EVROPA POSLE UGLJA - EVROPSKE I REGIONALNE INICIJATIVE ZA ČISTU ENERGIJU

BOŠ: Kampanja "Evropa posle uglja" se bavi prelaskom na čiste i obnovljive izvore energije, a organizacije civilnog društva su nosioci kampanje. Kako je nastala i odakle je krenula inicijativa za kampanju "Evropa posle uglja"? 

Dragana Mileusnić: Nevladine organizacije širom Evrope već godinama sarađuju na različitim kampanjama za ublažavanje posledica klimatskih promena i čistu energiju. Tako je i kampanja Evropa posle uglja nastala iz organske potrebe organizacija civilnog društva da rade zajedno, još bliže i struktuiranije nego što je to bio slučaj u prošlosti, kako bi ostvarile ambiciozni cilj da se evropski energetski sistem u potpunosti transformiše do 2030. godine. Potreba za saradnjom definisana je tokom zajedničkih aktivnosti organizacija civilnog društva u Nemačkoj, u maju 2016. godine. Od tada, veliki broj aktivista radio je zajedno na kreiranju zajedničke kampanje.

BOŠ: Kampanja osim članica Evropske Unije uključuje i zemlje Zapadnog Balkana i Tursku. Kampanja "Evropa posle uglja" je, dakle, koncipirana kao zajednički poduhvat. Odakle dolazi potreba za ovako široko koordiniranom kampanjom?

Dragana Mileusnić: Prosečna globalna temperatura na Zemlji danas je za 1 stepen Celzijusa viša u odnosu na pre-industrijski period. Posledice takve promene klime već se danas osećaju širom Evrope, a region Balkana i Turske biće i u budućnosti među najugroženijima, sa učestalim sušama, poplavama i požarima. Zbog toga je neophodno da se zagrevanje planete zaustavi. Pariski sporazum o klimi ima za cilj da se zagrevanje ograniči na ispod 2 stepena, uz maksimalno ulaganje napora da se zagrevanje zadrži na najviše 1.5 stepen Celzijusa u odnosu na pre-industrijski nivo.  Nauka nam govori da je za dostizanje ovog cilja neophodno dekarbonizovati elektroenergetski sistem a potom i čitavu ekonomiju. U današnjem svetu u kom su energetski sistemi i globalna tržišta blisko povezani, javila se prirodna potreba da se problem sagleda i rešava na nivou celog kontinenta Evrope.

BOŠ: U kontekstu Pariskog sporazuma, planiraju se i revidiraju zajednički i pojedinačni ciljevi za smanjenje emisija zemalja članica Evropske Unije. S obzirom da kampanja ima okvir koji je širi od same EU, kako se kampanja odnosi prema politici EU a kako prema ciljevima Pariskog sporazuma?

Dragana Mileusnić: Politike EU kao i obaveze koje proističu iz Pariskog  sporazuma daju politički okvir za delovanje kampanje. Ovi procesi su kompatibilni sa kampanjom, iako i politike EU još uvek kaskaju za ciljevima Pariskog sporazuma, kojima kampanja teži da doprinese. U okviru procesa revidiranja klimatskih i energetskih ciljeva u EU, na Balkanu i u Turskoj, očekujemo da vidimo pomak od uglja ka obnovljivim izvorima energije i širokoj primeni mera energetske efikasnosti.

BOŠ: Sigurnost snabdevanja energijom i dostupnost energije su među osnovnim potrebama savremenog načina života,  a u mnogim zemljama ugalj se smatra jeftinim i pouzdanim izvorom energije.  Šta su alternative uglju u procesu tranzicije ka održivoj i čistoj  energetici? Na koji način obnovljivi izvori energije mogu biti konkurentni na tržištu energije? 

Dragana Mileusnić: Tranzicija na održiv i čist energetski sistem je bez sumnje veliki izazov, naročito za države prirodno bogate fosilnim gorivima. Ipak, treba imati u vidu da se, naročito na Balkanu, velika količina energije danas gubi u neefikasnim procesima i kroz gubitke na mreži. Povećanje energetske efikasnosti je prvi zadatak na putu ka održivoj energetici. Sa povećanjem efikasnosti, potražnja koju treba zadovoljiti će biti manja, pa u skladu sa tim treba  planirati nova elektroenergetska postrojenja. Širom Evrope, pa tako i u regionu, potencijal obnovljivih izvora energije, naročito vetra i sunca je izuzetno veliki, tako da gotovo sve države regiona mogu da zadovolje sopstvene potrebe.

BOŠ: Radna mesta su čest argument za nastavak energetske politike zasnovane na uglju. Na koji način  se predviđa da energetska tranzicija može da utiče na tržište rada, ekonomski razvoj?

Dragana Mileusnić: Iskustva drugih država pokazuju da tranzicija nije lak proces, ali je svakako prilika za ekonomski razvoj. Poslovi u industriji obnovljivih izvora energije rastu iz godine u godinu. Prema Izveštaju o stanju i prognozama za životnu sredinu Evropske Unije, u periodu od 2010. do 2014. godine sektor zelene ekonomije je porastao za 50% [3]. Predviđa se da će tržište čistih tehnologija biti udvostručeno do 2020. godine, što će doneti mnoštvo novih poslova i poslovnih prilika. Energetska tranzicija donosi i druge koristi koje često zaboravljamo, poput manje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, čistijeg vazduha, boljeg kvaliteta života i zdravlja građana.

BOŠ: Koncept pravedne energetske tranzicije je u zemljama EU već prepoznat kao ključan u isključivanju uglja iz proizvodnje energije. Šta ovaj koncept zapravo podrazumeva i gde se zemlje Zapadnog Balkana nalaze u procesu pravedne energetske tranzicije? 

Dragana Mileusnić: Koncept pravedne tranzicije razvio se upravo u regionima u kojima veliki deo radne snage zavisi od rudnika i termoelektrana. U tim slučajevima, prepoznata je potreba da se odgovori na izazove ovih ljudi, uz zajedničko učešće čitavog društva. To podrazumeva izradu planova kako da se radna snaga u određenom regionu transformiše, uz programe prekvalifikacije, treninga, i postepenog prelaska u druge sektore ekonomske aktivnosti. Takozvani zeleni poslovi tu mogu igrati značajnu ulogu, ali nova radna mesta mogu biti i u potpuno drugačijim granama, poput IT industrije. Nažalost, na Balkanu još uvek nismo daleko odmakli u ovom procesu, iako možemo da vidimo sve veću potrebu za tim, kao na primer u Crnoj Gori gde se očekuje gašenje termoelektrane u narednih 5 do 6 godina.