Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma u Davosu i poseta predsednika Republike Srbije

foto: Svetski ekonomski forum

Od 20. do 24. januara 2025. godine, u Davosu, Švajcarska Konfederacija, održan je 55. godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum, WEF). Ovaj događaj okupio je oko 3.000 lidera iz više od 130 država, uključujući predstavnike politike, biznisa, nauke, kulture i civilnog društva. Među istaknutim učesnicima našli su se Donald Tramp (virtuelno), Ursula fon der Lajen, Kristalina Georgijeva, Kristina Lagard, Olaf Šolc, Ding Sjuesijang, Volodimir Zelenski, Antonio Gutereš i drugi. Više od 220 sesija prenošeno je uživo, omogućavajući široj javnosti uvid u ključne teme od globalnog značaja koje su bile predmet diskusije na ovogodišnjem Forumu.[1]

Predsednik i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma, Borge Brende, istakao je da se ovogodišnji sastanak odvija u kontekstu najveće globalne neizvesnosti u poslednjih nekoliko decenija, uslovljene geopolitičkim tenzijama, ekonomskom fragmentacijom i sve izraženijim posledicama klimatskih promena.[2] U tom kontekstu, Brende je podvukao potrebu za izmenjenim pristupima globalnom upravljanju kako bi se adekvatno odgovorilo na urgentne regionalne i globalne izazove, ali i stvorile nove prilike za održivi rast i razvoj.[3]

Glavne teme 55. godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu

U jeku začetog primirja na Bliskom istoku, inauguracije predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD), i protesta na centralnom trgu Postplatz protiv elitističkog karaktera ovog događaja, globalni i regionalni lideri, okupljeni pod sloganom „Saradnja za pametno doba” („Collaboration for the Intelligent Age”), usmerili su svoju pažnju na pet ključnih, međupovezanih tematskih prioriteta.

1. Obnavljanje poverenja (Rebuilding Trust): Zajednički rad vlada, privatnog sektora, civilnog društva i akademije na prevazilaženju rastuće društvene i političke polarizacije i izazova nastalih usled transformacije svetskog poretka ka multipolarnom, rastuće konkurencije i protekcionizma;
2. Ponovno promišljanje rasta (Reimagining Growth): Identifikacija novih izvora ekonomskog napretka kroz optimalno korišćenje fiskalnih i monetarnih instrumenata, s posebnim naglaskom na inovacije i digitalnu ekonomiju, integraciju savremenih tehnologija i transformativnih poslovnih modela kao ključnih pokretača ekonomskog oporavka i održavanje ekonomske stabilnosti;
3. Ulaganje u ljude (Investing in People): Ulaganje u razvoj veština i sposobnosti neophodnih za uspešno prilagođavanje zahtevima digitalne ekonomije i novim radnim mestima u naprednim industrijama. To uključuje prekvalifikaciju i usavršavanje radne snage kako bi se maksimalno iskoristili potencijali i mogućnosti koje sa sobom nosi digitalno doba uz ublažavanje negativnih efekata automatizacije na tržište rada;
4. Zaštita planete (Safeguarding the Planet): Usmeravanje globalnih napora ka smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, zaštiti prirodnih resursa i primeni održivih tehnologija u cilju jačanja dugoročne otpornosti ekosistema. Ključni aspekti ovog pristupa uključuju razvoj inovativnih partnerstava kako bi se ubrzali procesi dekarbonizacije i uspostavila cirkularna ekonomija, i time stvorila osnova za postizanje klimatske neutralnosti i očuvanja ekološke ravnoteže;
5. Industrije u pametnom dobu (Industries in the Intelligent Age) se suočavaju s potrebom da prilagode svoje poslovne strategije geoekonomskim i tehnološkim promenama. Tehnološki napredak postao je ključni pokretač transformacija u poslovnom okruženju, pri čemu oblasti poput veštačke inteligencije, kvantnog računarstva, biotehnologije, robotike i automatizacije otvaraju nove mogućnosti, ali istovremeno povećavaju potražnju za energetskim resursima. Poslovni lideri suočeni su s izazovom usklađivanja kratkoročnih operativnih ciljeva sa dugoročnim strateškim prioritetima kako bi osigurali održivu transformaciju.[4]

Tokom 55. godišnjeg sastanka, u okviru ovih pet tematskih prioriteta prožimala su se „goruća” pitanja koja oblikuju trenutnu globalnu ekonomsku, političku i tehnološku dinamiku. Najpre, budućnost globalnih lanaca snabdevanja u sektoru električnih vozila sve više oblikuje geopolitičko rivalstvo između SAD i Narodne Republike Kine (NRK). Ovaj sukob reflektuje se kroz nepodudarne modele javno-privatnih partnerstava i političke barijere, uključujući američke sankcije i trgovinske restrikcije. U tom kontekstu, trgovinski sporovi između SAD, NRK i Evropske unije (EU) dodatno komplikuju globalnu ekonomsku stabilnost, posebno u domenu veštačke inteligencije i digitalne transformacije. Lideri su diskutovali i o globalnoj finansijskoj arhitekturi koja i izazova tradicionalnoj dominaciji američkog finansijskog sistema. Povratak Trampa otvara pitanja o budućnosti međunarodnih saveza i fiskalne politike, dok rast javnog duga SAD izaziva zabrinutost. Na sastanku se upozoravalo i na rizike fragmentacije globalnog finansijskog sistema, i potencijalnog smanjenja svetskog BDP do 5%.[5]

U cilju obnove globalne saradnje, posebna pažnja bila je posvećena i ulozi afričkih zemalja u međunarodnim institucijama, dok su rasprave o bezbednosnim rizicima i izmenama u članstvo u NATO ukazale na složenost geopolitičkih odnosa, posebno u svetlu konflikata i mirovnih procesa na Bliskom istoku, ali i u Ukrajini (Tramp je tokom video obraćanja izjavio da želi da se sastane sa Vladimirom Putinom kako bi pregovarao o kraju rata). Javad Zarif, potpredsednik Islamske Republike Iran za strateške poslove, izrazio je spremnost za pregovore o nuklearnom sporazumu. Takođe, u kontekstu diskusija o globalnoj saradnji, predstavljen je i izveštaj Barometar globalne saradnje 2025 (Global Cooperation Barometer 2025) koji je pružio uvid u njenu stagnaciju, ali i u rastući optimizam u oblastima zelene i digitalne transformacije. Glavna poruka ovogodišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu ističe potrebu za jačanjem poverenja i globalne saradnje kako bi se očuvala stabilnost u multipolarnom svetu.[6]

Poseta predsednika Republike Srbije Davosu u jeku političke krize u zemlji

Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, bio je jedan od 60 predstavnika vlada koji su učestvovali na 55. godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. On je održao brojne bilateralne susrete sa svetskim i evropskim zvaničnicima, predstavnicima međunarodnih organizacija, finansijskih institucija, vodećih kompanija, te zemalja učesnica Specijalizovane izložbe EXPO 2027 koja će se održati od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine u Beogradu.[7]  

Ipak, ova poseta, prošla je u domaćoj javnosti u „senci” političke krize u zemlji. Tako je predsednik Srbije, već po dolasku u Davos, najavio na društvenoj mreži Instagram formiranje novog pokreta – Pokreta za narod i državu – koji će navodno preuzeti odgovornost za budućnost Srbije i tom prilikom pozvao građane Pomoravlja i Šumadije da prisustvuju njihovom „prvom velikom susretu” u Jagodini. Nakon ovih objava na zvaničnom Instagram profilu @buducnostsrbijeav nastavio je sa izveštavanjem o diplomatskim susretima u Davosu.

Tako je prvog dana imao sastanak sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen, sa kojom je razmatrao aktuelnu političku situaciju i prioritete na evropskom putu Srbije. Takođe, susreo se i sa Klausom Švabom, osnivačem i predsednikom Upravnog odbora Svetskog ekonomskog foruma, i razmenio mišljenje o ključnim prioritetnim temama sastanka koje oblikuju novu etapu u globalnim odnosima, naglašavajući spremnost Srbije da aktivno učestvuje u vodećim političkim i ekonomskim procesima.[8]

Drugog dana u Davosu, predsednik je uručio Orden srpske zastave prvog stepena Borgeu Brendeu, kao priznanje za njegov izuzetan doprinos globalnoj ekonomskoj saradnji i stvaranju održivih rešenja za globalne izazove, istakavši da je Srbija u poslednjih deset godina uspela da iskoristi prilike za ekonomski napredak i privlačenje investicija. Zatim se, kao što je najavljivano, susreo i sa prvim potpredsednikom Vlade NRK, Dingom Sjuesjangom, te evropskim liderima – premijera Kneževine Lihtenštajn, premijera Belgije i ministre Švajcarske – sa kojima se diskutovalo o ključnim pitanjima koja nameće proces evropskih integracija, aktuelna geopolitička situacija, ali i dinamika u regionu Zapadnog Balkana.[9]

Trećeg dana je razgovarao sa predsednicom Evropske banke za obnovu i razvoj, Odil Reno-Baso, predsedavajućom Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Borjanom Krišto, kao i sa poljskim predsednikom, Andžejem Dudom, najavljujući njegovu posetu Beogradu. Takođe, tokom trećeg dana održao je i sastanak sa ukrajinskim predsednikom u vezi sa mogućnostima postizanja mira u Evropi i pitanjem energetske bezbednosti. U okviru diskusija o energetskoj strategiji, zelenoj agendi i diverzifikaciji izvora snabdevanja energijom, Vučić je razgovarao i sa potpredsednikom Evropske komisije, Marošem Šefčovičem, dok je sa predsednikom Vlade Republike Moldavije, Dorinom Rečeanom, razmenio ideje o potencijalnom jačanju saradnje i ekonomskom povezivanju dve zemlje. Konačno, učestvovao je i u tzv. igvelima – ekskluzivnim sastancima sa svetskim liderima – među kojima su bili Antonio Gutereš, Kristalina Georgijeva i Kristina Lagard, i brojne istaknute ličnosti iz SAD, Evrope i drugih delova sveta.[10]