foto: Wikimedia Commons

U poslednje dve godine, politički i društveni život u Srbiji obeležili su brojni unutrašnji izazovi, koji su u velikoj meri usmerili pažnju javnosti na pitanja funkcionisanja institucija i odgovornosti vlasti prema građanima. U takvim okolnostima, domaće političke teme zauzimaju značajno mesto u medijskom prostoru i javnoj debati, dok se pitanja dugoročnog spoljnopolitičkog usmerenja Srbije često razmatraju u senci aktuelnih događaja.

Zbog toga se nameće pitanje kakvo mesto u javnom diskursu danas zauzima evropska integracija. Članstvo u Evropskoj uniji formalno je i dalje jedan od strateških ciljeva Srbije, ali sam proces pristupanja ne zavisi samo od političkih odluka i tempa reformi. Zavisi i od toga kako se EU predstavlja javnosti i kako građani vide evropsku budućnost svoje zemlje. Medijsko izveštavanje, poruke političara i dostupnost informacija utiču na to kako građani razumeju značaj evropskog puta, ali i na to koliko mu pažnje uopšte posvećuju u poređenju s pitanjima koja neposredno pogađaju njihovu svakodnevicu.

Otuda i dilema od koje polazi ovaj tekst: da li je evropska integracija u vreme pojačanih unutrašnjih tenzija potisnuta iz javnog prostora, ili se o njoj i dalje govori, samo u drugačijem političkom i medijskom okviru? Oslanjajući se na dostupna istraživanja javnog mnjenja i analize medijskog izveštavanja, tekst pokušava da odgovori na tri pitanja: kako se EU predstavlja u Srbiji, kakvi stavovi građana prema evropskoj integraciji preovlađuju i postoji li veza između tema koje dominiraju unutrašnjom političkom scenom i načina na koji javnost doživljava evropski put zemlje.

Rezultati istraživanja WeBalkans pokazuju da je između 2022. i 2025. godine došlo do pada podrške članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Na pitanje kako bi glasali kada bi se referendum o članstvu održao te nedelje, 48% ispitanika izjasnilo se za članstvo 2022. godine, dok je taj procenat do 2025. pao na 33%. Istovremeno, zabeležen je značajan porast udela građana koji ne bi izašli na referendum. Za ovu analizu posebno je značajan upravo taj podatak: dok je 2022. godine svega 8% ispitanika navelo da ne bi glasalo, do 2025. taj udeo porastao je na 25%.

Ovakav trend ukazuje ne samo na smanjenje podrške članstvu već i na to da evropska integracija verovatno nije među glavnim pitanjima kojima se građani trenutno bave. To se može posmatrati u kontekstu unutrašnje političke i društvene krize: istraživanje CRTA-e iz 2025. godine pokazalo je da 57% građana smatra da se Srbija kreće u pogrešnom smeru, dok je korupcija među najčešće isticanim problemima. Kada su pažnja javnosti i politička debata prvenstveno usmerene na probleme funkcionisanja institucija i odgovornosti vlasti, pitanje evropske integracije lako ostaje po strani, iako su upravo reforme u ovim oblastima važan deo procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Podaci Ministarstva za evropske integracije o medijskom izveštavanju ukazuju na promenu u tonu predstavljanja Evropske unije između 2023. i 2025. godine. Dok je u prva tri meseca 2023. pozitivno izveštavanje činilo 43% objava u januaru, 60% u februaru i 56% u martu, u istim mesecima 2025. godine taj udeo iznosio je 26%, 22% i 24%. Ovakva razlika ukazuje na znatno manju zastupljenost pozitivnog tona u medijskom izveštavanju o EU početkom 2025. godine, u periodu kada su masovni protesti, kriza institucija i rastuće društvene tenzije usmerili pažnju javnosti i medija prvenstveno na unutrašnje političke probleme u Srbiji.

Posmatrani zajedno, podaci o stavovima građana i medijskom izveštavanju pokazuju da se evropska integracija u Srbiji ne suočava samo s padom podrške, već i s postepenim gubljenjem mesta u javnom diskursu. Iako neposrednu vezu između medijskog tona i stavova građana nije moguće dokazati, oba trenda ukazuju na to da se evropski put sve manje doživljava kao konkretan politički proces, a sve više kao deklarativni cilj.

Paradoks je u tome što su vladavina prava, borba protiv korupcije i nezavisnost institucija teme koje su danas u središtu pažnje građana, a istovremeno predstavljaju suštinski deo procesa pristupanja EU. Ipak, ove dve teme se u javnosti retko dovode u vezu. Rast udela građana koji ne bi izašli na referendum ukazuje na to da problem nije samo u protivljenju članstvu, već i u mogućoj ravnodušnosti prema evropskoj integraciji. Zato je važno ispitati ne samo koliko građani podržavaju članstvo već i da li se evropska budućnost Srbije uopšte povezuje s njihovim problemima i očekivanjima. Bez jasnije veze između integracije i svakodnevnih problema građana, evropski put Srbije mogao bi da ostane formalno opredeljenje države, bez šireg razumevanja njegovog konkretnog značaja.

Autorka: Nataša Stanojević