Druškić: Balkanci vole da ih se Evropa plaši

Kako to Balkan izgleda kada se u njega gleda iz Brisela i zašto je umetnost jedini put ka prihvatanju različitosti, za European Western Balkans govori mladi umetnik iz Bosne i Hercegovine Rikardo Druškić, čiji je mural posvećen Zapadnom Balkanu nedavno predstvaljen u centru Brisela.

European Western Balkans: Mural je dobio naziv “Samo srcem možeš videti jasno”. Kome se taj slogan obraća?

Rikardo Druškić: Slogan se obraća svim ljudima planete Zemlje. U vremenu konzumerizma, lažne demokratije, pogrešnih idola, postali smo ljudi izgubljenih vrednosti. Mural, sa referencom na ‘Malog Princa’, govori o tome kako treba voleti otvorenog srca, bez predrasuda. On u sebi nosi poruku mira, tolerancije. Mural se obraća i svim ljudima sveta, koji će doći u Brisel i pogledati isti, sa težnjom da promeni njihovu percepciju o mojoj državi i području sa kojeg dolazim.

EWB: Srce je jedna od najčešće manipulisanih metafora kroz istoriju umetnosti. O kom srcu Vi govorite?

RD: Svestan sam, od samog početka svog umetničkog stvaralaštva, da je „ljubav“ („srce“) vrlo isklišeiziran pojam, te da moram biti jako pažljiv kako ću ga predstavljati. Mlađi ja je mislio da je ljubav čin voljenja i da je vrlo precizno određen rečima „Ja nekog volim“, odnosno osećanjem emocije prema nekome ko mi je blizak/bliska. Kako postajem stariji, upoznajem širinu ljubavi (srca). Ljubav sam shvatio kao jednu od osnovnih psiholoških potreba koju svaki čovek treba za razvitak svoje ličnosti, te smatram da je porodica stub svakog zdravog društva. Ljubav prema čitavom svetu, svakom pojedincu, empatija, poštovanje, uvažavanje drugog i drugačijeg, o tom srcu pričam ja, ne samo kroz ovaj rad, već i kroz svoje stvaralaštvo generalno. Čovečanstvo je na putu materijalnog, a moja težnja je da ga pokušam usmeriti na put duhovnog.

EWB: Federika Mogerini je na otvaranju naglasila da je mural Balkan doveo u srce Evrope, tamo gde i pripada. Šta za Vas znači kada se kaže da je Balkan srce Evrope?

RD: Za mene to znači mnogo. Znači da je jedna od mojih glavnih težnji kao umetnika zadovoljena, ona da svojim radom predstavljam područje sa kojeg dolazim u što pozitivnijem svetlu. To mi sve daje jedan poseban osećaj ponosa, koji ću nastojati i u budućnosti ponovo da ostvarim.

EWB: Šta je za Vas Evropa uopšte?

RD: Evropu promatram kao jedan veliki, dobro uređeni mehanizam, sa svojim nedostacima. Promatram je kao idealnu platformu da svoj rad i ideje predstavim i kao idealnu platformu za sve mlade ljude sa jasnom vizijom svoje budućnosti i budućnosti sveta.

EWB: Kako Vam se čini da Balkan i Evropa vide jedno drugo?

RD: Ljudi iz zapadnoevropskih zemalja o nama misle: „Pa to su oni Balkanci ludi, piju, pucaju na venčanjima, ubijaju se, opasni su.“ Boje nas se. Što je najgore imam osećaj da se nama, ljudima sa Balkana, dopada taj identitet. Jer, ako nas već ne vole, bolje da nas se boje. Najefikasniji način da se borimo protiv tih predrasuda s njihove strane, ali i zabluda s naše strane, jeste kultura.

EWB: Pretpostavljamo da šarenolike i žive boje insinuiraju postojanje različitosti na Balkanu. Međutim, ta različitost je u poslednjoj deceniji 20. veka ozbiljno narušena. Šta u tom smislu Vaš rad sugeriše?

RD: Moj rad je tu različitost stavio u harmoniju i oblike koji komuniciraju između sebe sa poštovanjem. On sugeriše da je moguće različitosti spajati, da je moguće iz različitosti graditi koherentnu sredinu. Jedan od ciljeva umetnosti jeste da spaja ljude, kulture, energije.

Izvor: European Western Balkans