14 projektnih grupa fon der Lajenove

foto: European Union / Flickr

Na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta, Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) je nastupila sa utvrđenim planovima kojima će pristupiti ukoliko po drugi put zauzme poziciju predsednice Evropske Komisije. U njenom govoru su odzvanjali pozivi na solidarnost i zajedništvo evropskog kontinenta, ali i usmeravanje na prioritetne oblasti koje će obeležiti njen drugi mandat. Osvojivši većinski broj glasova, novoizabrana predsednica dobila je priliku da dokaže svoju doslednost. U Političkim smernicama koje je objavila u julu prošle godine, kao i u pozivnim pismima poslatim komesarima u Kolegijumu dodatno su precizirani politički prioriteti Komisije.

Početkom januara, Ursula fon der Lajen osnovala je 14 projektnih grupa koje će imati za cilj obezbeđivanje efikasnosti i transparentnosti u procesu donošenja odluka. Svaka projektna grupa ima mandat, sastav, trajanje i metode rada, a njen rad će biti nadgledan od strane člana Kolegijuma koje je izabrala predsednica Komisije. Uglavnom su u pitanju ili izvršni potpredsednici ili potpredsednici Komisije, u zavisnosti od portfelja kojim predsedavaju. U skladu sa potrebama rada, na sastancima projektnih grupa dozvoljeno je i predsedavanje Ursule fon der Lajen. Grupe su osnovane za početni period od godinu dana, s mogućnošću obnove na period potreban za postizanje planiranih ciljeva. Ukoliko se pojavi potreba za dodatnom koordinacijom politika prioritetnih oblasti, ostavljena je mogućnost uspostavljanja novih projektnih grupa.

Formirane projektne grupe pokriće sledeće oblasti – Projektnoj grupi za sporazum o čistoj industriji (Clean Industrial Deal) zajednički predsedavaju Tereza Ribera (Teresa Ribera), izvršna potpredsednica za čistu, pravednu i konkurentnu tranziciju, Stefan Sejorne (Stefan Sejourne), izvršni potpredsednik za prosperitet i industrijsku strategiju, i Vopke Hokstra (Wopke Hoekstra), komesar za klimu, nultu emisiju i čist vazduh. Kako je navedeno u sporazumu, cilj ove projektne grupe je definisanje načina za ubrzanje dekarbonizacije industrije EU, uz istovremeno jačanje njene konkurentnosti. Njen rad će takođe uključivati i druge inicijative: Zakon o ubrzanju industrijske dekarbonizacije, novi okvir za državnu pomoć, Čista trgovinska i investiciona partnerstva, reviziju pravila o javnim nabavkama, Akcioni plan za pristupačnu energiju, Zakon o kružnoj ekonomiji, jačanje mrežne infrastrukture, Investicioni plan za održivi transport i mere protiv curenja ugljenika.

Projektnoj grupi za veštačku inteligenciju predsedavaće Hena Virkunen (Henna Virkkunen), izvršna predsednica za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju. Zadatak grupe se zasniva na podršci razvoju sveobuhvatnog pristupa primeni veštačke inteligencije (AI) u industriji, javnim službama i društvu, s ciljem maksimizacije doprinosa produktivnosti, rasta i konkurentnosti.

Projektna grupa za odbrambenu uniju će se fokusirati na izgradnju Evropske odbrambene politike, uključujući jačanje EU-NATO partnerstva, povećanje ulaganja u odbranu, stvaranje jedinstvenog tržišta za odbranu, unapređenje vojne mobilnosti i olakšavanje nabavke odbrambenih kapaciteta za prevenciju zajedničkih pretnji. Grupa je pod vođstvom komesara za odbranu i svemir, Andrijus Kabilijusa (Andrius Kubilius).

Na čelu projektne grupe za spoljne akcije biće Visoka predstavnica Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku/potpredsednica Komisije, Kaja Kalas(Kaja Kallas). Grupa je formirana kako bi obezbedila koordinisan pristup spoljnim akcijama EU, usklađujući rad svih komesara i reflektujući političke prioritete Komisije. Fokusiraće se na kreiranje usaglašenih politika i razvoj zajedničke odgovornosti nad inicijativama.

Projektna grupa za veštine, poslove i socijalna prava će se osloniti na Evropski stub socijalnih prava kako bi promovisala inicijative poput borbe protiv siromaštva i unapređenja radnih uslova. Projektnu grupu će voditi Roksana Minzatu (Roxana Mînzatu), izvršna potpredsednica za socijalna prava i veštine.

Ostale projektne grupe tiču se Unije pripravnosti pod vođstvom komesarke za ravnopravnost, pripremljenost i upravljanje krizama, Hađa Labib (Hadja Lahbib); Ekonomske bezbednosti na čijem je čelu Maroš Šefčovič (Maroš Šefčovič), komesar za trgovinu i ekonomsku bezbednost; Pristupačnim stanovanjem sa Den Jorgensonom (Dan Jørgensen), komesarom za energetiku i stanovanje. Tu su i projektna grupa za demokratiju sa Majkl Mekgartom (Michael McGrath), komesarom za demokratiju, pravdu i vladavinu prava; Evropsku unutrašnju bezbednost kojom predsedava komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner (Magnus Brunner); Otpornost na vodu na čelu sa komesarkom za životnu sredinu, Džesike Rozvel (Jessika Roswall); Poljoprivredu i hranu kojom predsedava Kristof Hansen (Christophe Hansen), komesar za privredu.

Iako su projektne grupe stvorene s ciljem da ubrzaju implementaciju ključnih političkih inicijativa, postoji zabrinutost da bi dodatna administracija i koordinacija mogla povećati birokratske barijere unutar same Komisije. Svedoci smo dubokih političkih i ekonomskih izazova sa kojima se Evropska unija suočava, uključujući unutrašnje podele, ekonomske nesigurnosti i geopolitičke tenzije. U skladu sa tim ostaje pitanje, može li složena struktura projektnih grupa odgovoriti na brzinu i dinamiku koja je potrebna za suočavanje sa globalnim i unutrašnjim krizama?

Autorka: Sara Mijačić