Predlog zakona o subvencionisanju stanova za mlade: Prilika ili propuštena šansa da se uključe mladi?
foto: Petar Milošević
U decembru 2024. godine, u jeku studentskih protesta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je program subvencionisanja stanova za mlade. U skladu sa ovim, na sednici Vlade Srbije u januaru 2025. godine usvojen je predlog zakona o podršci mladima za kupovinu prve nekretnine, dok se njegovo usvajanje u Parlamentu očekuje tokom februara, a primena već od 1. marta. Cilj zakona je da pruži šansu mladima od 20 do 35 godina, koji po tržišnim uslovima ne mogu da dođu do nekretnine, tako što će država subvencionisati učešće i visinu kamata u prvih šest godina kredita.
Kako je najavljeno, odobravaće se krediti u iznosu do 100.000 evra, ali to nije ograničenje ukupne cene stana. Učešće će iznositi jedan odsto, što bi u tom slučaju bilo maksimalno 1.000 evra. Važno je napomenuti da je ova vrednost niža od prosečne cene kvadrata u Srbiji, koja prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosi oko 1.840 evra. Ministar finansija, Siniša Mali, istakao je da visina primanja neće biti uslov za subvencionisane kredite, te da će oni biti odobravani i nezaposlenima uz kreditno sposobnog jemca koji je član porodice.
Predlaganje ovakve politike izuzetno je važno za unapređenje stambenog i ekonomskog položaja mladih, posebno ako se uzme u obzir da samo 20% mladih živi u sopstvenoj nekretnini. Takođe, prema podacima Banke za međunarodna poravnanja (BIS) i platforme Numbeo, najveće svetske baze podataka o troškovima života, Srbija je od 2023. do 2024. godine zauzimala prvo mesto u Evropi po rastu cena stanova, ispred Litvanije i Rumunije.[4] U Srbiji su u ovom periodu cene stanova po kvadratnom metru porasle za 82,66%, na oko 3.721 evro, dok je prosečan prihod iznosio 764 evra mesečno, koliko i zarađuje najveći procenat mladih (27,7%). Samo 9% mladih zarađuje platu iznad 130.000 dinara, koliko procenjuju da im je potrebno za pristojan život.
Međutim, postoje izvesni problemi u vezi s ovim predlogom zakona, zbog čega je Krovna organizacija mladih Srbije, najviše nezavisno predstavničko telo mladih, pozvala na njegovo povlačenje iz skupštinske procedure. Kako navode, Vlada je usvojila predlog zakona koji se direktno odnosi na mlade, dok mladi i njihovi predstavnici nisu imali priliku da ga pročitaju i komentarišu.
Uzimajući primer prakse iz Evropske unije, ovo je idealan trenutak za primenu alata poput takozvanog „Youth Testa“. Kada evropske institucije predlože novu politiku ili zakon koji bi mogao uticati na mlade, Youth Test se koristi za procenu uticaja na različite aspekte života mladih. Ovaj mehanizam se aktivira od samog početka – još dok je predlog zakona u fazi rasprave i analize.
Prvi, ujedno i ključni korak, predviđa utvrđivanje da li je predloženi zakon relevantan za mlade, što je potrebno konkretno definisati kako bi se osiguralo da kreatori politika postavljaju prava pitanja i razmatraju stvarnost i brige mladih. Transparentnost je takođe ključna, s obzirom na to da mladi moraju imati pristup rezultatima svakog testa i razumeti kako je zakon prilagođen da ublaži potencijalne negativne uticaje.
Prva institucija koja je počela primenu ovog pristupa bila je Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC). U septembru 2022. godine, EESC je usvojio mišljenje o EU Youth Testu, dok je u aprilu 2024. godine Biro EESC odobrio metodologiju za njegovu primenu. Dodatno, Evropska komisija je u januaru 2024. objavila da će sprovesti „Youth Check”, što predstavlja deo nasleđa Evropske godine mladih 2022.
EESC koristi Youth Test kako bi postavio pitanje: „Kako će ovaj zakon uticati na mlade?“ Ovaj proces uključuje konsultacije sa omladinskim organizacijama, ekspertima i mladima, koji pružaju povratne informacije o svojim potrebama i izazovima. Nakon analize, EESC izdaje preporuke za izmene predloga kako bi on postao povoljniji za mlade i dostavlja ih Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu i drugim relevantnim institucijama.
U Komisiji, EU Youth Test obuhvata procenu svih predloga zakona kako bi se sagledao njihov uticaj na mlade. Procena koju bi vršila svaka Generalna direkcija (Directorates-General) uključuje standardizovanu listu pitanja za procenu relevantnosti predloga, konsultacije s predstavnicima mladih i omladinskim organizacijama, analizu nacrta i jasne preporuke za promene za ublažavanje potencijalnog negativnog uticaja, te objavljivanje rezultata i predstavljanje drugim institucijama EU na redovnoj osnovi.
Austrija, Nemačka i Francuska već koriste alate za procenu uticaja javnih politika na mlade na nacionalnom nivou, dok se u Belgiji Flandrija ovaj pristup primenjuje na regionalnom nivou. Iako se metodologije razlikuju, zajednički cilj svih ovih alata jeste uključivanje mladih u kreiranje politika i obezbeđivanje da se njihov uticaj na živote mladih adekvatno proceni.
Kako u EU, tako i u Srbiji jasno je da na mlade utiču javne politikama koje često izlaze iz okvira tradicionalnih omladinskih politika, ali su oni retko uključeni u procese njihovog kreiranja. Svakako, nemoguće je i ne bi trebalo doneti zakon koji direktno utiče na mlade, posebno ako predviđa izdvajanja od 400 miliona evra, bez njihovog aktivnog uključivanja.
Autorka: Anja Jokić
