Saradnja Merca i AfD – rušenje istorijskog tabua?

foto: RobbieIanMorrison

Nemačka politička scena nalazi se u vrtlogu previranja dok se približavaju prevremeni parlamentarni izbori zakazani za 23. februar. 2025. godine. Odlazeća vlada Olafa Šolca, koja je na jesen ostala bez podrške liberala (FDP) zbog neslaganja oko budžeta za 2025. godinu, ostavila je politički vakuum koji sada popunjava Fridrih Merc, lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i favorit za novog kancelara. Ipak, ono što preti da obeleži Mercov uspon nije samo ekonomska recesija ili političke krize, već pitanje koje Nemačka nije spremna da olako proguta: Da li CDU ruši istorijski tabu saradnje sa krajnjom desnicom?

Merc i AfD: Neočekivani savez u Bundestagu

Situacija u Nemačkoj se zahuktala nakon što je Merc predložio usvajanje dva neobavezujuća akta koji predviđaju radikalno pooštravanje imigracione politike, uključujući potpuno zatvaranje granica za tražioce azila i druge migrante, kao i zadržavanje u pritvoru onih kojima je naložena deportacija. Spornost ovih akata proizilazi iz njihovog nesuglasja sa važećim nemačkim, ali i evropskim zakonima.

Iako su konzervativci očekivali da će Mercov predlog naići na širi konsenzus u Bundestagu, suočili su se sa drugačijim ishodom. Rezolucija nije prihvaćena od strane njegovih bivših saradnika – socijaldemokrata (SPD) i Zelenih, koji su odbacili ideju zbog njene nespojivosti sa pravnim i humanitarnim normama. Međutim, ono što je izazvalo pravu političku buru, iako donekle očekivano, jeste činjenica da je predlog dobio punu podršku Alternative za Nemačku (AfD).

CDU, tradicionalna konzervativna stranka, prvi put u posleratnoj istoriji se našla u situaciji da zavisi od glasova radikalne desnice. Iako je Merc insistirao da se ne radi o zvaničnoj saradnji sa AfD-om, njegov potez se ipak može oceniti kao opasan presedan koji legitimizuje stranku čije su stavove vodeće nemačke partije do sada držale van dometa političke moći. Stranke centra tradicionalno su odbijale svaku mogućnost saradnje s AfD-om, a sada CDU, makar indirektno, prihvata njihov politički kapital.

Osim toga, neuspeh rezolucije dodatno je poljuljao Mercov kredibilitet kao lidera CDU-a. Umesto da ojača svoju poziciju uoči izbora, on je antagonizovao potencijalne partnere i otvorio prostor za jačanje AfD-a, koji sada može da tvrdi da je jedina dosledna opcija za birače koji žele restriktivniju imigracionu politiku. Dok su protesti protiv bilo kakvog približavanja krajnjoj desnici buknuli širom zemlje, pitanje koje sada visi u vazduhu glasi: da li je Merc svojim potezom nehotice pomogao onima protiv kojih se navodno bori?

Reakcije na saradnju

Mercov manevarski potez izazvao je i osudu bivše kancelarke Angele Merkel, uprkos njenom obećanju da se neće izjašnjavati o unutrašnjim političkim pitanjima, nazivajući taj potez pogrešnim i opasnim presedanom. U retkom javnom istupu, bivša liderka CDU podsetila je da je Merc samo nekoliko meseci ranije obećao da neće tražiti većinu uz pomoć krajnje desnice, već isključivo sa strankama iz demokratskog spektra. Njena kritika dolazi u trenutku kada se širom Nemačke organizuju protesti, a neki ugledni članovi CDU-a izražavaju nezadovoljstvo, uključujući berlinskog gradonačelnika Kaija Wegenera. Uz to, bivši CDU funkcioner i ugledni član jevrejske zajednice, Mišel Fridman, demonstrativno je napustio stranku, dodatno produbljujući krizu unutar konzervativnog bloka.

Rizik koji se nije isplatio?

Može se spekulisati o namerama koje leže ispod ovog poteza i da li je Merc na taj način želeo da pridobije umerenije pristalice AfD, ipak njegov politički hazard nije CDU-u doneo povećanje podrške, prema istraživanju Forschungsgruppe Wahlen.[1] Podrška CDU ostaje fiksirana na 30% glasova, dok AfD sada drži 20% glasova što je čini drugom najjačom partijom u Bundestagu. Ironija je očigledna: CDU, pokušavajući da koketira s retorikom AfD-a, ne osvaja nove pristalice, već samo gura neopredeljene glasače pravo u ruke krajnje desnice.

U međuvremenu, SPD i Zeleni i dalje odbijaju svaku mogućnost koalicije sa Mercovim CDU-om. U zemlji pogođenoj recesijom i rastućim cenama energije, birači su skeptični prema politici kontinuiteta koju nude socijaldemokrate i ekolozi. Njihova podrška stagnira na 15%, što dodatno cementira CDU kao glavnog favorita izbora, ali pitanja ostaju: ko će biti Mercov partner? CDU se može naći u paradoksalnoj situaciji: pobediti na izborima, ali ostati bez mogućnosti da formira stabilnu vladu. Da li će to dovesti CDU u situaciju da prekrši posleratne principe i otvori vrata AfD-u? Svakako da će 23. februar dati odgovor na pitanje koje se sada postavlja širom Berlina: da li se Merc, a sa njim i CDU, zaista usuđuje da pređe Rubikon?

Autorka: Maša Mihajilović

[1] https://www.forschungsgruppe.de/Aktuelles/Politbarometer/