2018 – godina velikih očekivanja

Mislim da je jako značajno što se ponovo govori o proširenju, što se traži čak i vremenski okvir za stupanje u članstvo pre svega Srbije i Crne Gore. Znamo da i dalje veliki broj država članica ima zadršku oko proširenja, veruju da ni EU ni države kandidati nisu spremne za novo uvećanje članstva, zato je važno da je predsednik Evropske komisije pomenuo proširenje u svom govoru o stanju Unije. Što se tiče vremenskog okvira, zaista verujem da je to samo okvir, jasno nam je predočeno da sam protok vremena do pomenute 2025. neće značiti i članstvo u EU. Na nama je da uspešno završimo proces ekonomskih reformi, a posebno reformi u oblasti vladavine prava, a na državama članicama je da odluče da li smo spremni za članstvo. Ne kraju godine, običaj je da se pravi rezime o postignutom, o onome što je moglo bolje, o nadanjima i planovima za sledeću...

S Tanjom Miščević, šeficom Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, razgovaramo o mnoštvu tema koje se tiču procesu pristupanja Srbije EU – gde smo danas i gde verujemo da ćemo biti u narednim mesecima, o otvorenima poglavljima, o budućem Izveštaju o Srbiji, o medijskoj slici EU u našoj zemlji...Za početak, govorimo o tome šta je obeležilo 2017. godinu kada je reč o odnosu Srbije i EU, naravno najpre u pogledu pristupnih pregovora.

Tanja Miščević: U 2017. godini otvorili smo šest pregovaračkih poglavlja i privremeno zatvorili jedno, što je značajan uspeh, ali mislim da smo zaslužili više, jer smo pripremili i predali Evropskoj uniji pregovaračke pozicije za još tri poglavlja. Ono što je sigurno obeležilo ovu godinu jeste najava predsednika Komisije, Junkera, da će Srbija i Crna Gora, kao „države predvodnice“ dobiti jedan okvirni dokument, u vidu strategije, u kome će biti predstavljen plan pristupanja. Ovim je potvrđeno da je Evropska unija vratila politiku proširenja na svoju agendu.

BOŠ: Kako ste već pomenuli, Srbija je u prethodnoj godini otvorila šest pregovaračkih poglavlja na tri međuvladine konferencije. Kako ocenjujete njen napredak i u kojoj meri ste zadovoljni postignutim rezultatima?

Tanja Miščević: Ne možemo reći da napredak nije ostvaren, ipak trenutno imamo trećinu otvorenih poglavlja, ali je sigurno da je moglo bolje. Pregovaračke pozicije za Poglavlja 33 ‒ finansijske i budžetske odredbe, 9 ‒ finansijske usluge i 13 – ribarstvo su već u Briselu, a uskoro očekujemo da će se završiti procedura usvajanja pregovaračke pozicije za Poglavlje 18 – statistika. Čekamo proleće s najmanje četiri spremne pregovaračke pozicije, a do juna će ih sigurno biti još. Sad smo već dobro upoznali procedure Evropske unije, znamo sa sigurnošću da nakon slanja pregovaračke pozicije u Sekretarijat Saveta članicama treba između šest i osam nedelja da u svojim prestonicama provere stav o našim planovima, a do završetka rasprave u Odboru za proširenje i prikupljanja mišljenja država članica, najmanje tri meseca. I to, naravno, ukoliko se ne pokrenu neka politička pitanja koja dodatno usporavaju proces usvajanja. Uveliko radimo na pripremi pregovaračkih dokumenata za sva ostala poglavlja i ne možemo reći da ne postoje izazovi, svi treba da razumemo da je proces pristupanja sveobuhvatni reformski proces. Važno je da vladavinu prava shvatimo kao prožimajuću oblast za čitav proces, uostalom, da je shvatimo suštinskom za život građana što ona zapravo i jeste. Videli smo nebrojano puta da su države članice kontinuirano insistirale na unapređenju vladavine prave, postavili smo sebi ambiciozne planove u okviru Akcionih planova za poglavlja 23 i 24, zato smo, u dogovoru sa Evropskom komisijom, odlučili da uradimo reviziju Akcionih planova. Očekujem da će revizija biti završena u drugoj polovini 2018. godine, naravno, uz  konsultacije sa civilnim društvom.

BOŠ: Kada smo razgovarali pre dve i po godine, rekli ste da ste posebno zadovoljni napretkom u Poglavlju 7 – pravo intelektualne svojine. Koje bi poglavlje danas zaslužilo to mesto?

Tanja Miščević: Možda neočekivano, ali istakla bih Poglavlje 13 ‒ ribarstvo. Činjenica da Srbija nema more vodila je ka tome da će ovo poglavlje biti jednostavno za pregovaranje i da suštinski Srbija neće ništa dobiti u politici ribarstva. Naravno, ni jedna ni druga tvrdnja nisu istinite. Tokom pripreme pregovaračke pozicije i stalnih konsultacija sa Evropskom komisijom, otvorila su se brojna pitanja i mogućnosti u, moram priznati, zapostavljenoj politici ribarstva. Pre svega, morali bismo dodatno da ojačamo administrativne kapacitete, kako bismo od stupanja u članstvo mogli da koristimo značajne fondove koje Evropska unija ima u ovoj oblasti, poput podsticaja za očuvanje i unapređenje ribnjaka. Ali bih istakla i spremnost i usklađenost u ekonomskim i finansijskim poglavljima, posebno važno za napredak privrede. Lepo je reći da smo za Poglavlje 9 ‒ finansijske usluge imali veoma kratke konsultacije s Komisijom i da je naša pregovaračka pozicija prihvaćena bez i jednog pitanja i dopune. Međutim, onda vidite da čak i u tom slučaju nije bilo mogućnosti da ovo poglavlje otvorimo krajem prošle godine, jer su pregovori celina i tako se ocenjuju.

BOŠ: Od 2014. godine inicijative u okviru Berlinskog procesa doprinose dodatnom unapređenju procesa pristupanja država Zapadnog Balkana EU. Nakon Berlina, Beča i Pariza, Samit je, u julu 2017. godine, održan u Trstu. Koliko mislite da je Samit u Trstu bio uspešan i šta biste izdvojili kao njegove glavne rezultate?

Tanja Miščević: Regionalna saradnja nam je jako važna, uz sve specifičnosti naših međusobnih odnosa, države regiona kroz uspešnu saradnju pokazuju spremnost da se prevaziđu problemi iz prošlosti i Evropska unija to vrednuje. Svaka vrsta dublje saradnje je znak da ćemo i kasnije, kao članice EU, biti dobri i pouzdani partneri. Tako vidim i usvajanje Akcionog plana za regionalni ekonomski prostor koji treba da omogući nesmetan protok roba, usluga i kapitala. Regionalni ekonomski prostor se ne sme smatrati zamenom za Jedinstveno tržište Evropske unije već upravo poligonom na kome će države regiona pokazati da će, kada postanu članice EU, ravnopravno i uspešno učestvovati u Jedinstvenom tržištu. Jedan od važnih rezultata samita u Trstu je i potpisivanje Ugovora o transportnoj zajednici, koji će omogućiti veća ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu celog regiona, a znamo da je jedno od prvih pitanja koje investitori postavljaju kada žele da ulažu u neku državu – da li je i koliko razvijena infrastruktura. Naročito je važno što je nakon Samita odlučeno da će upravo Beograd biti sedište Transportne zajednice. Zanimljivost je da će Beogradska otvorena škola za prve komšije uskoro imati Sekretarijat Transportne zajednice, koji će se nalaziti u zgradi Beograđanke.

BOŠ: Šta očekujete od narednog samita (London, 2018)?

Tanja Miščević: Kada je reč o Samitu u Londonu, pripreme već uveliko traju, okvirno se postavljaju teme. Verujem da će London kao domaćin ovog samita postaviti ambicioznu agendu, to će biti jedna od poslednjih šansi da Velika Britanija direktno utiče na agendu politike proširenja. To je naravno i svojevrsni paradoks, država koja odlazi iz Unije, pripremiće agendu za one koji tek treba da stupe u članstvo. Ipak, jasno je da je Britaniji stalo da zadrži svoju ulogu na ovim prostorima. Videli smo pre nekoliko dana da Odbor za spoljne poslove Doma lordova britanskog Parlamenta u svom izveštaju „Velika Britanija i budućnost Zapadnog Balkana“ navodi da Britanija treba da nastavi svoje angažovanje u regionu i nakon izlaska iz EU.

BOŠ: Nakon godinu i po dana, u proleće 2018. godine, Evropska komisija će objaviti novi Izveštaj o Srbiji, a prema najavama nešto pre toga i Strategiju proširenja. Koje će, po Vašoj proceni, biti najvažnije poruke izveštaja za Srbiju – kako one dobre u pogledu napretka tako i one „manje dobre“, odnosno one gde je potrebno uložiti dodatni napor da bi došlo do poboljšanja?

Tanja Miščević: Godinu i po dana je dug izveštajni period, pogotovo za državu u procesu reformi, stoga očekujem opširan izveštaj. Novi način izveštavanja, primenjen prvi put 2015. godine, s konkretnim ocenama u pogledu opšte spremnosti za članstvo i procene napretka, daje kondenzovaniju sliku o trenutnom stanju države kandidata, uz napomenu da onaj ko taj izveštaj čita mora to činiti s razumevanjem takvog načina izveštavanja. Navešću vam primer: u Izveštaju za 2016. godinu ocenjeno je da u Poglavlju 7 – pravo intelektualne svojine, nema napretka. Onaj ko čita Izveštaj treba da zna da se napredak meri u odnosu na prethodnu godinu, a da je Poglavlje 7 jedno od poglavlja u kome je ostvaren najviši nivo usaglašenosti s pravom EU i da je teško ostvariti napredak u onim poglavljima u kojima već postoji visok stepen usaglašenosti. S druge strane, Poglavlje 7 je dobilo ocenu „visok nivo spremnosti“ u kategoriji opšte spremnosti, što potvrđuje stav da se Izveštaji moraju čitati pažljivo i s razumevanjem. Što se tiče najvažnijih poruka, pretpostavljam da će biti balansirane, ali sačekala bih s procenama, do aprila nam predstoji još puno posla.

BOŠ: Kada je reč o procesu pristupanja, obično se govori o principima pristupa „brzog ulaska“ ili „dobro pripremljenog ulaska“ u EU. Vi ste, u ranijem razgovoru s nama, kazali da treba insistirati na oba pristupa, kao i da je sve pitanje pravog trenutka. Nakon skoro četiri godine od početka pregovora o pristupanju Srbije EU, kakav je Vaš utisak danas? Na osnovu dosadašnjih pregovora, kom smo pristupu bliži?

Tanja Miščević: Kada uporedimo s prethodnim proširenjima, evidentno je da naš proces pregovora sad više ne možemo U periodu međuvladinih konferencija kada se otvaraju nova poglavlja, svaki medij izveštava o tome, pa tako možete pročitati i šta građani dobijaju otvaranjem poglavlja. To neminovno utiče na bolju sliku o Evropskoj uniji i članstvu Srbije u njoj. Međutim, kada se stiša euforija nakon nekoliko dana, tema evropskih integracija se ponovo zanemari. 8 | smatrati „brzim“. Iz sadašnje perspektive, rekla bih da je takav scenario postao nemoguć, upravo zbog onoga što je EU naučila iz prethodnih proširenja. Verujem i da je to stav država članica. Višestruki nivoi izveštavanja, posete ekspertskih misija, izveštaji civilnog sektora, sve se računa i broji u cilju što preciznije slike o državi kandidatu i ispunjenosti kriterijuma za članstvo.

BOŠ: Da li, po Vama, građani i građanke Srbije znaju više o procesu pregovora sa Evropskom unijom u ovom trenutku ili kada je proces započet? I na šta je potrebno posebno staviti akcenat u narednom periodu kako bi proces njima/ nama bio poznatiji i jednostavniji?

Tanja Miščević: Kada pratimo istraživanja javnog mnjenja o informisanosti građana o evropskim integracijama Srbije, taj procenat se kreće oko 50%, dakle oko polovine stanovništva bi moglo uopšteno da objasni gde se Srbija nalazi kada je reč o evropskim integracijama. Procenti mogu da nam ukažu na neke trendove, poput onog da je građanima bilo jednostavnije da razumeju da započinjemo pregovore o pristupanju, odgovor na to pitanje je znalo čak 60% ispitanih u decembru 2013. godine. Taj broj je vremenom opadao, jer je proces pregovora i njegove faze komplikovan za razumevanje, pa je građanima teže da sistematizuju informacije koje do njih dolaze. Uostalom, ne smatram da je važno da razumeju faze i komplikovane procedure, volela bih da se više priča o suštini. Nedostaju nam dodatni medijski sadržaji koji se odnose na Evropsku uniju, evropske politike, programe, fondove, svakodnevni život u EU i naravno, kako će sve to uticati na nas, građane Srbije, danas i nakon pristupanja. To nam je potrebno kako bi građani bili informisani.

BOŠ: Kako generalno ocenjujete medijsku sliku i uopšte raspoloženje javnog mnjenja kada se radi o samom procesu pristupanja Srbije EU, kao i o onome što se podrazumeva kada jedna zemlja već jeste članica Unije?

Tanja Miščević: Raspoloženje javnog mnjenja se do sada menjalo u skladu s ključnim događajima u samim pregovorima, pa tako više građana bude za članstvo u EU onda kada se otvore nova poglavlja. To je, verujem, povezano i s nastavkom vašeg pitanja o ulozi medija. U periodu međuvladinih konferencija kada se otvaraju nova poglavlja, svaki medij izveštava o tome, pa tako možete pročitati i šta građani dobijaju otvaranjem poglavlja. To neminovno utiče na bolju sliku o Evropskoj uniji i članstvu Srbije u njoj. Međutim, kada se stiša euforija nakon nekoliko dana, tema evropskih integracija se ponovo zanemari.

BOŠ: Prvi put, u godišnjem govoru o stanju Unije predsednika Evropske komisije, Žana Kloda Junkera, pomenut je i vremenski okvir za pristupanje novih država članica EU. Kako ocenjujete ove navode i koliko je zaista bitna činjenica da se politika proširenja ponovo vratila na Agendu Evropske unije?

Tanja Miščević: Mislim da je jako značajno što se ponovo govori o proširenju, što se traži čak i vremenski okvir za stupanje u članstvo pre svega Srbije i Crne Gore. Znamo da i dalje veliki broj država članica ima zadršku oko proširenja, veruju da ni EU ni države kandidati nisu spremne za novo uvećanje članstva, zato je važno da je predsednik Evropske komisije pomenuo proširenje u svom govoru o stanju Unije. Što se tiče vremenskog okvira, zaista verujem da je to samo okvir, jasno nam je predočeno da sam protok vremena do pomenute 2025. godine neće značiti i članstvo u EU. Na nama je da uspešno završimo proces ekonomskih reformi, a posebno reformi u oblasti vladavine prava, a na državama članicama je da odluče da li smo spremni za članstvo.

BOŠ: Na kraju, u prvoj polovini 2018. godine Bugarska preuzima predsedavanje EU. Šta očekujete u ovom periodu kada je reč o dinamici i tempu otvaranja pregovaračkih poglavlja?

Tanja Miščević: Očekivanja tokom predsedavanja Bugarske i kasnije Austrije su velika, očekujemo „veliki prasak“ u pregovorima, jer ćemo sigurno biti spremni za otvaranje većeg broja poglavlja tokom 2018. godine, očekuje se Strategija za uspešno pristupanje Srbije i Crne Gore, očekuje se samit EU – Zapadni Balkan u Sofiji i Samit u Londonu u okviru Berlinskog procesa. Očekuje nas usvajanje revizije Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, revizija akcionih planova za poglavlja 23 i 24 i puno rada na ispunjavanju merila za zatvaranje poglavlja. Ulazimo u 2018. godinu s velikim očekivanjima, spremni da iskoristimo pozitivne signale za politiku proširenja koji stižu iz Evropske unije.

Intervju priredili: Jelena Babić i Vanja Dolapčev, Beogradska otvorena škola