Fajon: U Srbiji postoji određen napredak, ali ne i rezultati koje želimo da vidimo

Srbija je skrenula pažnju Evropske unije na sebe usled mnogih događaja koji se trenutno odvijaju – potreba za međustranačkim dijalogom uz posredovanje Evropskog parlamenta, bojkot opozicije na predstojećim izborima zakazanim za 26. april, pad nivoa vladavine prava i slobode medija, usporavanje procesa evropskih integracija, snažne izjave vladajuće stranke protiv EU i njenih predstavnika, kao i zbog predstojeće odluke Srbije da li da prihvati novu predloženu metodologiju proširenja. EWB je o ovim pitanjima razgovarao sa predsedavajućom Delegacijom Evropskog parlamenta pri Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) između Srbije i EU Tanjom Fajon.

European Western Balkans: U poslednje vreme se može čuti dosta negativnih komentara članova vladajuće stranke u Srbiji upućenih Vama. Da li vas negativni komentari obeshrabruju kada je u pitanju Vaš rad i buduća saradnja u pregovorima Srbije o pridruživanju EU?

Tanja Fajon: Negativne komentare koje čujem više stavljam u kontekst domaće političke kampanje. Političari koji mnogo koriste narativ koji je često opasan ili populistički čine to kako bi dobili poene na domaćem terenu. Ne osećam da nisam dobrodošla u Srbiji, suprotno. Mislim da imamo puno stvari koje delimo, kao i zajedničke vrednosti i više sam razočarana kad vidim da ne možemo da postigemo nikakav napredak. Mi kao evropski političari koji dolazimo u Srbiju ponekad možemo biti zloupotrebljeni ili izmanipulisani za različite interese. Ali ipak, nakon moje tri posete Srbiji u poslednjih nekoliko meseci, moj utisak je – da, postoji neki napredak, ali mi ne vidimo rezultate koje želimo da vidimo. Situacija je teška, rekla bih, što se više približavamo izborima, to je napetija.

Ponekad osećam da postoje dva paralelna sveta, dve paralelne institucije, paralelni mediji i kada dolazite spolja, kada stvarno želite da pomognete, podržite i posredujete u razgovorima između opozicije i vlade, što je bila naša uloga, nije bio lak zadatak. Ali nadam se da smo doneli neke rezultate. Vreme će pokazati da li postoji primena [dogovora]. Vlada je dala obećanja, ali moraćemo videti hoće li u stvarnosti doći do određenih promena, posebno kada je u pitanju sloboda medija. Koliko znamo, opozicija je još uvek u bojkotu.

Želela bih da vidim sledeći parlament kao pravo mesto demokratije, gde je moguće raditi, a ne da opozicija ponovo izlazi na ulice. I naravno, volela bih da vidim da se progresivne, demokratske snage u zemlji pridruže ovim izborima.

EWB: Vidimo da je vladajuća stranka skoro ispunila Implementacionu tabelu sačinjenu tokom međustranačkog dijaloga uz posredovanje EP, održanog krajem prošle godine. Da li je to dovoljno da bi predstojeći parlamentarni izbori zakazani za 26. april bili održani u fer i demokratskim uslovima?

TF: Očigledno nije dovoljno za deo opozicije koji još uvek najavljuje bojkot. Oni tvrde da nisu ispunjeni uslovi za fer i demokratske izbore. Oni tvrde da nema slobode medija – to su problemi koje moramo ozbiljno da shvatimo. I mi to radimo. Imaćemo međunarodnu posmatračku misiju koja će nadgledati izbore i Evropski parlament će biti deo misije.

Ali opet, izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik i komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji, tu smo sa pokušajem da podržimo, posredujemo i uspostavimo bolje uslove. Žao mi je što vidim da od decembra do danas postoji još više političkih stranaka na strani opozicije koje kažu – nećemo izaći na izbore. Napravili smo određeni napredak, ali bojkot je i dalje prisutan, zabrinutost za slobodu medija snažno je prisutna.

EWB: U poslednje vreme možemo čuti različite komentare o dostizanju uslova za slobodne i demokratske izbore od Vas i komesara za susedstvo i proširenje Olivera Varheljija. Mogu li različiti komentari uticati na sposobnost EU da uspešno pomogne pri uspostavljanju fer izbornih uslova?

TF: Često se stiče utisak da EU ne govori jednim glasom. Ali, Evropska komisija je bila veoma kritična u poslednjem izveštaju o Srbiji, kada je reč o slobodi medija, vladavini prava u zemlji, korupciji i tako dalje. Komesar Varhelji je vrlo snažno naglasio ove kritike. Mislim da nije mislio da su ispunjeni svi uslovi. Ali, on pažljivo prati i pokušava da razume i bude od pomoći Srbiji jer smo svi zajedno svesni da moramo imati fer i demokratske izbore. Moramo videti da građani izlaze na izbore i osećaju se sigurno i slobodno za koga da glasaju, ali da na kraju dana imaju i političku raznovrsnost i izbor za koga da glasaju.

Za nas je Srbija veoma važan partner u regionu, za proširenje, za stabilnost i možda smo u ključnoj godini kako će se proširenje nastaviti. To je razlog zašto pažljivo posmatramo. Ako se sećate poslednjih izveštaja Evropske komisije, jasno smo rekli unutar Komisije da u regionu vidimo znakove zarobljenih država i zarobljenih medija. Moramo da radimo protiv toga da bismo zaštitili naše demokratske i proevropske vrednosti.

EWB: Prema tome, da li je snažan naglasak na vladavini prava u novom predlogu metodologije proširenja EU pokazatelj da je EU zabrinuta zbog stanja vladavine prava u zemljama sa kojima su pregovori o pristupanju već u toku prema postojećoj medotologiji proširenja, odnosno u Srbiji i Crnoj Gori?

TF: Vladavina zakona je najtvrđi orah za ceo region Zapadnog Balkana, kao i za nekoliko država članica EU. Već smo bili usredsređeni na vladavinu prava u procesu pridruživanja, otvaranje poglavlja 23 i 24 na početku procesa bilo je upravo sa tom svrhom, jer su to najteža poglavlja i tiču se borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i to su izazovi koji se protežu na ceo region.

Vidim pozitivne i negativne strane nove metodologije proširenja. Jasno je da moramo da unesemo neku novu dinamiku u proces proširenja, jasno je da nam treba više “štapova i šargarepa” sa obe strane. Mislim da je presudno imati ovu mogućnost tokom procesa prateći vladavinu prava. Jer ovo stvara zdravo okruženje za stvari poput ekonomije ili socijalnih pitanja. Takođe kao pozitivnu vidim šansu da možemo otvoriti klastere po sektorima – politike i integracija na različitim nivoima.

Vidim rizik u opciji preokretanja procesa ili čak zaustavljanja istog. Nadam se da će države članice iskreno nastaviti sa procesom proširenja, a prvi dokaz biće tokom samita u martu, gde će sada, u kratkom vremenu nakon što smo razvili novu metodologiju, moći da imaju političku hrabrost i spremnost za početak pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Jer svi priznajemo da je istorijska greška napravljena prošlog oktobra [kada nisu otvoreni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom].

EWB: Kada su u pitanju Severna Makedonija i Albanija, da li mislite da će ova predložena promena u metodologiji proširenja ohrabriti skeptične države članice da promene mišljenje i pristanu na otvaranje pregovora sa tim zemljama?

TF: Za proširenje će biti dobro ako dobijemo signal od EU da Severna Makedonija i Albanija mogu da započnu pregovore o pristupanju u martu. Imamo Samit EU-Zapadni Balkan u maju u Zagrebu, tako da može biti dobra godina za proširenje ako zaista pokažemo da se proces nastavlja.

Sada imamo izbore u Severnoj Makedoniji i Srbiji i moramo dobiti stabilne, demokratske vlade koje će zaista iskreno pogurati evropske reforme. Mislim da je važno da se posle nekoliko godina i svog truda koje su učinile Severna Makedonija i Albanija, pokrene proces pridruživanja, jer će to biti pozitivan signal za ceo region.

EWB: Da li bi Srbija i Crna Gora trebalo da usvoje novu predloženu metodologiju?

TF: Dobra stvar nove metodologije je što je na njima da odluče. To neće uticati na proces pridruživanja, oni su već deo tog procesa. Ali imaju mogućnost ako žele da uđu u neku sektorsku politiku, ako na taj način mogu doneti koristi za ekonomiju i socijalna pitanja, to mogu i učiniti. Mislim da je ova mogućnost izbora za dve države pozitivna strana metodologije.

EVB: Smatrate li da bi ove dve države trebalo da iskoriste novu metodologiju u svoju korist i možda kao podsticaj za njihove reforme?

TF: Trebali bi da ih iskoriste u svom interesu, trebalo bi da iskoriste najbolje iz nove metodologije što bi im ubrzalo napredak ka EU. Obe zemlje su na dobrom putu. Mogu da zamislim da sa iskrenom posvećenošću obe vlade, da proces može biti brži, ali, naravno, i nama je potrebna politička volja u očima EU, moramo videti da imamo poverenje. Mislim da smo u poslednjih nekoliko godina izgubili puno poverenja sa obe strane – u politike i u vođstvo zemalja. I naravno u kredibilitet da li smo sposobni da damo rezultate – kada dajemo obećanja takođe da ćemo poštovati i ispuniti obećanja.

EWB: Da li ste očekivali da će proces proširenja EU ići brže kada ste prvi put postali evropska poslanica 2009. godine?

TF: Ja sam član EP skoro 11 godina i duže od toga sam pratila proširenje kao novinarka. Jasno je da je sa svakim narednim proširenjem proces postajao sve izazovniji, politički teži, više uslova je bilo na putu i ​​proces je postao sporiji. Sećam se da smo nekoliko puta u poslednjih 10 godina davali datume koji su već prošli i da je za to vreme samo Hrvatska ušla u EU. Dakle, jasno je da smo izgubili mnogo dragocenog vremena.

Može se sumnjati u posvećenost i ozbiljnost celog procesa. Ali mislim da dolazimo sa nekom novom dinamičnošću, jer svest vlada EU je opet tu na način da nam je potreban stabilan region, da smo svi deo Evrope i da smo potrebni jedni drugima možda i više nego ikad pre jer imamo velike zajedničke izazove oko sebe sa kojima se možemo snažnije boriti poput sigurnosti, migracije, klime, energije, nestabilnosti u našem regionu i nepredvidivih autoritarnih lidera oko nas.

Bila bih jako razočarana ako u narednih pet godina, kada je to moj treći mandat u EP, ne vidimo nikakav konkretan napredak u ubrzanju bilo koje zemlje Balkana ka EU, stoga se nadam da ćemo imati neke sjajne primere.

Izvor: European Western Balkans