foto: Parlamentul Republicii Moldova | Pagina oficială

Parlamentarni izbori održani u Moldaviji 28. septembra 2025. našli su se u fokusu domaće i međunarodne javnosti kao verovatno najznačajniji u savremenoj istoriji ove zemlje. Bili su to prvi parlamentarni izbori otkako je Moldavija započela svoj formalni put ka članstvu u Evropskoj uniji, održani u okolnostima obeleženim ratom u susednoj Ukrajini, teškom ekonomskom situacijom i intenzivnim spoljnim pritiscima. U takvom ambijentu sudarile su se dve vizije budućnosti Moldavije – nastavak proevropskog kursa ili okretanje ka proruskog geopolitičkom pravcu. Kampanju su pratili do sada neviđeni pokušaji spoljašnjeg mešanja, uključujući masovnu dezinformacionu kampanju i sajber napade. Ipak, uprkos svim izazovima, izbori su rezultirali jasnom pobedom proevropskih snaga i obnovljenim mandatom vlasti koja zagovara integraciju u EU.

Politički akteri i predizborna scena

Vladajuća Partija akcije i solidarnosti (PAS), predvođena predsednicom Majom Sandu, ušla je u izbornu trku braneći apsolutnu većinu osvojenu na prethodnim izborima 2021. PAS je liberalno-konzervativna, proevropska stranka koja je svoju popularnost izgradila na obećanjima o borbi protiv korupcije i približavanju Evropskoj uniji. Nasuprot njoj, glavni izazivači bili su uglavnom subjekti naklonjeni Rusiji ili kritični prema prozapadnoj orijentaciji vlasti. Najveća opoziciona grupacija okupila se u Patriotski blok, predvođen bivšim predsednikom Igorom Dodonom i njegovim socijalističko-komunističkim savezom, otvoreno orijentisana ka Moskvi. Paralelno, gradonačelnik Kišinjeva Ion Čeban formirao je Alternativni blok, koji se deklarativno zalaže za članstvo u EU uz „dostojanstveno rešavanje” konflikta sa separatističkim Pridnjestrovljem, ali Čebanova bliska veza sa dosadašnjom proruskom elitom izaziva nepoverenje u iskrenost te proevropske retorike. Pored njih, na izborima su učestvovale i manje partije poput Naše partije Renata Usatija (populističke i proruski nastrojene) i stranke Demokratija kod kuće (nominalno proevropske, ali kontroverzne zbog navodnih veza sa akterima bliskim Kremlju).

Ukupno je više od deset lista i kandidatura konkurisalo za 101 poslaničko mesto, ali su ankete – iako nepouzdane – predviđale da će prag preći svega četiri do pet opcija. Gotovo polovina birača ostajala je neodlučna do samog finiša, što je unosilo dodatnu neizvesnost. Postojala je realna mogućnost da PAS ostane najveća stranka, ali da izgubi dosadašnju samostalnu većinu u parlamentu usled nagomilanih socio-ekonomskih problema. U danima pred izbore došlo je i do kontroverzi: Centralna izborna komisija je diskvalifikovala dve proruske stranke neposredno uoči glasanja zbog dokazanog nezakonitog finansiranja iz inostranstva i pokušaja kupovine glasova. Ovaj potez vlasti, premda pravdan očuvanjem regularnosti procesa, izazvao je kritike jer je usledio u samoj završnici kampanje.

Moldavija ima oko 3,3 miliona građana s pravom glasa, uključujući i veliku dijasporu (preko 800 hiljada ljudi, pretežno u zemljama EU). Očekivalo se da će glasovi dijaspore, koji tradicionalno većinski idu prozapadnim opcijama, i ovog puta biti značajan faktor u korist vladajućeg PAS-a.

Strano mešanje, dezinformacije i bezbednosni rizici

Izborna trka odvijala se pod snažnim hibridnim pritiskom spolja. Beležena je sveobuhvatna propaganda usmerena na diskreditaciju proevropske vlasti i zastrašivanje birača. Tajne mreže na društvenim platformama koordinisano su širile proruske sadržaje, regrutujući učesnike koji su uz novčanu naknadu plasirali poruke protiv vlade. Korišćene su i savremene metode – uključujući lažne naloge i algoritme – kako bi dezinformacije delovale verodostojno i spontano. Meta kampanje bili su i najviši zvaničnici: kružile su raznovrsne lažne tvrdnje usmerene protiv predsednice Sandu i njenog kabineta, od navodnih planova vlasti za izborni inženjering do grotesknih ličnih kleveta, sve s ciljem da se oslabi poverenje građana u prozapadno rukovodstvo.

Paralelno s digitalnim ratom, zabeleženi su i pokušaji direktnog uticaja kroz tradicionalne i bezbednosne kanale. Nezavisne istrage pokazale su da su pojedini pravoslavni sveštenici bili angažovani kako bi vernike upozoravali na „opasnosti“ evropskog kursa Moldavije, čime je i crkva iskorišćena u političke svrhe. Istovremeno, moldavske vlasti su u danima pred izbore uhapsile grupu osumnjičenih ekstremista koji su, prema navodima istrage, prošli obuku u paravojnim kampovima (uključujući i one van zemlje) i planirali izazivanje nasilnih nereda ukoliko rezultat izbora ne bude po volji proruskog tabora. Ovi alarmantni nalazi potvrdili su da su pokušaji destabilizacije Moldavije bili međunarodno koordinisani.

Uprkos ovim pretnjama, izborni proces je sproveden profesionalno i transparentno. Međunarodni posmatrači su ocenili da su izbori bili konkurentni i dobro organizovani, ali su upozorili da su nezapamćeni slučajevi stranog mešanja, nezakonitog finansiranja i dezinformacija obeležili kampanju. Među propagandnim potezima izdvaja se i zapaljiva izjava iz Moskve da Evropska unija navodno planira da posle izbora vojno „okupira“ Moldaviju – tvrdnja koju je Kišinjev odbacio kao apsurdnu.

Rezultati izbora i raspodela moći

Uprkos svim napetostima, glasanje 28. septembra proteklo je mirno, uz nešto više od polovine građana koji su iskoristili svoje pravo glasa. Već preliminarni rezultati pokazali su ubedljivo vođstvo PAS-a, koji je na kraju osvojio približno 50% ukupnih glasova. U novi saziv moldavskog parlamenta ušlo je ukupno pet stranaka i koalicija. Najveći broj glasova osvojila je Partija akcije i solidarnosti (PAS), koja je zabeležila oko 50% podrške birača i obezbedila 55 poslaničkih mandata, čime je zadržala apsolutnu većinu i potvrdila poziciju vladajuće, proevropski orijentisane stranke. Na drugom mestu našao se Patriotski blok, proruski levičarski savez predvođen Igorom Dodonom, koji je osvojio oko 24% glasova i u parlamentu će imati 26 poslanika, čime predstavlja najveću opozicionu grupaciju. Treći rezultat ostvario je Alternativni blok, pokret gradonačelnika Iona Čebana, koji je uz približno 8% glasova osvojio osam poslaničkih mesta; iako deklarativno proevropski, ovaj blok okuplja kandidate bliske proruskom političkom miljeu. Naša partija Renata Usatija, sa oko 6% glasova, u parlamentu će biti zastupljena sa šest mandata, promovišući populističku i tzv. „prvomoldavsku“ politiku bez jasno definisanog spoljnopolitičkog kursa. Istu brojčanu snagu imaće i stranka Demokratija kod kuće, koja je takođe osvojila oko 6% glasova i ušla u parlament sa šest poslanika, predstavljajući manji proevropski politički subjekt koji je tokom kampanje bio predmet kontroverzi zbog sumnji u nedozvoljenu inostranu podršku.

Ovakav ishod dao je PAS-u dovoljno poslanika da samostalno formira novu vladu, čime je učvršćen prozapadni kurs države. Opozicija je ostala razjedinjena: proruski Patriotski blok kontroliše tek oko četvrtinu parlamenta, a ostatak opozicije čine manje liste raznolike orijentacije (neke od njih čak nominalno podržavaju evropske integracije). Stoga podela biračkog tela nije tako polarizovana kako bi se moglo pomisliti – iako približno polovina glasača nije podržala vladajuću stranku, veliki deo tih glasova otišao je partijama koje ne odbacuju u potpunosti evropski put. Većina građana, dakle, nije glasala za otvoreno antievropsku platformu, što jasno oslikava preovlađujuće raspoloženje javnosti.

Lideri Patriotskog bloka su nakon izbora pokušali da ospore rezultate. Igor Dodon je tvrdio da je bilo neregularnosti, podnevši više žalbi i pozivajući pristalice na proteste u Kišinjevu. Nadležni organi su, međutim, odbacili optužbe o izbornoj krađi uz obrazloženje da ozbiljna kršenja pravila nisu utvrđena. Nekoliko protesta koje je opozicija organizovala ubrzo se razišlo bez većeg odjeka, pa je konačna potvrda rezultata protekla mirno. Ustavni sud Moldavije je zvanično verifikovao mandat novih poslanika, čime je otklonjena i poslednja prepreka za konstituisanje vlasti.

Formiranje vlade i evropske integracije

Sa jasnom parlamentarnom većinom, PAS ima otvoren put da brzo formira vladu i nastavi započete reforme. Najavljeno je da će za premijera biti predložen nestranački stručnjak blizak PAS-u, sa ciljem ubrzanja ekonomskih i pravosudnih reformi i daljeg usklađivanja zemlje sa standardima Evropske unije. Predsednica Sandu nazvala je izbornu pobedu svoje stranke „snažnim mandatom za proces pristupanja EU“, naglašavajući da su građani odabrali evropsku budućnost uprkos intenzivnim pritiscima.

Novi kabinet će se, pored integracije u EU, morati fokusirati i na unutrašnje probleme koji su bili u središtu predizborne debate. Pre svega, očekuju se odlučniji potezi u borbi protiv endemske korupcije i konkretne mere za poboljšanje životnog standarda, s obzirom na to da su inflacija, rast cena energenata i niska primanja građana stvorili nezadovoljstvo delom javnosti. Od sposobnosti vlade da ostvari opipljiv napredak na ovim poljima zavisiće i održanje poverenja birača u proevropsku orijentaciju zemlje.

Bezbednosni aspekt ostaje takođe ključan za novu vlast. Nastavak rata u Ukrajini, prisustvo ruskih trupa u otcepljenom Pridnjestrovlju i pretnje hibridnim napadima zahtevaju stalnu pripravnost. Očekuje se da će Kišinjev još intenzivnije sarađivati sa zapadnim partnerima kako bi ojačao nacionalnu odbranu i energetsku sigurnost, diversifikovao snabdevanje gasom van ruske orbite i unapredio kapacitete za suprotstavljanje dezinformacionim operacijama. To bi trebalo da smanji ranjivost Moldavije na buduće spoljne pritiske.

Širi značaj i pouke za region

Politička borba za Moldaviju imala je odjeka i u širem regionu. Pokazalo se da mreže ruskog uticaja ne poznaju granice – uoči izbora su čak i u Srbiji zabeležene aktivnosti povezane sa moldavskim dešavanjima, kada su uhapšeni organizatori ilegalne obuke za grupu moldavskih i rumunskih državljana radi potencijalnog izazivanja nereda. Takođe, u medijima nekih susednih zemalja pojavile su se dezinformacije o moldavskim izborima koje su preuveličavale navodnu podeljenost moldavskog društva i dovodile u pitanje legitimnost pobede PAS-a. Ipak, ishod izbora, ubedljiva pobeda izrazito proevropske opcije, uprkos svim takvim opstrukcijama šalje pozitivnu poruku. Primer Moldavije pokazuje da koordinisano spoljašnje mešanje ne mora biti presudno ukoliko domaće institucije ostanu otporne i odlučne da zaštite izborni proces, uz podršku međunarodnih partnera. Ova lekcija može biti dragocena i za druge države koje se nalaze pred sličnim izazovima, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana.

Izbori u Moldaviji 2025. potvrdili su stratešku orijentaciju zemlje ka Evropskoj uniji i demonstrirali zrelost njene demokratije u otežanim uslovima. Uprkos snažnoj kampanji pritisaka i uplitanja, građani Moldavije su većinski podržali nastavak evropskog puta. Pred novom vladom sada stoji težak zadatak da iskoristi poverenje birača kako bi ubrzala reforme i opipljivo poboljšala životni standard, istovremeno čuvajući zemlju od budućih destabilizujućih uticaja. Ishod ovih izbora uliva optimizam da Moldavija čvrsto korača ka stabilnijoj, demokratskoj i evropskoj budućnosti.

 Autorka: Sabina Sali