizacije u Prištini Lulezon Jagdžiju.

Istakao je da digitalizacija ne treba da bude samo prebacivanje birokratije sa papira na ekran, već da usluge treba pojednostaviti i prilagoditi potrebama građana. Cilj je da administrativne postupke mogu da završe kroz integrisan sistem, bez odlaska na više šaltera.

U Albaniji je, prema rečima zamjenice ministra infrastrukture i energetike Enkelejde Mučaj, 95 odsto usluga dostupno onlajn. Ona je naglasila značaj zajedničkih standarda i interoperabilnosti, odnosno mogućnosti da digitalni sistemi različitih država međusobno razmenjuju podatke.

Zamenik ministra za digitalnu transformaciju u Skoplju Radoslav Nastasijevikj Vardjiski naveo je da je broj elektronskih usluga u Severnoj Makedoniji porastao sa 120 u 2024. godini na 350.

Istakao je da digitalna transformacija treba da štedi vreme, smanjuje troškove i omogući građanima jednostavniji pristup javnim uslugama.

Direktor Agencije za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmenu podataka Bosne i Hercegovine Almir Badnjević ukazao je na to da su razmjena podataka i povezivanje institucija preduslov za efikasnu primenu veštačke inteligencije. Dodao je da je važno razvijati rešenja koja mogu biti prihvatljiva i primjenjiva u svim ekonomijama regiona.

Digitalni samit Zapadnog Balkana pokrenut je 2018. godine kao platforma za jačanje regionalne saradnje i ubrzavanje digitalne transformacije.

Okuplja predstavnike vlada, privrede, tehnološkog sektora i međunarodnih organizacija, sa ciljem razmene znanja i iskustava i razvoja zajedničkih inicijativa u digitalnoj oblasti.

Jedan od najznačajnijih rezultata regionalne saradnje u digitalnoj oblasti jeste sporazum o ukidanju troškova rominga na Zapadnom Balkanu, potpisan 2019. godine, čija je primena krenula od 2021. godine.

Autorka: Katarina Sremčević