Referendum i izbori u Moldaviji

foto: kmu.gov.ua

Republika Moldavija je 20. oktobra i 3. novembra 2024. godine održala redovne predsedničke izbore, a 20. oktobra i referendum o evropskoj budućnosti Moldavije.

Pobednica predsedničkih izbora je bila tadašnja, pro-EU predsednica Maja Sandu, koja je u drugom krugu pobedila opozicionog kandidata Aleksandra Stojanoglua, koga su podržale pro-ruske stranke. Predizborne analize su pokazivale da predsednica Sandu ima najveću podršku, ali da ne može pobediti u prvom krugu, što se i obistinilo. U prvom krugu Sandu je dobila 42,49% glasova (656 852), a Stojanoglu 25,95% (401 215). U drugom krugu Sandu je dobila 55,35% glasova (930 238), a Stojanoglu 44,65% glasova (750 371) od 1,680,609 izašlih.

Na referendumu su građani prihvatili izmenu Ustava Moldavije, tesnom većinom od 50,35% ZA, naprema 49,65% građana PROTIV od 1,531,392 izašlih birača, uz razliku od svega 10,565 glasova, u korist izmene Ustava.

Sam referendum je bio organizovan u cilju dobijanja saglasnosti za promenu Ustava Moldavije kako bi se u njega (u preambulu Ustava) unela odrednica o nepovratnosti evropskog puta Moldavije i da bi se članstvo Moldavije u EU potvrdilo kao strateški cilj države. Izmenom Ustava je takođe predviđeno da će budući Ugovor o pristupanju Evropskoj uniji potvrditi parlament Moldavije, organskim zakonom, bez novog referenduma. Samo referendumsko pitanje je glasilo: „Da li ste za izmenu Ustava kako bi se u njega unelo pristupanje Republike Moldavije Evropskoj uniji?”. Ovim putem je članstvo u EU utvrđeno najvišim aktom države čime je pitanje da li Moldavija treba da postane članica EU sklonjena, bar za sada, sa agende u Moldaviji.

Mora se istaći da su rezultati referenduma, tj. tako mala margina bili iznenađenje, pošto su sva istraživanja javnog mnenja pokazivale da je oko 60% građana ZA članstvo u EU. Vlasti u Moldaviji, ali i EU su optužile Rusiju za mešanje u izbore i u ishod referenduma u Moldaviji. Rusija je odbacila ove optužbe i označila izbore u Moldaviji kao nefer.

Ono što je potrebno istaći da je u oba slučaja, ključnu prevagu na izborima i referendumu donela moldavska dijaspora, budući da u Moldaviji živi oko 2,5 miliona ljudi a preko milion građana Moldavije živi van nje. Računa se da je preko 250.000 njih glasalo, od čega 82,9% za ulazak u EU i za predsednicu Maju Sandu. Dijaspora, glavni grad Kišinjev (56% glasalo ZA) i centralna Moldavija (54,61% glasalo ZA), čine okosnicu pro-EU baze u Moldaviji. Bez glasova dijaspore, predsednik bi postao Stojanoglu, koji je dobio većinu glasova u Moldaviji, pri čemu je najveću podršku dobio u otcepljenoj proviniciji Transnjistriji[1] (80%), koja je pod ruskom kontrolom od 1992. godine i provinciji Gagauziji (97%) gde živi ruskogovoreće stanovništvo, koje je iako pod kontrolom Kišinjeva najvećim delom naklonjeno Moskvi. Takođe i ovde postoji podela grad-selo, gde urbana populacija više glasa za EU od seoskog stanovništva.

Sve ovo pokazuje duboku podeljenost moldavskog društva, kao rezultat 30 godina razapetosti između pro-zapadnih želja, sa jedne strane, i prisustva Rusije u svakodnevnom životu, politički (preko partija koje finansira i koje su joj bliske), ekonomski (preko uvoza gasa) i vojno (preko otcepljene Transnjistrije gde je od 1992. prisutan i kontingent ruske vojske), sa druge strane. Sa druge strane, sama EU je tokom 2000tih odbila inicijative Moldavije, Ukrajine i Gruzije da im se dozvoli da podnesu zahtev za prijem u članstvo EU zajedno sa državama Zapadnog Balkana. Njima je tada ponuđena politika pridruživanja i bliske integracije, ali bez članstva („everything but institutions“), kako se ne bi antagonizovala Rusija, koja ove države posmatra kao svoju interesnu sferu. Ova situacija se drastično promenila, napadom Rusije na Ukrajinu 2022. godine, kad EU konačno donosi odluku da dozvoli ovim državama da podnesu zahtev za članstvo u EU. Moldavija 2022. godine dobija status kandidata, a juna 2024. godine otvara pregovore o članstvu.

Samo uplitanje Rusije u politički život Moldavije je prisutno od 1991. godine. Neke opozicione stranke u parlamentu se jasno izjašnjavaju da su za savezništvo sa Rusijom i da Moldavija nema šta da traži na Zapadu. Pri tom sama Moldavija je bila na mapama koje su prikazivane na ruskoj televiziji marta 2022. godine, kao jedan od ciljeva napada na Ukrajinu i obnavljanja teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza. Samo činjenica da je Ukrajina uspela da zaustavi prodor ruskih trupa sa Krima ka Odesi je sačuvala Moldaviju od ulaska ruskih trupa.

Sa druge strane Moldavija je, iako ima rusku vojsku na svojoj teritoriji, kao i sve druge države Evrope osim Srbije, zabranila ruske TV stanice koje distribuiraju ruski informativni program. Televizije na ruskom jeziku koje ne emituju vesti iz Moskve, pri tom nastavljaju da rade u Moldaviji.

Iako na prvi pogled rezultat referenduma i predsedničkih izbora donosi jasnu pro-EU političku budućnost Moldaviji, konačni test će se desiti sledeće godine, budući da najkasnije jula 2025. godine treba da budu održani redovni parlamentarni izbori. Vladajuća pro-EU PAS partija (Partija akcije i solidarnosti) čiji je osnivač Maja Sandu, trenutno ima 62 od 101 mesta u parlamentu i samostalno je formirala Vladu 2021. Ostala mesta pripadaju strankama pro-ruske orijentacije. Trenutna predviđanja kažu da će PAS partija uzeti najviše glasova, ali neće moći samostalno da formira Vladu i da je koaliciona Vlada neizbežna. Pošto je sadašnja opozicija u parlamentu pro-ruska, jedina opcija je da neka druga pro-EU partija postane parlamentarna. U ovom trenutku nije moguće predvideti koje bi druge partije mogle ući u parlament i dati neophodnu većinu PAS partiji za njenu pro-EU politiku. Rezultati izbora koji bi omogućili formiranje pro-ruske Vlade bi ugrozili dalje pristupanje Moldavije EU.