Ka državi koja je servis građana - pogled unazad na proces pregovora Srbije sa EU

Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, Tanja Miščević, u prvom intervjuu za mesečni bilten „Progovori o pregovorima“ govori o dosadašnjem procesu pregovora o pristupanju, narednim koracima i planovima, te budućim izazovima i obavezama koje donosi naredna faza procesa pregovora.

BOŠ: Prošla je prva godina od otvaranja pregovora Srbije sa EU i završena prva faza u procesu koja se odnosi na pregled stepena usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (skrining). Kako ocenjujete taj period i koji je bio najveći izazov za Vas kao šeficu Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU?

Tanja Miščević: Proces analitičkog pregleda zakonodavstva, odnosno već u srpskom jeziku odomaćenog skrininga, ne bih ocenjivala ja, već ocene dolaze od Evropske komisije i država članica. Oni nas ocenjuju visokom ocenom, a ja smatram da smo zaista bili veoma uspešni.

Skrining je trajao 18 meseci i za mene je izazov bio celokupni dosadašnji proces, svaki put kada bismo pripremali sastanke pred put u Brisel, osećala sam pozitivnu tremu, dodatnu energiju davali su mi svi članovi pregovaračkih radnih grupa, koji su pokazali visok nivo profesionalnosti i posvećenost procesu.

BOŠ: Do sada je Evropska komisija objavila tri izveštaja o skriningu, dok Srbija ima pripremljenu Pregovaračku poziciju za Poglavlje 32 (Finansijski nadzor), a akcioni planovi za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) su u završnoj fazi. Kakva je dalja dinamika rada Evropske komisije, da li do kraja godine očekujete izveštaje sa skrininga i za preostala pregovaračka Poglavlja? Šta očekujete kao krajnji rezultat druge godine procesa pregovora o pristupanju kada je u pitanju Republika Srbija? 

Tanja Miščević: U prethodnoj godini imali smo priliku da prođemo celokupan proces pripreme jedne Pregovaračke pozicije, za Poglavlje 32 - Finansijski  nadzor, kao i proces izrade predloga akcionih planova za Poglavlja 23 i 24. Poznato je koliko su ova Poglavlja važna za građane Srbije i sve aktere društvenog i političkog života, koji su i pronašli svoje mesto i ulogu u izradi navedenih akcionih planova. Evropska komisija je potvrdila da ćemo do kraja godine dobiti izveštaje za sva preostala Poglavlja, znamo da se trenutno u procesu usvajanja u telima Saveta nalaze izveštaji za sedam Poglavlja i da polako pristižu i ostali. Nov sastav Evropske komisije i nova organizacija Direktorata za proširenje dovela je do organizacionih promena, pa imamo razumevanja i zašto priprema pojedinih izveštaja duže traje.

Krajnji rezultat druge godine pregovora o pristupanju Evropskoj uniji biće pre svega potpuno jasno razumevanje o trenutnoj usklađenosti zakonodavnog okvira Srbije i Evropske unije, što će nam pružiti svi izveštaji sa skrininga koje očekujemo. Kao rezultat toga, nastaće i naš precizan plan o svim daljim koracima, posebno u smislu plana usklađivanja i naročito imajući u vidu da će se kroz te izveštaje pojaviti i određena merila za otvaranje pregovora u pojedinačnim Poglavljima. Naravno, verujem da bi bilo dobro i otvoriti pregovore u onim Poglavljima za koje budemo bili spremni, pored Poglavlja 32.

BOŠ: Poznato je da su teme koje se odnose na normalizaciju odnosa sa Kosovom (Poglavlje 35), kao i Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), najviše zastupljene kada je u pitanju izveštavanje o pregovaračkom procesu Srbije sa EU. Koja Poglavlja u pregovaračkom procesu će predstavljati veliki izazov za našu administraciju, a i za građane, a koja su manje zastupljena u javnosti i za koja ne vlada toliko medijsko interesovanje?

Tanja Miščević: Implementacija svih normi koje smo transponovali u domaće pravo jeste najveći izazov u tehničkom delu pregovora o pristupanju, ali i u funkcionisanju jednog zdravog sistema.  Zato će akcenat tokom nastavka procesa pregovora da se pomera sa zakonodavnih aktivnosti na implementiranje svega što smo usvojili i nadam se da ćemo i taj deo reformi sprovesti uspešno. Uvek je izazov promeniti navike ljudi, podstaći ih da menjaju neke navike koje su godinama sticali, ali to je jedini put ka uređenom društvu. Posebno nam je značajan lokalni nivo vlasti, ljudi koji svakodnevno komuniciraju sa građanima i sprovode sve usvojene norme. Kaže se da je lanac jak koliko mu je jaka najslabija karika, da bismo postigli ciljeve koje smo pred sebe stavili, svaka karika, svaki službenik na svim nivoima vlasti, mora biti dobro obučen i upoznat sa merama koje treba implementirati. Zato jesu izazov ona Poglavlja koja se najviše tiču lokalnog nivoa i života građana, pored onih koja su svima poznata i često su tema medijskih natpisa, tu su i Poglavlje 27 o zaštiti životne sredine, Poglavlja 11 i 12 o poljoprivredi i bezbednosti hrane ili Poglavlje 28 o zaštiti potrošača.

BOŠ: Koje su to oblasti, pregovaračka poglavlja, u kojima smo već ostvarili značajan napredak kada je u pitanju usklađenost sa standardima EU?

Tanja Miščević: Brojna Poglavlja koja se tiču finansija pokazuju visok nivo usklađenosti sa pravom Evropske unije. U Poglavlju 7 (Pravo intelektualne svojine), srpski zakonodavni okvir skoro u potpunosti prati evropski. Istakla bih i jednu od najvažnijih oblasti, temeljnu oblast evropskih integracija, politiku konkurencije, gde u velikoj meri imamo transponovan acquis. Ipak, uvek ima prostora za napredak i ona precizna prilagođavanja, pojedinosti u svim oblastima, koje moramo dodatno usavršavati.
Na kraju, ne zaboravimo da dok mi usvajamo propise usklađujući se sa evropskim pravom, zemlje članice već uveliko planiraju i usvajaju nove propise, što nam govori da je ovaj proces živ i da se ništa ne završava danom pristupanja.

BOŠ: Koliko mere štednje i nedostatak novca u budžetu, može uticati na kvalitet i brzinu sprovođenja neophodnih reformi, odnosno odlaganje istih, u procesu pregovora o pristupanju sa EU? Koliko se to može odraziti na efikasnost procesa?

Tanja Miščević: Mere štednje ne vidim kao kočnice reformi, naprotiv. Mere štednje su deo reformi, čak bih rekla i neophodan uslov za naš dalji napredak. Jednostavno, morali smo da konsolidujemo finansije. Srbija nije bogata zemlja i mislim da je to prilično jasno našim sagovornicima iz Brisela, otuda i računamo na njihovu pomoć, koju dobijamo kroz sredstva iz pretpristupnih fondova i usmeravamo ih tamo gde je najneophodnije, kako bi proces pristupanja i reformi išao napred. Kako bismo bili što efikasniji i u domenu finansijskog planiranja, novi Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije sadržaće i precizne finansijske projekcije, kojima ćemo se voditi prilikom budžetiranja i vremenskih okvira za implementaciju novousvojenih normi.

BOŠ: Javnost je upoznata sa činjenicom da usvajanje EU standarda u pojedinim oblastima zahteva velika ulaganja. Procena vezana za Poglavlje 27 (Životna sredina) iznosi više od 10 milijardi evra. Da li su dugi prelazni rokovi za usvajanje tzv. teških direktiva u oblasti zaštite životne sredine adekvatan odgovor, imajući u vidu iskustva Bugarske, Rumunije i Hrvatske?

Tanja Miščević: Prelazni periodi vam daju šansu da planirate i da „na odloženo“ prikupite sva neophodna sredstva za punu implementaciju politike zaštite životne sredine. Ističem, postoji veliki broj, naročito siromašnijih zemalja članica EU, koje takođe moraju da prate sve standarde u oblasti zaštite životne sredine i to predstavlja teret i za njihove budžete. Ipak, ovo svakako ne treba posmatrati kao trošak, jer imati čistu vodu i nezagađenu životnu sredinu - to je cilj koji prevazilazi trenutne finansije i treba ga tako i posmatrati. Pregovarački proces, kao i pravo Evropske unije, obuhvataju sve oblasti života, zato uvek insistiram na tome da govorimo šta od našeg pristupanja Evropskoj uniji imaju građani Srbije, kakav boljitak će oni osetiti u svakodnevnom životu.

BOŠ: Žuri li se Srbiji ulazak u EU? Zašto? Da li treba da se promeni diskurs od „brzog ulaska“ ka „dobro pripremljenom ulasku“?

Tanja Miščević: I jedno i drugo! Naime, svakako ne treba preterano žuriti, niti je to moguće. Ali istovremeno, sve ima svoj trenutak pa tako i evropske integracije – uhvatiti taj pravi momenat je najvažnija stvar.

BOŠ: Da li smatrate da je naše društvo dovoljno pripremljeno za promene koje nas očekuju? Da li, po Vašem mišljenju, građani shvataju da je prihvatanje evropskih standarda, nezavisno od integracija Srbije u EU, značajno za njih?

Tanja Miščević: Moram priznati da nismo kao društvo na to potpuno spremni, ali niti jedno društvo ne može biti spremno da za deceniju-dve u potpunosti prođe proces stvaranja evropskih vrednosti, koje su članice EU gradile vekovima. No, mir, stabilnost, solidarnost, poštovanje i tolerancija, su ipak naše vrednosti, samo treba da ih se podsetimo.

BOŠ: Smatrate li da, pored harmonizacije zakona i politika sa EU, treba doći i do promene odnosa države, organa javnih vlasti prema građanima? U kom pravcu bi te promene trebalo da budu usmerene?

Tanja Miščević: Svakako da mora, jer svakako država mora da shvati da je ona tu zbog građana, da je njihov servis. Država obezbeđuje svojim zakonima regulatorni okvir za život građana, i to bi smo svi morali da shvatimo. Dakle, evropske integracije kao svoj cilj imaju stvaranje struktura koje su kontrolisane i nadgledane od strane građana, a to je velika promena.

BOŠ: Kada bi se iduće nedelje održao referendum o ulasku Srbije u EU, prema Vašem mišljenju, koliki bi bio procenat izlaznosti građana?

Tanja Miščević: Realnost, perspektiva i razvojnost bi uvek donele većinu članstvu Srbije u EU. Da li bih volela da taj referendum bude sutra? Ne bih, rano je za to.

Intervju pripremila Danijela Božović