Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije u Republici Srbiji – Stabilnost regiona prioritet austrijskog predsedavanja EU

Proces reformi zavisi od Vlade Srbije. Evropska unija mora da vidi uočljiv napredak u srpskoj reformskoj agendi. Ali takođe je važno reći da se proces pridruživanja EU ne svodi na otvaranje poglavlja. U pitanju su stvarne i nepovratne reforme unutar jedne države. Ako je Srbija na pravom putu ka EU, njeni građani će osetiti uticaj reformi i pre samog pristupanja.

Kao što je poznato, nakon Bugarske, predsedavanje Savetu Evropske unije preuzela je Austrija. U razgovoru sa Nikolausom Luterotijem, austrijskim ambasadorom u Beogradu, nametnulo se mnoštvo tema važnih za region i Srbiju. Počev od ciljeva austrijskog predsedavanja, procesa pristupanja Srbije EU (uz ono čuveno pitanje – koliko je 2025. godina realističan datum), pa do odnosa u regionu i odnosa Evropske unije prema Zapadnom Balkanu.

European Western Balkans: Austrija je 1. jula od Bugarske preuzela predsedavanje Savetu Evropske unije pod motom Evropa koja štiti. Šta su glavni ciljevi austrijskog predsedavanja i gde se na toj agenda nalazi Zapadni Balkan?

Nikolaus Luteroti: Predsedavanje EU podrazumeva preuzimanje odgovornosti u interesu cele Unije. Naša ambicija je da ojačamo Evropsku uniju i učinimo je efikasnijom u ostvarivanju njenih glavnih ciljeva, a to su promovisanje mira, prosperiteta i stabilnosti u Evropi. U tom smislu, ubeđeni smo da EU mora da ponovo fokusira svoju energiju na velike probleme i izazove i da se istovremeno odmakne od manjih problema, koje mogu bolje da reše države članice. Mi želimo da se fokusiramo na zaštitnu ulogu Evropske unije, tačnije na tri prioriteta: bezbednost i borbu protiv nelegalnih migracija; zaštitu evropske konkurentnosti i prospretita, pogotovo jačanje digitalne ekonomije; održavanje snažnog fokusa na stabilnost Jugoistočne Evrope. Što se tiče trećeg prioriteta, posebno se nadamo da će doći do značajnog i konkretnog napretka u procesu proširenja, pogotovo kad je reč o Srbiji. Ovo je tema koja zahteva i zaslužuje visoku političku pažnju.

European Western Balkans: Mnoge države Zapadnog Balkana izuzetno su zabrinute zbog mogućnosti da unutrašnji procesi EU postanu smetnja perspektivi proširenja u doglednom periodu. Kako će se Austrija starati o pristupanju Srbije Evropskoj uniji? Da li verujete da je 2025. ostvarljiv i realističan datum za pristupanje?

Nikolaus Luteroti: Da, 2025. jeste ostvarljiva, ali to se ne može garantovati. Napredak u pristupnim pregovorima u najvećoj meri zavisi od reformi u Srbiji, a pogotovo oko takozvanih fundamentalnih pitanja kakvo je vladavina prava. Srbija već sprovodi brojne reforme, i mi to veoma poštujemo. Austrija će nastaviti da snažno podržava srpsku perspektivu pristupanja.

European Western Balkans: Proces pristupanja Srbije nastavlja da se odvija sporim tempom. Da li očekujete da će se tokom austrijskog predsedavanja održati dve međuvladine konferencije na kojima bi Srbija otvorila nova poglavlja, kako su preneli pojedini mediji?

Nikolaus Luteroti: Kao što sam već spomenuo, proces reformi zavisi od Vlade Srbije. Evropska unija mora da vidi uočljiv napredak u srpskoj reformskoj agendi. Ali takođe je važno reći da se proces pridruživanja EU ne svodi na otvaranje poglavlja. U pitanju su stvarne i nepovratne reforme unutar jedne države. Ako je Srbija na pravom putu ka EU, njeni građani će osetiti uticaj reformi i pre samog pristupanja.

European Western Balkans: Region Zapadnog Balkana opterećen je nerešenim bilateralnim problemima i teškim teretom skore ratne prošlosti. Pošto su dobrosusedski odnosi preduslov za članstvo u EU, države Zapadnog Balkana moraju da stave poseban naglasak na pomirenje. Šta Vi vidite kao glavnu prepreku ovom procesu?

Nikolaus Luteroti: Pomirenje je vrlo bitan proces od koga svi mogu da profitiraju. On je ključan za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti u regionu. Pomirenje zahteva hrabre političke korake kako bi se prevazišli stari stereotipi i ohrabrila masovna prekogranična saradnja. Neki političari na Zapadnom Balkanu su preduzeli takve korake i naglasili da jedino pomirenje i regionalna saradnja mogu da dovedu do stabilnosti i prosperiteta. Ali i dalje mnogo mora da se uradi po tom pitanju.

European Western Balkans: Na koji način mislite da EU treba da se postavi povodom stanja demokratije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu? Treba li da bude stroža prema vladama regiona?

Nikolaus Luteroti: Evropska unija je postavila jasne kriterijume što se tiče pristupanja. Prema tome, ovo nije pitanje oko toga da li treba da budemo stroži ili blaži, već da li smo konstantni u ukazivanju na polja u kojima mislimo da je potrebno više reformi i(li) više kontinuiteta u njihovoj primeni. European Western Balkans: Uprkos umereno visokim očekivanjima od skorog Samita država Zapadnog Balkana u Londonu, ishodi su po njih bili poprično razočaravajući. Verujete li da je Berlinski proces i dalje pravi format za odnose između EU i Zapadnog Balkana, ili ga treba zameniti drugim instrumentima?

Nikolaus Luteroti: Austrija je od samog početka bila vrlo aktivna u inicijativi za Zapadni Balkan i nastavlja da je podržava. Berlinski proces je dobar i uhodan format. Napredak ili neuspeh u pomirenju, rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja ili saradnja oko infrastrukturnih projekata ne zavisi od formata već od zalaganja svih uključenih aktera. Ono što se stvarno računa je šta se desi između dva samita, to jest primena onog što je dogovoreno.

European Western Balkans: Uključivanje mladih i regionalna saradnja su neki od nosećih stubova Berlinskog procesa. Ambasade Austrije u regionu su u tom cilju pokrenule i podržale Balkansku turneju 2018 i time pružile priliku mladim ljudima da zagovaraju svoje ciljeve. Možete li detaljnije opisati ovu inicijativu i vaše viđenje uloge mladih na Zapadnom Balkanu?

Nikolaus Luteroti: Mladi Zapadnog Balkana će odrediti budućnost regiona. Austrija je, stoga, podržala osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), a njene institucije dugi niz godina finansiraju i sarađuju s regionalnim omladinskim organizacijama. Regionalna povezanost i razmena mladih ljudi su ključ za napredak Zapadnog Balkana. Zajedno s regionalnim nevladinim organizacijama austrijske ambasade na Zapadnom Balkanu su zbog toga pokrenule Balkansku turneju sa motom „Putovanje ka Evropi na Zapadnom Balkanu”. Dvadeset sedam mladih ljudi iz država regiona, zajedno su ga proputovali, posetivši Beograd, Skoplje, Prištinu, Tiranu, Podgoricu i Sarajevo. Primili su ih austrijski ambasadori kao i visoki politički predstavnici i partneri iz polja ekonomije i kulture. Njihov put nosio je poruku da su mladi ljudi u centru regionalne integracije, da brinu o miru, saradnji i ekonomskom napretku Jugoistočne Evrope i da su voljni da teže ka njima. Ovo je upravo ono što Austrija i njene zainteresovane strane u regionu u potpunosti podržavaju. Pomirenje je vrlo bitan proces od koga svi mogu da profitiraju. On je ključan za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti u regionu. Pomirenje zahteva hrabre političke korake kako bi se prevazišli stari stereotipi i ohrabrila masovna prekogranična saradnja.