Lični stav: Pristrasnost novog izvestioca za Srbiju

foto: Beogradska otvorena škola

Kada zainteresovani pojedinci u Srbiji, Crnoj Gori ili nekoj od članica Evropske unije pročitaju da je u Evropskom parlamentu izabran izvestilac za određenu državu koja je kandidat za članstvo, vrlo brzo se dođe i do promišljanja o očekivanom stepenu objektivnosti novog izvestioca u pogledu izveštaja koje će ubuduće pripremati. Sudeći po njegovom delanju kao izvestioca za Crnu Goru u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta, može se pretpostaviti da u narednih pet godina evroposlanik Tonino Picula neće nepristrasno pisati o stanju stvari u srpskoj politici i društvu.

Navijački za Đukanovića

Ni u Crnoj Gori ni u Hrvatskoj ne može se pronaći maltene nijedna osoba koja bi osporila tezu da se u periodu u kojem je bio izvestilac za Crnu Goru Tonino Picula navijački postavljao prema političarima, političkim formacijama i političkim procesima u toj državi. Njegov neprikosnoveni favorit u crnogorskoj politici bio je Milo Đukanović, dok je brojne Đukanovićeve protivnike potpuno neopravdano tretirao kao nedemokrate, te neprijatelje Crne Gore i Evrope.

Profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu Dejan Jović je to najbolje opisao formulacijom „da je u Crnoj Gori Picula bio jako blizak Đukanovićevom DPS-u i da se nekako činilo, videlo zapravo, da je više hteo da Milo Đukanović ostane na vlasti nego da dođe do promene”. Svojom skoro otvorenom podrškom antievropskoj politici Mila Đukanovića, Tonino Picula je u Crnoj Gori nailazio na kritiku dobrog dela proevropski usmerenih aktivista i analitičara.

Antievropska politika bivšeg režima u crnogorskoj politici ogledala se u potpunom slomu vladavine prave, endemskoj korupciji, izostanku stvarne borbe protiv organizovanog kriminala i dubinskoj podeli društva koju je Đukanovićeva vlast forsirala nametanjem identitetskih sukoba. Takvo stanje je u maju 2020. godine evidentirala i američka ambasadorka u Crnoj Gori koja je javno govorila o percepciji opšteg demokratskog nazadovanja Crne Gore, te da nema sumnje da je endemska korupcija usporila evroatlantske integracije zemlje.

Suprotno mišljenju ambasadorke SAD u Crnoj Gori, Tonino Picula je za isti taj režim uglavnom imao reči hvale i uporedo javno upućivao jasne kritičke refleksije prema nekim od Đukanovićevih oponenata. Kada se navedenom dodaju izrazito kritičke ocene učinaka vlasti Mila Đukanovića u izveštajima pojedinih međunarodnih organizacija, koji su nastajali nezavisno od izveštaja evropskih institucija, kao i to da se razvila većinska, demokratska volja građana Crne Gore da se menja takva vlast, onda se delanje izvestioca Tonina Picule povodom njegovih ocena o Crnoj Gori diplomatski može nazvati neprimerenim i navijačkim.

Posebno uočljiv bio je izrazito negativan stav Tonina Picule prema aktivnostima Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Ne navodeći konkretne primere, on je više puta javno saopštavao da Srpska pravoslavna crkva ima direktan uticaj na politička dešavanja i da je ova verska organizacija zapravo aktivni politički akter. Takve ocene Tonino Picula je iznosio u periodu u kojem su crkveni velikodostojnici često javno ponavljali da Crkvi nema mesta u politici i da se oni ne bave politikom. Istovremeno se u medijima i u društvu nije mogla evidentirati bilo kakva aktivnost Srpske pravoslavne crkve koja bi se mogla navesti kao političko delanje.

Revizijom Đukanovićevog Zakona o slobodi veroispovesti Srpskoj pravoslavnoj crkvi je obezbeđen status koji toj verskoj zajednici i njenim vernicima obezbeđuje puna prava, kakva podrazumevaju standardi demokratskog društva. Od početka 2021. godine kada je Skupština Crne Gore usvojila izmene tog Zakona, ne postoji primer delovanja Crkve ili nekog od crkvenih velikodostojnika koji bi se mogao tretirati kao delanje koje je ekvivalentno političkom. I to je opšte mesto u crnogorskom društvu.

Negativni, a neargumentovani stavovi Tonina Picule o delanju Srpske pravoslavne i njenih velikodostojnika mogli bi se zbog nepostojanja jasne argumentacije analizirati i u kontekstu njegovog pristupa srpskim političkim grupacijama u Crnoj Gori, pa i prema državi Srbiji, a koji nije bio prijateljski. Mnogi komentatori crnogorskih prilika su i u Piculinoj podršci politici Mila Đukanovića ukazivali upravo na ovaj njen deo kojim je Đukanović možda i najviše pridobio njegovu naklonost.

Problemi i poruke

Dva su velika problema koja su se razvila kao posledica delovanja Tonina Picule, koji je bio izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru, a sada je izabran za izvestioca za Srbiju.

Prvi se tiče (ne)objektivnosti njegovih nalaza u izveštajima i refleksijama koje bude pripremao o Srbiji. Slučaj njegovog rada u Crnoj Gori sugeriše nam da je on sklon neobjektivnom pristupu u oceni stanja, čime se gubi vrednost takvih ocena. To znači da je Evropski parlament kao izvestioca za Srbiju verifikovao kandidata koji je dokazano pristrasan i čije refleksije ne predstavljaju objektivnu procenu stanja u državi koja je predmet njegovih ocena. To stvara veliki problem u funkcionisanju same EU, a naročito Evropskog parlamenta, jer ova institucija zbog neprofesionalnog i neodgovornog rada svog evroposlanika gubi kredibilitet.

Drugi se odnosi na poruku koja je izborom Tonina Picule za izvestioca poslata Srbiji. Srbijom će se u ime Evropskog parlamenta posebno baviti političar koji je u prethodnom mandatu u susednoj državi podržavao političare i politike koje nisu bile prijateljske prema Srbiji. To ne mora značiti da su predstavnici ove evropske institucije namerno udaljili Srbiju od mogućnosti da brzim putem i Srbija nastavi ka punopravnom članstvu, ali je sigurni znak da se evroparlamentarci u novom sazivu nisu dovoljno ozbiljno bavili pitanjem izvestioca za Srbiju.

Poslednjih meseci se pre svega u Briselu probudio stari entuzijazam o politici proširenja. Geopolitičke okolnosti su i mnoge autoritete u Evropskoj uniji vratile razmišljanju o uspesima i značaju politike proširenja za samu Uniju. Otud je sve više analiza i predloga da se u ovom sazivu Evropskog parlamenta i Evropske komisije obezbede uslovi za dogovor o novoj rundi proširenja, a za šta su građani Srbije veoma zainteresovani.

Desio bi se paradoks posebne vrste kada bi u zamahu ideja o novom proširenju EU jedna od prepreka na tom putu postao evroparlamentarac koji dela kao izvestilac za jednu od najozbiljnijih država kandidata za članstvo. Takva zamišljena slika je dovoljan razlog da se već sada, na početku rada Tonina Picule kao izvestioca za Srbiju, ukaže na potencijalnu štetu koje njegovo delanje može doneti. I da se, kao što je red, u okolnostima obnavljanja vere u politiku proširenja Srbiji obezbedi snažna, pre svega, politička podrška, da punom parom nastavi svoj put ka punopravnom članstvu u EU kao najvećem cilju generacija progresivnih političara u samoj Srbiji i ubedljive većine njenih građana.

Autor: Vladimir Pavićević, doktor političkih nauka