Mark Rute: Budućnost evropske i globalne bezbednosti zavisi od ishoda rata u Ukrajini

foto: Ministerie van Defensie

Na zajedničkoj sednici Odbora za spoljne poslove i Pododbora za bezbednost i odbranu Evropskog parlamenta održanoj sredinom januara, generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, u svom govoru je apelovao na neophodnost bliske saradnje Evropske unije (EU) i NATO-a u svetlu rata u Ukrajini, kao i rastućih bezbednosnih izazova u Evropi.

Iako nismo u ratu, nismo ni u miru. Suočavamo se sa pretnjama bez presedana – od sajber napada i pokušaja atentata, pa sve do akata sabotaže. Zato je ključno da Evropska unija i NATO deluju zajedno, jer jedinstvo je naš najbolji odgovor na ove izazove, poručio je generalni sekretar NATO pakta poslanicima Evropskog parlamenta (EP).

Rute je jasno ukazao na promenu bezbednosne dinamike u Evropi od početka ruske agresije na Ukrajinu. Prema njegovim rečima, Rusija, uz podršku zemalja poput Kine, Severne Koreje i Irana, sprovodi destabilizacione aktivnosti koje ugrožavaju stabilnost čitavog kontinenta. On potencira da ove aktivnosti ne samo da predstavljaju pretnju za Ukrajinu, već i za članice EU i NATO-a. Rute smatra da je ključ za odgovor na ove izazove jedinstveno delovanja evropskih i severnoatlantskih struktura.

Zajednički odgovori na zajedničke izazove

Evropska unija i NATO do sada su obezbedili značajnu finansijsku i vojnu pomoć Kijevu, ali prema mišljenju Rute-a, taj nivo saradnje treba dodatno produbiti i učvrstiti. Objasnio je da je jedan od ključnih izazova u saradnji EU i NATO-a pitanje resursa. Rute je poslanicima EP skrenuo pažnju na to da Evropske zemlje moraju povećati svoje investicije u odbranu i vojsku, kako bi preuzele veću odgovornost za sopstvenu bezbednost, gde bi NATO svakako bio kičma kolektivne odbrane:

Strateška autonomija EU nije suprotnost NATO-u. Naprotiv, ona doprinosi jačanju transatlantskog saveza. Moramo ulagati više u vojsku, sajber bezbednost i odbranu od hibridnih pretnji.

Uprkos izazovima, on je izrazio optimizam, ukazujući na dosadašnje rezultate saradnje EU i NATO-a, poput zajedničkih vojnih vežbi i razmene obaveštajnih podataka. Kada delujemo zajedno, nijedna pretnja nije nepremostiva, zaključio je Rute.

Ukrajina kao test jedinstva

Rute je posebnu pažnju posvetio situaciji u Ukrajini, ocenjujući je kao ključni test solidarnosti i odlučnosti EU i NATO-a. On je pohvalio ukrajinski narod za istrajnost i odlučnost u odbrani svoje slobode, ali i apelovao na članice NATO-a i EU da ne posustanu u pružanju podrške. Rute je kao najbitniju stvar za pitanje Ukrajine kroz okvir bezbednosne situacije izjavio:

Budućnost evropske i globalne bezbednosti zavisi od ishoda rata u Ukrajini. Svi želimo da ovaj rat završi, ali pre svega, želimo mir koji će trajati. Ne znam kako ili kada će rat završiti, ali znam da mir neće trajati ako Putin ostvari svoj cilj u Ukrajini, jer će tada nastaviti dalje.,

Nakon ove izjave, generalni sekretar je podsetio na ranije sukobe koje je Rusija pokrenula, uključujući Gruziju 2008. godine, Ukrajinu 2014. i 2022. godine, postavljajući pitanje šta bi mogao biti sledeći cilj. Naglasio je da bi dogovor o Ukrajini koji ide u prilog interesima lidera poput Putina, Si Đinpinga, Kim Džong Una i iranskog režima samo dodatno destabilizovao svet.

Perspektiva za budućnost

Obraćanje Marka Rutea je u mnogim aspektima bilo poziv na akciju. Njegove reči osvetlile su potrebu za stvaranjem šire strategije koja će obezbediti dugoročnu stabilnost na evropskom kontinentu. Međutim, postavlja se novo pitanje: može li se mir graditi, dok se istovremeno ulaže u eskalaciju? Ovog meseca navršava se 3 godine od početka rata u Ukrajini, u kom je prema procenama, poginulo ili povređeno oko milion ljudi (vojnika i civila). Malo se govori o praktičnoj ceni svakog sukoba - ljudima i budućnosti tih naroda, a kao u tenisu, obe strane prebacuju loptu zahteva, ne obraćajući mnogo pažnje na situaciju na terenu. S tim u vezi, politika evropskih i severnoatlantskih struktura mora pronaći ravnotežu između odbrane svojih interesa i očuvanja globalne stabilnosti, kako bi reči o trajnom miru postale stvarnost, a ne samo fraza.

Autor: Damir Hasanović